Корисник:Dejana Dele/песак

Adaptivnu pedagogiju,odnosno prilagođavanje pedagoškog rada u školama prema sposobnostima učenika među prvima je sistematizovao Robert Glaser. Pritom on ukazuje na pet stepeni adaptacije: prvi je klasična nastava bez diferencijacije, drugi je formiranje grupe učenika prema sposobnostima i interesovanju, dok se treći i četvrti stepen zasniva na organizacionim i metodičkim elementima, pa i na različitim sadržajima nastave. Na kraju, peti stepen adaptacije prema Glaseru, realizuje se kroz diferenciranje samih obrazovnih zahteva za svakog učenika. Ovi nivoi diferencijacije mogu da se ostvare, s jedne strane ako nastavnik raspolaže potrebnom autonomijom za to, a s druge strane ako su obezbeđeni odgovarajući programi i obrazovna tehnologija, podrazumevajući i organizacione i psihološko-pedagoške kompetencije nastavnika. Ovo poslednje može da predstavlja ograničavajuči faktor u realizaciji adaptivne nastave.

Reformistički pokreti

Ovu etapu, u okviru perioda naučnog utemeljivanja, obeležavaju razni reformistički pokreti poznati kao ″pokreti nove škole″. Sa istorijskog stanovišta, reformistički pokreti se javljaju krajem 19. i početkom 20. veka u mnogim zemljamna, i pod različitim nazivima: radna škola, aktivna škola, nova škola i sl. Zajedničko svim tim varijantama jeste da se rad, najčešće ručni rad, zatim duhovni rad i uopšte aktivnost vaspitanika stavljaju u centar čitavog procesa izgrađivanja i vaspitanja ličnosti. Naravno, sve te varijante ″nove škole″ odgovarale su, ne samo vremenu, već i društvenoj opredeljenosti zemalja u kojima su se javile. Pokret ″nove škole″ ne samo da je izgrađivan u određenim konkretnim uslovima, već je trebalo da zadovolji interese bilo određenih društvenih grupa, bilo pojedinih naroda, pojedinih idejnih i neučnih pristupa, ili svih njih zajedno. To se odnosi i na tzv. socijalkističku pedagogiju. Bez obzira na razne varijante i društvenu opredeljenost koja je uslovila pojavu tih škola, reformistički pokreti se javljaju kao protivteža staroj školi, ali i kao prihvatanje i ″izlaženje u susret″ pedagogije, zahtevima društva, odnosno njeno prilagođavanje određenim društvenim trendovima. U okviru epohe modernog doba, 20. vek obeležavaju razni reformistički pokreti poznati pod imenom ″pokreti nove škole″. Ovi pokerti se iskazuju u vidu teorijskog razmatranja i praktične realizacije pojedinih didaktičkih ideja, pa i didaktičko-metodičke koncepcije u celini. Javljaju se u mnogim zemljama: Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, SAD, Nemačkoj i drugim zemljama i to pod raznim nazivima: Radna škola, Kompleksna nastava, Prigodna nastava, Projekt metoda, Vinetka metoda, Dalton plan, Skola po meri, Montesori metod, Dekroli metod, Jena plan, Socijalistička škoola itd.

• Radna škola je pedagoški pravac koji se, u okviru šireg pokreta ″nove škole″ čine sve koncepcije prema kojima se u nastavi stavlja akcenat na samostalne aktivnosti učenika. Ta nova škola javlja se pod nazivom aktivna škola ili funkcionalna škola.
• Prigodna nastava javlja se kao reakcija na strogo oređene i propisane nastavne plane i programe. Pristalice nove škole predlažu da se nastavni sadržaji odabiraju shodno konkretnom i progodnom trenutku, radi neposrednog povezivanja škole i života.
• Projekt metoda- posebna varijanta ″nove škole″ na prostoru SAD je projekt-metoda, čiji je izraziti predstavnik Kilpatrik. Sa približavanjem škole privrednom životu, koji se sastojao u odabiranju, obradi i izvođenju raznih projekata, razvila se posebna metoda projekta. Osnovna njena postavka je učenje na sopstvenom iskustvu. Ova meotoda odbacuje predmetni sistem nastave i prenošenje gotovih znanja.
• Vinetka metoda- u predgrađu Čikaga organizovana je sasvim nova vrsta škole koja deci omogućava da se razvoj i napredovanje tempom koji njima oodgovara. Učenici napreduju prema svojim interesovanjima, ukoliko pokažu veće interesovanje za neku nastavnu oblast, mogu obraditi program sledećeg razreda, tako da se iz razreda u razred ne prelazi samo krajem , već i u toku školske goduine. Deca se mogu slobodno kretati, birati sadržaje i samostalno određivati dužinu rada.
• Dalton-plan- U predgrađu Čikaga, u SAD, učiteljica Helen Parkherst organizovala je sistem nastave utemeljen na individualnom radu učenika. Učenici dobijaju zadatke iz svake nastavne oblasti, podeljene na jedinici rada, i u optimalnom vremenu, ritmom koji njima odgovara, rešavaju određene probleme u dobro opremljenim laboratorijama, bibliotekama ili radionicama.

• 
  Helena Parkherst

Vidi još

• Socijalna pedagogija
• Školska pedagogija

Spoljašnje veze

1. Vrste pedagogija
2. Montesori metod
3. Vaspitanje