Корисник:Golija/Слабости воље и склоности које из њих проистичу
|
Овај чланак или један његов део кандидат је за премештање на Вики изворе. Уколико овај чланак може бити измењен у енциклопедијски чланак, молимо вас урадите то и обришите ову поруку. |
Њихово порекло и различито изражавање уреди
1. Пошто смо указали да се нормални пут душевне делатности састоји у свесном и слободном раду, ми смо у претходној глави указали и на две врсте скретања, отступања од тога кормалног пута. Скретања прве врсте ми смо назвали с л а б о с т и м а воље управо због тога што ова скретања долазе од слабости воље; скретања друге врсте назвали смо заблудама воље јер она произилазе од погрешног избора циља који ипак може бити тражен некад с необичном снагом воље. За анализу слабости воље ми имамо и сада већ све потребне чмњенице али анализа з а б л у д а воље захтева претходно разматрање циљева људског живота, што је у најтешњој вези с особеностима људске душе. Правим циљем треба сматрати онај циљ који највише одговара души човековој, и зато ми можемо тражити тај циљ само онда кад изучимо његове душевне особености.
2. Све слабости воље проистичу у објективном смислу из једног извора: из антиномије у самом појму делатности, на коју смо напред указивали. Свака делатност састоји се у савлађивању препрека. Човек по својој природи тежи ка делатности и окреће леђа препрекама. На савлађивање препрека могу га потстицати само два мотива: или јака жеља (јака воља у смислу жеље) да постигне овај или онај циљ, или туга која се рађа у души при отсуству делатности. Отуда је разумљиво да, ако човек нема никаквих јаких одређених жеља, онда, потстицан чамотињом нерада, он се труди да ма чим, али по могућности с а што мање труда, утоли ту глад душе. На тај начин, код човека се јавља тежња ка што лакшој делатности, која се изражава - или непосредно у такозваној л е н о с т и или добија разне форме тежње ка привикавању, ка подражавању, ка разонодама и новинама.