Корисник:Ika97/песак
Ketogena dijeta уреди
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду. Датум уноса: март—јун 2019. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Ketogena dijeta je poseban način ishrane koji se temelji na stanju ketoze, u koji organizam stupa nakon određenog vremena od početka primenjivanja ovakvog tipa ishrane. Kada jednom telo uđe u stanje ketoze, umesto šećera primarni izvor energije postaju masti.
Način delovanja уреди
Ketogeni način ishrane temelji se na procesu zvanom ketoza. Radi se o posebnom stanju organizma, koji je karakterizovan povišenim nivoom ketona u krvi, do čega dolazi usled pretvaranja masti u masne kiseline i ketone. Do ove pojave dolazi kada organizam kroz određeno razdoblje dobija vrlo male količine ugljenih hidrata. Kada se započne sa ketogenim načinom ishrane, telo prolazi kroz više promena, tj. prilagođavanja. Nakon otprilike 48 sati od početka ovog načina ishrane, organizam počinje koristiti ketone kako bi efikasnije koristio energiju skladišteno u masnim stanicama. Drugim rečima, primarni izvor energije za organizam prestaju biti ugljeni hidrati(tj. glukoza), dok njihovo mesto zamenjuju masti, tj. masne kiseline. Zbog toga za vrijeme ketoze nije problem jesti hranu s većim sadržajem masnoće, nego što bi se inače činilo razumnim. Za vrijeme ove dijete stoga i prevladava hrana bogata mastima i proteinima, a siromašna ugljenim hidratima kako bi se stanje ketoze i održalo za vreme kada je potrebno. Na ovaj način telo ubrzano gubi na težini (i to prvenstveno na masnoći). Osim masnoća, gubitak na nivou proteina, tj. mišića je minimalan pošto velika većina hrane koja se konzumira za vreme ketoze, sadrži i relativno velike količine proteina.
Trajanje уреди
Iako ketoza jeste temelj ketogenog načina ishrane, u svojem najstrožem obliku ne mora trajati dugo. Stanje ketoze može se održavati sve do kad telesna težina ne bude svega nekoliko kilograma viša od one koju ste uzeli kao cilj. Tada se postepeno uvode namirnice sa nešto višim sadržajem ugljenih hidrata (pirinač, pasulj, manje količine hleba ili testenine, grašak…). U tom periodu bilo bi vrlo korisno voditi dnevnik ishrane, u kojem biste beležili dnevnu količinu ugljenih hidrata koje ste uneli u organizam. Na taj način može se odrediti maksimalna količina ugljenih hidrata koju možete uneti u organizam a da ne dobijate na telesnoj težini. Jednom kada se taj parametar otkrije, većinom prestaju postojati problemi s ishranom, jer se do tog momenta stekne navika vođenja računa o kalorijama i količinama ugljenih hidrata, proteina i masti koje se unose dnevno, a uz to korisna posledica je i bolje upoznavanje vlastitog organizma, u smislu maksimalnog „dozvoljenog“ dnevnog unosa. Na taj način, ketogena dijeta može biti samo postupak učenja navika koje mogu onemogućiti vraćanje na staru eventualno problematičnu količinu.
Ishrana na ketogenoj dijeti уреди
Pošto je na ketogenoj dijeti važno unositi vrlo male količine ugljenih hidrata, prevladava većinom hrana temeljena na siru, jajima, mesu i ribi. Sve navedene namirnice većinom sadrže vrlo malo ugljenih hidrata, te su zbog toga prihvatljive za postizanje ketogene dijete. Uz navedeno, vrlo je važno jesti i dovoljne količine povrća, zbog unosa vlakana, vitamina te drugih esencijalnih materija u organizam. Pod povrćem se ovde prvenstveno podrazumevaju krastavci, zelena salata, kupus (kiseli ili sveži) i slično. Neko povrće sadrži veće količine ugljenih hidrata pa takve namirnice treba izbegavati (kao što su krompir, pirinač, pasulj, grašak i slično).