Корисник:IvanaHoler123/песак

Миграције животиња

Миграције представљају померање животиња током дана и ноћи или сезоне у потрази за храном, водом, партнером, повољнијим стаништем за живот и остављање потомства.

Red Salmon

Миграција лососа

Oncorhznchus nerka

Лосос припада породици пастрмки латински Salmonidae. Они напуштају океане и одлазе у реке да полажу јаја. Заједно путују хиљадама километара узводно. Кучине (врсте ајкула) се скупљају на ушћу река јер знају када лососи путују. Чак и на ушћу река лосос мора да пази на грабљивице попут: морских лавова, орки, гризлија, куна златица, речних видри, црних медведа, галебова, белоглавих орлова, вукова. Могу да преживе прелазак из слане морске воде у слатку речну воду без проблема, док већина бића то не може. Лососи имају одлично чуло мириса, када стигну до реке почињу да њуше свој пут до куће односно реке, језера или поточића у којима су рођени. Наилазе на доста препрека током свог тешког пута. Веома су снажне рибе. Лососи су јако битни за речни eкосистем. Ако лососи не могу да пређу препреке, не могу да положе јаја, што значи да може доћи до изумирања врсте. Лосос може прећи од 30 до 50 километара дневно. Пацифички лососи мењају боју пре мрешћења. Само један од хиљаду лососа заврши ово путовање живо, а када стигну праве постељицу својим репним перајем. То је пут дужине око 690 километара. Чак и они лососи који заврше овај пут и положе јаја нажалост умиру. Зато што је то део животног циклуса. Следећа генерација лососа путује одакле је рођена до мора.

Turtle Caretta caretta

Миграција морских корњача

Chelonia mydas

Морске корњаче мигрирају већ последњих 150 милиона година. Најчешћа врста у Средоземном и Јадранском мору је Главата корњача (лат. Caretta caretta).Иако су корњаче хладнокрвне, своју телесну температуру регулишу контролисањем крви кроз кожу и пераја. Женке морских корњача користе задња пераја и за копање рупа ( постељица) у којима полажу јаја. Потребно им је чак 30 година за тај процес. Морске корњаче имају уста налик на кљун и снажно чуло мириса. Имају толико добро чуло мириса, које не само да им помаже у проналажењу хране већ и плажу на којој су рођене. Јаја корњаче имају веома слабу љуску и не смеју се померати. Зато што чак и најмање померање може довести до пуцања њихове љуске. Након што се излегну корњаче са својих плажа улазе у воду и наилазе на морске струје које их воде до Јадранског/Средоземног мора. Чак и ако дођу до морске струје њиховим опасностима нема краја. Највећа претња морским корњачама је интеракција са људима. Зато што оне наилазе на рибарске бродове и тако се закаче и удаве у рибарским мрежама. У току мигрирања до Јадранског мора се укупно улови преко 5.000 морских корњача у рибарске мреже. Уколико и избегну рибарске бродове наилазе на још много препрека као што су: смеће, лов, убијање корњача због главног састојка за супу од корњаче, оклопом се међународно успешно тргује. Морске корњаче су познате као једна од најугроженијих врста на свету. Најугроженије врсте су: Lepidochelys kempii, Eretmochelys impricata, Chelonia mydas, Caretta caretta, Dermochelys coriacea, Lepidochelys olivacea.

Миграције рода

White Stork

Stork

Роде су најпознатије птице селице. У својим миграцијама пређу и до 12 000 километара у једном смеру. Сматра се да се селе, због доласка зиме и недостатака хране, губитка станишта која су уз воду, али и због краћих дана током зиме. Роде се у великим јатима селе на југ сваке године на јесен. Да би прешле велике удаљености оне једре кроз невидљиве топле ваздушне струје. Јато рода углавном лети у облику латиничног слова В, зато што прва рода пробија ваздух и тако смањује отпор за остале, које тако мање машу крилима и тако чувају енергију. Станишта рода су уз мочваре, поплављене ливаде и влажне шуме. Мада роде живе и на дрвећу и крововима кућа. Роде стално надограђују своја гнезда тако да једно гнездо може бити тешко чак и једну тону. У гнезду женка полаже од три до пет јаја, ха којима заједно седи са мужјаком око месец дана. Касније такође оба родитеља воде бригу освојим младима који још два месеца неће напустити гнездо. Када рода стоји у гнезду са раширеним крилима она штити своје младе од јарког сунца. Роде избегавају летети над великим морским површинама, обзиром да се тамо не стварају топле зрачне струје које им увелико олакшавају лет. Топле зрачне струје их подижу, уз помоћ њих лебде и полако се спуштају до следећег одредишта.

Референце

https://www.plavi-svijet.org/zastita/vrste/morske-kornjace/