Корисник:Jana cirkovic/песак
Ву Џаонан | |
|---|---|
 | |
| Име по рођењу | Ву Џаонан |
| Друга имена | Цунг Јен |
| Датум рођења | 14. јануара 1926. |
| Место рођења | Пекинг, Република Кина |
| Датум смрти | 14. октобра 2018. |
| Место смрти | Лос Анђелес, САД |
| Узрок смрти | Вишеструко отказивање органа |
| Почивалиште | Меморијални парк Роуз Хилс, град Витир, округ Лос Анђелес, Калифорнија, САД |
| Држављанство | Тајванско, америчко |
| Народност | Хан националност |
| Образовање | Економски одсек Кинеског универзитета у Пекингу |
| Занимање | Сијангшенг комичар |
| Активни период | 1952—2018 |
| Организација | Уметничко удружење за представе комичних дијалога Ву Џаонана |
| Значајни радови | „Збирка комичних дијалога“ |
| Супружник | Сју Баиханг (1966—2009) |
| Родитељи | Ву Ханчи, Џоу Јинхуа |
| Рођаци | Ву Ђијангченг |
| Награде | Златна награда за најистакнутијег азијског уметника
Специјална награда за изузетан допринос на 20. церемонији традиционалне и уметничке музке 2009. године Награда за животно уметничко дело америчког уметничког центра Линколн Награда за националну баштину Златни троножац |
Ву Џаонан (кин. 吴兆南, пин. Wú Zhàonán; Пекинг, 14. јануар 1926 - Лос Анђелес, 14. октобар 2018) чије је право име „Џаонан“ (кин. 照南, пин. Zhào nán), а псеудоним Цунг Јен (кин. 宗炎, пин. Zōng Yán), рођен је у Пекингу. Био је тајвански сијангшенг (кин. 相声, пин. xiàngsheng; традиционална извођачка уметност у кинеској комедији, прим. прев.) комичар, студент Хоу Баолина (кин. 侯宝林, пин. Hóu Bǎolín), као и проналазач монголског роштиља. Џаонан је име које је било грешком написано у најави за пекиншке опере, а касније је постало његово уметничко име.[1]
Живот
уредиВу Џаонан је одрастао у сокаку у Пекингу и од малена је волео да слуша приче и похађао је основну школу Јујинг (кин. 育英, пин. Yùyīng) у Пекингу. Са тринаест година учио је пекиншку оперу код учитеља Хоу Баoлина у тајности од својих родитеља. Због дивљења према господину Џанг Таијану (кин. 章太炎, пин. Zhāng Тàiyán; кинески филолог и револуционар, прим. прев.) дао је себи име Цунг Јен[2]. Његов отац Ву Ханчи (кин. 吴翰墀; пин. Wú Hànchí), генерални директор централне банке у Пекингу (кин. 北平市银行, пин. Běipíng shì yínháng)[1], бранио му је да учи пекиншку оперу, али због много обавеза на послу није имао начина да му потпуно забрани. Дипломирао је на eкономском одсеку Кинеског универзитета у Пекингу (кин. 北平中国大学, пин. Běipíng zhōngguó dàxué).
Године 1949. Ву Џаонан се под именом ваздухопловног официра Лу Шјенмина (кин. 吕宪民, пин. Lǚ Xiànmín) преселио на Тајван[1][3], где је добио држављанство под именом Ву Цунгјен (кин. 吴宗炎, пин. Wú Zōngyán)[1].
У граду Тајпеју, 1951. године, поред моста Јингђао, зарађивао је за живот од роштиља. Јединствени роштиљ зачињен разним сосевима првобитно је хтео да назове „Пекиншки роштиљ“, међутим „Пекинг“ је био контроверзан термин, а назвати га „Беипинг“ (кин. 北平, пин. Běipíng; срп. Пекинг) такође није одговарајуће због чега је име променио у „монголски роштиљ“. Ву Џаонан је такође преузео име „Бабикју“ (кин. 巴比Q. пин. bā bǐ Q; срп: роштиљ). Исте те године је у Тајпеју изводио магију и приповедао приче. Једног дана, између 27. јула и 26. августа те исте године, познати глумац пекиншке опере га је по први пут позвао да изведе комичне дијалоге у „Рајском игралишту“ (кин. 乐园游乐场, пин. lèyuán yóulè chǎng) и од тада је почео да се бави комичним дијалозима[3][1]. У то време, Ву Џаонан је радио заједно са Веи Лонгхаом (кин. 魏龙豪, пин. Wèi Lóngháо) и Чен Јианом (кин. 陈逸安, пин. Chén Yì'ān)[4][5] и њих тројица су, за време када нису постојали записи комичних дијалога, осмислили реплике и саставили дела попут „Причајућег Лотуса“ (кин. 口吐莲花, пин. Kǒu tǔ liánhuā), „Хвалисавац“ (кин. 夸讲究, пин. Kuā jiǎngjiù), „Кула жутог ждрала“ (кин. 黄鹤楼, пин. Huánghè Lóu) итд.
Ву Џаонан се такође појављивао у филмовима као статиста. Године 1952. је филмска звезда Ли Лихуа (кин. 李丽华, пин. Lǐlìhuá) добила главну улогу у играном филму „Један феникс и једно пиле“ (кин. 一只凤凰一只鸡, пин. Yī zhǐ fènghuáng yī zhǐ jī) у коме је Ву Џаонан играо улогу женске проводаџије. Године 1974. је Ју Џанјуен (кин. 于占元, пин. Yú Zhànyuán) глумео у филму „Мајстор у акцији“ (кин. 师傅出马, пин. Shīfù chūmǎ) у ком је Ву Џаонан играо улогу најстаријег шегрта.
Због тога што су се Ву Џаонан и Веи Лингхао међусобно добро разумели, њихови наступи комичних дијалога су примили велике похвале и заједно су радили преко четрдесет година. Први филм комичних дијалога који су њих двојица снимили изашао је 1968. године. Касније су настали и аудио записи комичних дијалога попут „Збирке комичних дијалога“ (кин. 相声集锦, пин. Xiàngsheng jíjǐn), „Изабрани комични дијалози“ (кин. 相声选粹, пин. Xiàngsheng xuǎn cuì), „Додаци комичних дијалога“ (кин. 相声补轶, пин. Xiàngsheng bǔ yì) и други. Током заједничког рада, њих двојица су имали наступе на радио станицама и пошто публика није могла да види глумце, Ву Џаонан и остали су осмислили технику говорења „шангтаи ђугонг“ (кин. 上台鞠躬, пин. shàngtái jūgōng, досл. ступи на сцену и поклони се) пре почетка наступа и „ђугонг сијатаи“ (кин. 鞠躬下台, пин. jūgōng xiàtái, досл. наклони се и напусти сцену) након завршетка. Међутим, у стварности се нико није поклањао. Ове фразе су се често погрешно употребљавале додавањем броја један („један наклон на сцени“) или би се користио погрешан редослед речи.[6]
Педесетих година у Републици Кини, Ву Џаонан је био позван да изведе пекиншку оперу у Хонгконгу и извео је нову оперу „Павиљон Вангђјанг“ (кин. 望江亭, пин. Wàngjiāng tíng) након оснивања Комунистичке партије Кине. Иако су га пријатељи унапред упозорили да уколико отпева ту оперу неће моћи да се врати на Тајван, Ву Џаонан је и даље сматрао да он није сам тај лик и да није важно ако изведе контроверзну оперу. Одмах по повратку на Тајван, Ву Џаонан је два месеца био под надзором команде за полицијску безбедност Тајвана (кин. 台湾警备总司令部盯梢, пин. Táiwān jǐngbèi zǒng sīlìng bù dīngshāo) јер је страх од левичарског размишљања још увек био присутан. Године 1969. планирао је да одведе тим на турнеју у САД, али није успео да отпутује. Десетина пријатеља помогла му је у успостављању веза и заједно су служили као гаранција како би му избрисали комунистичку ознаку са чела што је омогућило да први пут крочи у Сан Франциско[7].
Године 1973. са својом породицом преселио се у САД где је наставио да се бави комичним дијалозима и чак добио „Златну награду за најистакнутијег азијског уметника“ (кин. 亚洲最杰出艺人金奖, пин. Yàzhōu zuì jiéchū yìrén jīnjiǎng) и „Награду за животно уметничко дело“ (кин: 终生艺术成就奖, пин: Zhōngshēng yìshù chéngjiù jiǎng) као и друге. Такође, одлични примери за награде добијене у Кини су „Награда за националну баштину“ (кин. 薪传奖, пин. Xīn chuán jiǎng) и „Златни троножац“ (кин. 金鼎奖之殊荣, пин. Jīndǐng jiǎng zhī shūróng).
Што се тиче даљег личног учења и уметничког наслеђа, да би наставио студије Ву Џаонан године 1982. постао је ученик мајстора комичних дијалога Хоу Баолина. Ово је био други пут да тражи учитеља – први пут га је Хоу Баолин одбио јер се плашио да ће га неко пријавити ако преноси традиционална уметничка знања у периоду када је то било забрањено.
Веи Лингхао је 7. марта 1999. године преминуо од рака простате, те је Ву Џаонан изјавио да је као усамљени чамац на пучини, стрела која је остала без лука, како би изразио патњу што више нема са ким да наступа. Од године 1999. Ву Џаонан је редом примао ученике: Ђијангнана (кин. 江南, пин. Jiāngnán), Хоу Гуанћуна (кин. 侯冠群, пин. Hóu Guānqún), Ланг Цујуна (кин. 郎祖筠, пин. Láng Zǔyún), Лиу Ценгкаја (кин. 刘增锴, пин. Liú Zēngkǎi), Лиу Ерђина (кин. 刘尔金, пин. Liú'ěrjīn) и Фан Гуангјаоа (кин. 樊光耀, пин. Fán Guāngyào)[8]. Године 2001. Ву Џаонан, предводећи своје ученике, основао је уметничко удружење за представе комичних дијалога Ву Џаонана (кин. 吴兆南相声剧艺社, пин. Wú Zhàonán xiàngsheng jù yì shè) како би даље наставио да шири умеће комичних дијалога у иностранству и домовини. Године 2003. Ву Џаонан, пред свој осамдесети рођендан, заједно са својим ученицима је извео представу „Звук школе Ву“ (кин. 吴室声蜚, пин. wú shì shēng fēi), што је поново изазвало сензацију[9].
Године 2011. Комитет за културни развој (кин. 行政院文化建设委员会, пин. Xíngzhèng yuàn wénhuà jiànshè wěiyuánhuì) објавио је листу националних блага поводом стогодишњице Републике Кине у којој је укупно изабрано осам људи у седам категорија, од којих је Ву Џаонан био изабран за категорију комичних дијалога. Када је Ву Џаонан ујутру пре свитања примио телефонски позив, заплакао је на помисао да ову част неће моћи да подели са својом супругом која је преминула. Након свитања, ужурбано је отишао до гроба своје супруге како би са њом поделио ову радосну вест. Он је рекао: „Када сам био млад, бавио сам се комичним дијалозима како бих преживео, а сада живим да се бавим комичним дијалозима“. Међутим, након смрти Веи Лингхаоа на Тајвану није било глумаца комичних дилагога истих година или пак млађих од Ву Џаонана што га је онемогућило да изведе многа дела.
Ву Џаонан је, 14. октобра 2018. године у један и тридесет по локалном времену у Лос Анђелесу, преминуо у 92. години у својој резиденцији у Сан Димасу од вишеструког отказивања органа[10]. Након смрти, сахрањен је у Лос Анђелесу и од владе Републике Кине у знак признања за његов животни допринос комичним дијалозима, одликован је орденом похвале. Тим орденом му се додељује титула „националног блага са изванредним вештинама и умећем“ (кин. 奇技雅艺 人间国宝, пин. Qí jì yǎ yì, rénjiān guóbǎo)[11].
Дела
уреди- „Збирка комичних дијалога“, 1971. године, од прве до осме епизоде
- „Изабрани комични дијалози“, 1992. године, од прве до осме епизоде
- „Додаци комичних дијалога“, 1998. године, од прве до осме епизоде
- „Бисери комичних дијалога“, (кин. 相声拾穗, пин. Xiàngsheng shí suì), од прве до дванаесте епизоде
Награде
уреди| Година | Номинован | Назив награде | Резултат |
|---|---|---|---|
| Ву Џаонан | Награда за националну баштину | Освојио награду | |
| Ву Џаонан | Златни троножац | Освојио награду | |
| Ву Џаонан | Награда Национално благо | Освојио награду | |
| 2009. | Ву Џаонан | Специјална награда за изузетан допринос на 20. церемонији
традиционалне и уметничке музке |
Освојио награду |
| Ву Џаонан | Награда за животно уметничко дело америчког уметничког
центра Линколн |
Освојио награду |
Референце
уреди- ^ а б в г д „建國百年 - 臺北市傳統藝術藝師展”. Архивирано из оригинала 2011-02-12. г.
- ^ 刘增铠. 馬褂下的秘密－您所不知道的吳兆南. 传艺. стр. (69): 45.
- ^ а б „感谢各主管机关、媒体和大家的关心。【吴兆南相声剧艺社】及弟子们必须尊重家属的决定，然尚家属在悲痛之中，待有消息必会公告。为免以讹传讹，在此先提供师父基本资料，事杂情伤，难免潦草。”. Архивирано из оригинала 2018-10-15. г.
- ^ „相聲大師‧吳兆南”. Архивирано из оригинала 2020-04-15. г.
- ^ „陈逸安 - 相声之家”. Архивирано из оригинала 2016-11-03. г.
- ^ „嘴上真功夫. 康熙來了. 第5季. 第3集. 4 记录于”.
- ^ „吳兆南 活著為了說相聲”. Архивирано из оригинала 2009-08-15. г.
- ^ „相聲大師吳兆南93歲辭世 生前提墓誌銘寫這句話”. Архивирано из оригинала 2020-04-15. г.
- ^ „關於【吳兆南相聲劇藝社】”. Архивирано из оригинала 2020-04-15. г.
- ^ „【紧急通知】 以最沉痛的心情通知您：我们敬爱的师父吴兆南先生，已于洛杉矶时间西元2018年10月14日凌晨1时30分，在家中安详辞世，享耆寿九十三岁。诸多事宜正处理中，治丧容后禀告。”. Архивирано из оригинала 2018-10-14. г.
- ^ 林宏翰. „相聲大師吳兆南獲頒褒揚令 兒：藝術是他的生命[影]”. Архивирано из оригинала 2020-08-14. г.
Спољaшња веза
уреди- 吳兆南相聲劇藝社Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2020)- KKBOX
- 吳兆南+魏龍豪Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2020)- KKBOX
| Учио код мајстора | Хијерархија у породици | Примио ученике |
| Хоу Баолин | 文 |
Ђијангнан, Хоу Гуанћун, Ланг Цујун, Лиу Ценгкај, Лиу Ерђин, Фан Гуангјао |