Корисник:H0s1g4k1/песак

Deep Web

Увод

Брз технолошки развој, размена велике количине података као и све већа употреба Интернета и друштвених мрежа сваког дана смањују могућности заштите приватности. Начин рада савремених претраживача је такав да региструју и памте сваку активност интернет корисника. У циљу заштите приватности развио се део Интернета под називом Deep Web који комерцијални претраживачи не могу да индексирају. Поред предности које овакав начин рада доноси корисницима, немогућност индексирања и праћења активности корисника у Deep Web-у отворили су простор за његово коришћење у циљу бављења илегалним активностима. Овакав део Интернета познат по страницама које нуде различит скуп илегалних активности познат је под именом Dark Net.

Структура Deep Web-а

Можемо се сложити да је Интернет једно огромно место на коме се може наћи огроман број информација. Оно што је још занимљивије да та количина података коју покушавамо да замислимо у нашим глава је само један мали део онога што се на Интернету налази.

С обзиром на доступност садржаја, веб можемо поделити на два дела:

Површински (Surface Web) и дубоки (Deep Web). Површински веб је појам који означава садржај на вебу који је лако претражив путем конвенцијалних веб претраживача, као што су Google, Yahoo!, Bing и сл. Конвенцијални веб претраживачи стварају своје индексе помоћу робота (тзв. паука) који претражују веб у потрази за новим информацијама. Ти роботи путују од једне до друге веб странице уз помоћ веза између тих страница. Они притом индексирају садржај сваке веб странице на коју наиђу.

Може се примети да страница до које не води ниједан линк неће бити „видљива“ претраживачу. Ово је само један од примера како страница може постати део Deepnet-a. Уопштено говорећи садржај који се налази у Deepnet-у је:

• Динамички садржај: динамичке странице, које технички „не постоје“ све док корисник не изврши неки упит. У ову категорију би се могле сврстати и саме странице са резултатима претраге које настају када корисник зада упит Google претраживачу.

• Неповезан садржај: странице које нису повезане са другим страницама

• Приватни веб: сајтови који траже регистрацију или пријављивање корисника да би могао да приступи сајту. У ову категорију спадају и социјалне мреже, Ваш е-маил, сајтови који блокирају приступ претраживачима и забрањују њихово индексирање, приватни видео снимци на YouTube-u које могу прегледати само они којима је прислеђен линк

Michael K. Bergman је коришћење конвенционалних претраживача упоредио са повлачењем мреже по површини мора. Премда ће се пуно тога ухватити у тој мрежи, пуно већа количина информација је у дубљој води и због тога није ухваћена. Anand Rajaraman је то сликовито описао изјавом да је оно што нам нуде конвенционални веб претраживачи само врх ледене санте.

• 
  Схематски приказ Deep Web-a

Велики део Deep Web-a чине подаци који су за нас, обичне кориснике, небитни. То су базе података великих фирми, затворене мреже разних предузећа, академских установа и сл. Статистички подаци који се тичу Deepnet-a, који се могу тренутно наћи на Интернету, су прилично застарели. Последње исцрпно истраживање које је рађено у вези величине Deepnet-а рађено је 2001. године од стране BrightPlanet-a. Више информација можете наћи на адреси www.brightplanet.com. Истраживањем је тада утврђено: • Количина јавних информација доступне на Deepnet-у су 400-500 пута веће него на често дефинисаном WWW • Deepnet садржи око 7,500 терабајта (1 TB = 1024 GB) информација у поређењу са 19 терабајта информација доступних на површини • Преко 200,000 Deepnet сајтова постоје (у то време) Deepnet садржи преко 550 милијарди засебних докумената у поређењу са једном милијардом на површини.

Dark Net

Мрачни веб је део интернета за који нам је потребан посебан софтвер како бисмо му приступили. Једном кад уђемо у мрачни веб, веб-страницама и осталим услугама можемо приступити помоћу прегледача баш као и на нормалном вебу.

Међутим неке странице су ефикасно скривене и не можемо им приступити помоћу претраживача, већ само ако знамо IP адресу странице. Такође, у овом дигиталном простору развијају се посебна тржишта - „ Тржишта мрачне мреже ”, која се углавном баве илегалном активношћу, дрогама и оружјем те се послује крипто валутом Bitcoin.

Чак постоји „ Тржисште атентата“, где корисници могу да плате за атентат. Мрачни веб готово је у потпуности анониман и због тога га бирају групе које желе да остану скривене од влада и агенција које спроводе закон. С друге стране постоје „ звиждачи“, доушници који користе мрачни веб како би комуницирали са новинарима, но најчешће га користе педофилске групе, терористи и криминалци како би њихове активности остале сакривене.

Приступање Dark Net-у

Dark Net-у најчешће се приступа коришћењем Тор прегледача. Коришћење Тора чини много теже одређивање путање до корисника користећи Интернет активности корисника. Ово укључује посету Интернет страницама, постове на мрежи, инстант поруке и остале видове комуникације. Тор је намењен за заштиту приватних података корисника, као и њихове слободе и могућности да спроводи поверљиву комуникацију држећи њихове Интернет активности изван могућности да буду праћене и баш због ових карактеристика идеалан је за развој илегалних радњи на Deep Web-у, односно на његовом најмрачнијем делу званом Dark Net.

Шта се све може пронаћи на Dark Net-у

Само делимичан поглед на Hidden Wiki, главни списак мрачних веб страница, открива да је већина страница на списку повезана са илегалним активностима. Неке од тих страница су преваре и није јасно колико је једноставно купити оружје, лажна документа за путовање или унајмити хакере са исписаних страница. Вероватно постоје странице на мрачном вебу где су ове ствари могуће. Понуде на Darknet-u :

• Атентати:

За убиство обичног човека убице траже око 22000$. Ако је реч о вашем пословном партнеру цена може достићи 220000$. На вама је само да пошаљете основне податке, уплатите новац и чекате. Срећом, нису познати примери да ли то функционише у стварном свету.

• Хаковање:

Могуће је купити лекције из хаковања. За једну лекцију хакери траже 20$. За 90$ нуди се хаковање било ког Gmail налога на свету. Хаковање налога на Facebook-у кошта 19$. Купац добије програм са којим то ради сам, стога је законски одговоран.

• Фалсификовани новац:

Доступне су практично све валуте које се исплати фалсификовати. Квалитет и количине варирају, примера ради- за 600 правих америчких долара добићете 2500 фалсификованих, с обећањем како могу проћи стандардне провере, укључујући и ону са ултраљубичастим светлом.

• Фалсификоване исправе:

Пасоши, возачке дозволе, држављанства, личне карте, дипломе, имиграцијски документи, па чак и дипломатске картице - све је то доступно на илегланим тржиштима као што је Onion Identity Services. Америчка возачка дозвола кошта 200$, пасош САД-а или Велике Британије можете добити за неколико хиљада долара.

• Оружје, муниција и експлозив:

На располагању је све и свашта, од пиштоља до експлозива C4. Испоручују их посебно запаковане, тако да могу проћи ренгенску контролу или скривене у играчкама, инструментима и електричним уређајима.

• Хакерски напад на сервере неке компаније (DDoS) је најскупљи у понуди. Кошта око 2300$.