Корисник:Domatrios/Годови и вулкани

Од ерупције Mt. St. Helens и El Chichon у Мексику 1982. године, обновио се интерес међу научницима на могућу везу између великих вулканских ерупција и значајних ефеката на климу. Неки вулкани избацују довољно материјала у стратосферу тако да се количина радијације примљена са површине Земље од Сунца материјално мења.

Велике вулканске експлозије наносе фину силикатну прашину и сумпурне честице у стратосферу, где оне остају тамо неко време.

Модели овог типа догађаја сугеришу да је дошло до експанзије арктичког ваздуха који циркулише у региону преко западног дела Северне Америке. У јануару и јулу, временски услови наликују онима из средине маја. Једно решење таквог стања је стварање мраза у сезони кад је раст највећи у западном делу Северне Америке.

Оштећење сазревања стабала изазваног мразом је ретко, али може да се деси за време сезоне раста у две узастопне ноћи које имају температуру –5 С° и дана са температуром испод 0 С°.

Мржњење воде око ћелија у току раста проузрокује њихова оштећења која остављају трајан траг и году стабла за ту годину. У ствари, врста оштећења које се примећује на году разликују се како за ранији тако и за каснији део сезоне раста. За одређени год стабла време мржњења може да се одреди у распону од једне или две недеље.

На неколико локација западне САД живи најстарија жива ствар на Земљи: то је бор из Бристлкона (Pinus longaeva). На једној локацији планине Campito на калифорнијским Белим планинама (White Mountains), живи дрво, а изумрли делови одређују исправни редослед годова годину за годину уназад 3435. године пне., нонтинуирани запис од пет и по хиљада година.

Ламарш (V. C. LaMarche) и Хиршбекова (Katherine Hirsckboeck) су недавно објавили у часопису Nature, студију о годовима бора из Бристлкона који су оштећени мразом. У недавним годовним записима они су нашли значајну везу између годова оштећених мразом и познатих датирања великих ерупција. На пример, у последњих 100 година десила су се четири значајна климатска догађаја: Кракатоа (1883), Pelee, Soufriere (1902), Катами (1912) и Агунг (1963). У сваком од случајева годови оштећени мразом нађени су увек у истој години ако је ерупција била раније у тој години, уколоко није, онда следеће године. Смрзнути год никад не претходи вулканској ерупцији, што изгледа доказује да су смрзнути годови последица ерупције.

Кад се годови испитају кроз прошлост, појављују се интересантни резултати. Седамнаест промена је регистовано између 2035. пне. и 1884. не. Неки од њих су потврђени другим палеонтолошким и историјским доказима. То су, на пример, ерупција Mt. St. Helens 1500. не. и 2035. пне. и ерупција Етне 42. пне.

Од посебног интереса је експлозија Тере (Санторини) у Егејском мору. Ова велика експлозија је сматрана узроком пропасти Критске цивилизације око 1450. пне. Ипак, радио карбонско датовање материјала који је нађен на Тери давало је 1688. годину пне. са толеранцијом грешке од 50 година. Сада нам смрзнути годови говоре да је Тера експлодирала 1626. г. пне. највише једну или две године раније, што значи 275 година пре изненадне пропасти Крита, што и даље остаје мистерија.

TREE RINGS AND VOLCANOS

by Nigel Bunce and Jim Hunt

College of Physical Science

University of Guelph

Thur. Apr. 19, 1984

Превод са енглеског: