Корисник:IvanMerdovic/песак
Наша велика рудишта и рударски градови у средњем веку уреди
Увод уреди
Рударство у нашим крајевима је веома старо и његови почеци датирају хиљадама година уназад. Трагове овог древног рударства налазимо, иако доста ретко, на нашим рудиштима живе, гвожђа, бакра и злата. Осим древног, код нас има доста трагова рударства из римског периода које је било заступљено у свим рудоносним областима, али је писаних података из тог периода мало. Много више података постоји из периода средњег века. О његовој величини говоре нам не само трагови рударских и топионичарских радова, већ и разноврсне белешке које сведоче о томе да је, за време средњег века, у нашим крајевима цветало не само обимно, него и технички напредно рударство, напредније од чувених држава Европе из тог периода.
Нарочито се интензивно рударило у средњовековној српској и босанској држави на рудиштима Новог Брда, Јањева, Трепче, Копаоника, Рогозне, Рудника, Кратова, Сребрнице, Крешева, Фојнице итд. Богата рудишта среброносног олова и бакра у Србији, Средњој Босни и Македонији дала су повода да се на њима образују често пута велика насеља, прави градови, центри ондашње трговине у српској, односно босанској држави. У овим, чисто рударским насељима и градовима, боравили су дуже или краће време српски и босански средњовековни владари, затим феудалне велможе, млетачки, дубровачки и грчки капиталисти, саски пургари и шаренолико становништво састављено од Срба, Грка, Арбанаса, Саса, Ђеновљана, Млечића, Сплићана, Дубровчана, Которана и Барана.
Дошло је време да се поново отворе рудници на оним рудиштима која су у средњем веку била чувена не само у Србији и Босни, већ и у читавој Европи. Нека од ових рудишта сада су у пуном раду - Трепча и Злетево. На другим - Јањеву, Новом Брду, Сребрници и Руднику наши рудари продиру полако у земљина недра, било кроз старе радове, било да секу стеновиту целину, са циљем да пронађу и поваде оне делове рудишта који стари рудари, услед примитивне технике вађења, нису били у стању да откопају.
Ново Брдо уреди
Ново Брдо је од половине 14. века до половине 15. века најмногољуднији и најразвијенији град у унутрашњости Балкана, шареноликог становништва. Обиловало је богатим рудиштима, пре свега племенитим металима, златом и сребром. У Новом Брду се налазила највећа средњовековна ковница српског новца.
Беласица уреди
Град, у коме је живела дубровачка колонија, лежи на југоисточним падинама Копаоника, веома близу Новог Брда. Постоји веома мало писаних података, али се зна да је Беласица била велико тржиште.
Трепча уреди
Овај сада, у Европи највећи рудник олова, био је у средњем веку међу првим српским рудиштима, на истој нози са Рудником, Сребрницом и Кратовом, који су после Новог Брда били наши највећи рудници тог периода. Трепча је била у власништву Вука Бранковића и крај рудника се налазила ковница новца.
Рудник уреди
У средњем веку као веома познато место, Рудник се помиње као један од зачетника рударских радова на овим просторима.
Кратово уреди
Већ у 12. веку Кратово је било веома велики и напредан град. До 19. века су кратовски рудници радили без престанка експлоатисавши сребро и олово као главне, а бакар и злато као споредне метале.
Јањево уреди
Јањево је стара варош која се први пут помиње у списима као рударско место 1303. године које производи сребро, али и злато.
Сребрница уреди
На територији сребрничких рудишта пронађени су остаци римских рударских радова, где су Римљани експлоатисали сребро и олово. Такође се овде налазила и ковница новца.
Крешево и Фојница уреди
Крешево и Фојница су стари рударски градови Средње Босне. У њиховој околини експлоатисане су у средњем веку руде гвожђа, бакра, олова, живе и арсена. Осим тога, из оловних руда вађено је сребро, а из бакарних и злато и сребро. Пропирани су и златоносни наноси реке Фојнице.
Спољашње везе уреди
Референце уреди
Литература уреди
Симић, Василије Др, Наша велика рудишта и рударски градови у средњем веку, Издавачко предузеће савета за енергетику и екстрактивну индустрију Владе ФНРЈ, Београд, 1950.