1930-ih, Velika ekonomska kriza uništila je japansku ekonomiju i dala radikalnim elementima unutar japanske vojske priliku da ostvare svoje ambicije osvajanja čitave Azije. Godine 1931. Kwantungova vojska (japanska vojna snaga stacionirana u Mandžuriji) organizirala je incident u Mukdenu, koji je izazvao invaziju na Mandžuriju i njenu transformaciju u japansku marionetsku državu Mančukuo. Šest godina kasnije, incident na mostu Marka Pola nadomak Pekinga izazvao je Drugi kinesko-japanski rat (1937-1945). Japanske trupe su ušle u Kinu, osvajajući Peking, Šangaj i nacionalnu prestonicu Nankinga; posljednje osvajanje je usledilo nakon masakra u Nankingu. Japan je 1940. godine stupio u savez sa nacističkom Njemačkom i fašističkom Italijom, dve slične militarističke države u Evropi, i napredovao iz Kine i jugoistočne Azije. To je dovelo do intervencije Sjedinjenih Država, koje su stavile zabranu na trgovinu nafte s Japanom. Zabrana je na kraju ubrzala napad na Perl Harbor i ulazak SAD-a u Drugi svetski rat.
Godine 1945., počevši sa okupacijom Japana i čišćenjem svih militarističkih uticaja japanskog društva i politike, Japan se predao Sjedinjenim Državama. Godine 1947. novi ustav Japana zamenio je Meidžijev ustav kao temeljni zakon zemlje, menjajući vladavinu cara parlamentarnom vladom. Ovim događajem, japansko carstvo je zvanično privedeno kraju i osnovana je moderna država Japan.
Severna KorejaS'n'gan (često preveden kao "songun"), “ Pre svega vojska" pravac politike Severne Koreje, odnosi se na vojnu moć kao najviši prioritet zemlje. Ovo je toliko uhvatilo maha u DNRK da jedan od pet ljudi služi u oružanim snagama, a vojska je postala jedna od najvećih u svetu.
Songun uzdiže korejske narodne oružane snage u okviru Severne Koreje kao organizaciju i funkciju države do te mere da tamošnja vojska ima primarnu poziciju u severnokorejskoj vladi i društvu. Ovaj princip usmerava domaću politiku i međunarodne interakcije. On obezbeđuje okvir vlade, označavajući vojsku kao "vrhovno skladište moći". On takođe olakšava militarizaciju nevojnih sektora naglašavajući jedinstvo vojske i naroda širenjem vojne kulture među masama. Severnokorejska vlada odobrava Korejskoj narodnoj armiji najviši prioritet u ekonomiji i raspodeli resursa, i pozicionira je kao uzor ponašanja društvu. Songun takođe predstavlja ideološki koncept koji stoji iza promena u pravcu državne politike (od smrti Kim Il-sunga 1994. godine) kojim se naglašava nadmoć narodne vojske nad svim drugim aspektima države I kojim se nameću interesi vojske kao prioriteti običnim stanovnicima(radnicima).
Filipini U pretkolonijalnoj eri, filipinski narod je imao vlastite snage, podeljene među ostrvima, od kojih je svaka imala sopstvenog vladara. Zvali su se Sandig (garda), Kawal (vitezovi) i Tanod. Pored toga su predstavljali I policiju, kao I posmatrače(čuvare) kopna, obala I mora. Godine 1521. visajski kralj Mactan Lapu-Lapu iz Cebua, organizovao je prvu zabeleženu vojnu akciju protiv španskih kolonizatora, u bitci kod Mactana.
U 19. veku tokom filipinske revolucije, Andrés Bonifacio je osnovao Katipunan, revolucionarnu organizaciju protiv Španije u toku “Plača Pugad Lawina” (Cry of Pugad Lawin). Neke značajne bitke bile su opsada Balera, Bitka kod Imusa, Bitka kod Kavita, Bitka kod Nueva Ecija, pobednička bitka kod Alapana i čuvena Dvostruka Bitka kod Binakajana i Dalahikana. Za vreme nezavisnosti, predsednik I general Emilio Aguinaldo osnovao je Magdalo, frakciju koja nije bila povezana sa Katipunanom, i proglasio Revolucionarnu vladu ustavom Prve filipinske republike. I tokom Filipinsko-američkog rata, general Antonio Luna (kao visoko odlikovani general), naredio je regrutaciju svim građanima, kao obavezan oblik službe naciji (u bilo kom ratu) ne bi li povećao vojnu snagu filipinske vojske.
Tokom Drugog svetskog rata, Filipini su bili jedan od učesnika ( kao pripadnik savezničkih snaga). Filipini su se, rame uz rame sa američkim snagama, borili protiv vojske Carevine Japana(1942–1945) . Najznačajnija bitka je pobednička bitka kod Manile, koja se naziva i "Oslobođenje".
Tokom 1970-ih predsednik Ferdinand Marcos proglasio je P.D.1081 ili vanredno stanje, čime su Filipini ujedno pretvoreni u garnizon-državu. Po filipinskoj policiji (PC) i integriranoj nacionalnoj policiji (INP), srednja ili srednja i visoka škola imaju obavezan nastavni plan i program za vojsku i nacionalizam koji predstavlja " vojnu obuku za građane" (CMT) i "obuku za rezervne oficire" (ROTC). Međutim, 1986. godine, kada je ustav promenjen, ovaj oblik Nacionalnog programa vojne obuke postao je neobavezan, ali još predstavlja deo osnovnog obrazovanja.
Turska
Militarizam u Turskoj ima jako dugu istoriju. Otomansko carstvo je trajalo vekovima i uvek se oslanjalo na svoju vojnu moć, ali militarizam nije bio deo svakodnevnog života. Medjutim, postao je deo svakodnevnog života pri osnivanju modernih institucija, pogotovu škola, koje su postale deo aparatusa države kada je Otomansko carstvo preinačeno u novu državu – Republiku Tursku – 1923. godine. Osnivači republike bili su uporni pri misiji da naprave promene i modernizuju državu. Međutim, postojala je duboko utemeljena kontradikcija u tome što je njihova modernistička vizija bila ograničena njihovim vojnim korenima. Vodeći reformatori su bili svi vojnici i, u skladu sa vojnom tradicijom, svi su verovali u autoritet i svetost države. Javnost je takođe verovala u vojsku. Na kraju krajeva, vojska je vodila naciju kroz Oslobodilački rat (1919-1923) i spasila domovinu. Prvi vojni puč u istoriji republike je bio 27. maja 1960. godine, a kao rezultat toga dva ministra i turski premijer Adnan Menderes su osuđeni na smrt vešanjem i novi ustav je uveden, stvarajući ustavni sud za proveru zakona koje donosi parlament, kao i stvaranje dominantno vojnog Saveta za nacionalnu bezbednost za nadgledanje vladinih poslova, slično politbirou u Sovjetskom savezu