Корисник:Jovan15523/песак

Bootstrap Protocol

уреди

Од Википедије, бесплатне енциклопедије.

Bootstrap Protocol (BOOTP) је мрежни протокол који се користи у Интернет протоколима како би аутоматски додело IP адресу мрежним уређајима из конфигурационог сервера. BOOTP је првобитно дефинисан у RFC 951 објављеном 1985.године.

Док неки делови од BOOTP су били ефективно превазиђени од стране протокола за динамичко конфигурисање рачунара(Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP)), који додаје могућност закупа, делови BOOTP-а се користи за пружање услуга DHCP протоколу. Неки DHCP сервери такође пружају наслеђену функционалност BOOTP -а.

Када се рачунар повезан на мрежу покрене, његов IP стек емитује BOOTP мрежне пруке тражећи доделу IP адресе. BOOTP конфигурациони сервер одговара ан захтев доделом IP адресе из групе адреса који је унапред конфигурисао администратор.

BOOTP се имплементира коришћењем User Data Protocol (UDP) за пренос. Број порта 67 се користи од стране сервера за примање захтева клијента, док број порта 68 користи клијент за примање одговора сервера. BOOTP функционише само на IPv4 мрежама.

Историски гледано, BOOTP је такође коришћено за Unix -сличне радне станице без дискова како би добили мрежну локацију своје слике за подизање система , поред доделе IP адресе. предузећа су га користила за имплементацију унапред конфигурисане инсталације клијента (нпр. Windows)на ново инсталиранимрачунарима.

иницијално је било потребно користити дискету за подизање система како би успоставила почетна мрежна веза, а произвођачи мрежних интерфејса касније су уградили протокол у firmware межних картица као матичних плоча сас уграђеним мрежним интерфејсима. чиме је омогућило директно подизање система на мреже.

Историја

уреди

BOOTP је први пут дефинисан септембру 1985[1].године као замена за Reverse Address Resolution Protocol (RARP) који је објављен у јуну 1984[2].године. Главни мотив за замену RARP -а са BOOTP -ом је тај што RARP је био протокол слоја везе. То је чинило имплементацију тешком на многим серверским платформама и захтевало је да сервер буде присутан на свакој појединачној IP подмрежи. BOOTP је увео иновацију релејних агената, који су проследђивали BOOTP пакете локалне мреже коришћење стандатрног IP рутера, тако да је један централни BOOTP сервер могао да опслужује рачунаре на многим подмрежама[1].

Повећање комплета од BOOTP vendor information extensions је дефинисан[3][4][5][6] да снабдева BOOTP клијенте важним информацијама везано за мрежу, као што су Мрежни пролаз, Систем имена домена, Интернет домен, итд.

са појавом Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP), проширња информација о BOOTP vendor -у су инкорпорирана као DHCP option fields[7][8], како би омогућили DHCP серверима да такође опслужује клијенте BOOTP -а.

Операције

уреди

Случај 1: Клијент и сервер на истој мрежи

уреди

Када BOOTP клијент започне он нема IP адресу, па емитује поруку која садржи своју MAC адресу на мрежи. Ова порука се назива BOOTP захтев и покупши је BOOTP сервер, који одговара клијенту на следећим информацијама којим клијенту требају:

  1. IP адреса клијента, субнет маска и адреса подразумеваног gateway-a.
  2. IP адреса и име BOOTP сервера.
  3. IP адреса сервера који има слику за подизање, који клијент треба да учита свој оперативни систем

Када клијент прими ове информације од BOOTP сервера, конфигурише и иницијализује свој TCP/IP протоколни стек, а затим повезује се са сервером на којем је слика за подизање дељена. Клијент учитава слику за подизање и користи ове информације да учита и покрене свој оперативни систем[9].

Протокол за динамичку конфигурацију хоста(DHCP) развијен је као проширење BOOTP -а. BOOTP је дефинисан у захтевима за коментаре () 951 и 1084.

Случај 2: Клијент и сервер на истој мрежи

уреди
  1. Проблем са BOOTP захтевом је што је захтев емитован. Емитовани IP datagram не може проћи кроз било који рутер. Рутер одбацује овај пакет.
  2. Да би се решио овај проблем, потребан је посредник (релеј).
  3. Један од хостова или рутера може бити конфигурисан на апликативном слоју да функционише као агент за пренос.
  4. Релеј агент зна ункиастну адресу BOOTP сервера и слуша емитоване поруке на порту 67.
  5. Када прими овај емитовани пакет, енкапсулира поруку у уникастни datagram и шаље захтев BOOTP серверу.
  6. Пакет који носи уникастну одредишну адресу се корени преко било ког рутера и стиже до BOOTP сервера.
  7. Релеј агент, након што прими одговор, шаље га BOOTP клијенту.

IETF документациони стандард

уреди

Погледајте још

уреди

Рефренце

уреди
  1. ^ а б Bootstrap Protocol (Извештај). Internet Engineering Task Force. 1985-09.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ A Reverse Address Resolution Protocol (Извештај). Internet Engineering Task Force. 1984-06.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Reynolds, Joyce K. (1993-08). BOOTP Vendor Information Extensions (Извештај). Internet Engineering Task Force.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Prindeville, Philip (1988-02). BOOTP vendor information extensions (Извештај). Internet Engineering Task Force.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ Reynolds, Joyce K. (1988-12). BOOTP vendor information extensions (Извештај). Internet Engineering Task Force.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Reynolds, Joyce K. (1993-01). BOOTP Vendor Information Extensions (Извештај). Internet Engineering Task Force.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Alexander, Steve; Droms, Ralph (1993-10). DHCP Options and BOOTP Vendor Extensions (Извештај). Internet Engineering Task Force.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ Droms, Ralph; Alexander, Steve (1997-03). DHCP Options and BOOTP Vendor Extensions (Извештај). Internet Engineering Task Force.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Team, Editorial (2019-08-19). „Bootstrap Protocol (BOOTP)”. NETWORK ENCYCLOPEDIA (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 

Спољашње везе

уреди