Корисник:Marija Kotarac/песак

Guo Možuo(kin. 郭沫若 ; pinyin: Guo Moruo ; 16. novembar 1892. - 12. jun 1978.), ranije poznat kao Kaj Džen (kin. 開貞 ; pinyin: Kai Zhen), potiče iz okruga Lešan, provincije Sečuan, od plemena Haka ( Hakka). On je bio poynati kineski modernistički pisac, dramaturg, poeta, a istovremeno je bio i istoričar, kaligraf, učenjak i veliki aktivista u pokretu za mir u svetu. Guo Možuo je napisao mnoštvo dela, urednik je "Kineske istorije" i "Proročanske kolekcije", a sav njegov rad sakupljen je u jedno delo od 38 poglavlja  – "Guo Možuov kompletan rad" (kin. 郭沫若全集).  Bio je jedan od osnivača "Nove poezije", kineske istorijske drame, pionir kineskog istorijskog materijalizma, proučavalac drevnih tekstova, arheolog, kao i jedan od četiri naučnika koji su proučavali proročanske zapise na kostima. Bio je prva generacija diplomiranih na fakultetu "Academia Sinica". Nakon 1949. godine on je bio prvi dekan kineske Akademije nauka, zamenik premijera centralne upravne vlade, direktor komisije za kulturnu edukaciju, potpresednik stalnog odbora narodnog kongresa, prvi predsednik kineske federacije književnosti, kao i prvi direktor na Univerzitetu Nauke i tehnologije u Kini.

Biografija

Poreklo

Prema Lešanskom "Guovom porodičnom stablu" (kin. 郭氏家譜), Guo Možuovi preci živeli su u okrugu Ninghua u provinciji Fuđen, i bili su članovi Hansi Haka naroda. Preteča Guo Fu' an-a je potomak Guo Cijija. Guo Možuo je u knjizi "Deyinlu - Shenkao paste of a confucian house official" rekao: "Moja porodica potiče iz Fuđena jos pre 158 godina, iz grada Šavan, reke Tong okruga Lešan" , " Od četvrte generacije carskih konkubina i Sjusan Gonga( Možuov deda) je porasla." Još Guov pradeda krenuo je da se bavi uzgojem ramija  kada je došao u Sečuan. Skupljao je dilvju ramiju u okrugu Ninghua, prativši razbojnike, i trgovao je njome u današnjem gradu Njuhua Džen( gde je Guo živeo u detinjstvu). Nakon ostvarivanja uspeha sa proizvodnjom stvari od vlakna ramije otvoreno je 13 "stanica".

Mladost

Guo Možuo je išao u Čengu Šiši srednju školu. NJegov otac Guo Čaopej je vodio posao, a njegova majka Du Džaodžen je bila kćerka propadajućeg birokrate.

1914. godine Guo Možuo odlazi u Japan na Kjušu Carski Univerzitet da studira medicinu. U januaru 1921. godine, Guo je suspendovan na tri meseca pod izgovorom bolesti kako bi mogao da pohadja liberalnu umetnost na istom univerzitetu. 1921. godine objavljuje prvu zbirku nove poezije "Boginje" (kin. 女神, pinyin: Nushen), koja je ispunjena romantičarskim motivima. "Boginje" su poslužile kao osnova za kinesku poeziju, što je MOžua učinilo jednim od najvažnijih osnivača kineske poezije. Iste godine je sa Ju Dafuom i još nekima osnovao kniževno društvo - "Društvo stvaralaštvo", i bio je važan nosilac novog kulturnog pokreta. 15. marta 1922. godine izlazi kvartalni magazin 創造季刊 (Chuangzao jikan). Guo Možuove pesme tog vremena, zajedno sa Hu Šiom i ostalim piscima novog kulturnog pokreta i pokreta 4. maja, uticale su na stvaranje rane Tajvanske poezije za vreme Japanske okupacije. Iako je Guo Možuo voleo kniževnost, nije želeo da odustane od svojih prvobitnih studija, pa je tako 1923. godine doobio diplomu iz medicine na Carskom Univerzitetu u Kjušuu.

Marta 1926. godine odlazi u Guangdžou gde je radio kao šef za nauku i književnost na univerzitetu Guangdong. Takođe je radio i kao profesor na šestom nacionalnom seljačkom pokretu. Kao predstavnik partijske organizacije, Juen Dajjing, sekretar komiteta studentskog pokreta, predložio je da Guo Možuo ide u "Whampoa" vojnu akademiju gde će se baviti propagandom. U to vreme se sprema rat pod nazivom " Severna ekspedicija ", a Guo je postavljen za sekretara komandne nacionalne revolucionarne vojske. Nakon što je vojska Severne ekspedicije pobedila Vučang, Guo Možuo je unapređen, i postao je zamenik direktora opšte političke službe nacionalne revolucionarne vojske. Ne dugo zatim, otišao je u Nančang da radi kao direktor političkog odeljenja, i zajedno sa Čang Kaj Šekom, je bio izvršni član specijalne partije Nančanga i direktor političkog odseka generalne komande, što mu je donelo dodatnih 200 juena mesečno. Od 1926. do 1927. godine služio je kao član nacionalnog pripremnog odbora na Sun Jat Sen univerzitetu u Vučangu. Nakon tragedije u Đuđangu 17. marta i Anćingovog "masakra 23. marta" Čang Kaj Šek odlučuje da pročisti partiju i Guo se tada sakriva u kuću Džu Dea gde piše tekst protiv Čang Kaj Šeka pod nazivom " Molim Vas vidite današnjeg Čang Kaj Šeka!, koji izlazi u centralnim dnevnim vestima. On tu ističe da je "Čang Kaj Šek militarista, lokalni tiranin,korumpirani zvaničnik.." i " da je okrutniji od Vu Pejfua, Sun Čuangfanga, Džan Cuolinga, Džang Cungčanga itd. ,i da ga treba ubiti."

Guo Možuo je 4. avgusta 1927. godine došao u Nančang kako bi učestvovao u ustanku koji započinje 1. avgusta, i tada saznaje da je bio izabran za člana revolucionarnog odbora i sedam članova predsedništva, a istovremeno je radio i kao direktor glanvnog političkog odseka, i kao predsednik javnog odbora. 5. avgusta pobunjenička vojska, po prvobitnom planu, napušta reke Čaošan i Dongžđang, južno od Nančanga. Početkom septembra 1927. ustanička vojska nančanga stiže do Žuejđina (pinyin: Ruijin). Džou Enlaj i Li Jiju su uvodnici u jednoj maloj školi, Guo se priključio Komunističkoj partiji Kine, a u isto vreme je i He Lung obećao priključivanje partiji. Početkom oktobra ustnička vojska je poražena kod Čaošana i Guo Možuo sa još četvoro drugih ljudi ostaje sakriven u okrugu Puning narednih 10 dana, a onda se ukrcavaju na brod iz Šenćuena do Hong Konga u koji stižu krajem oktobra. Nakon mesec dana idu iz Hong Konga nazad u Šangaj. 23. decembra 1927. godine Čang Kaj Šekova vlada izdaje poternicu za Guo Možuom ,ali deset godina kasnije,1937., taj zahtev je poništen. Guo Možuo je nakon sastanka sa Džou Enlajem oboleo od teškog tifusa i proveo je u bolnici više od mesec dana na lečenju, tako da je propustio da pobegne kao što je bilo dogoovreno. U februaru 1928. godine opet je razgovarao sa Džou Enlajem, i nakon toga je napustio partiju i prebegao u Japan, gde je radio akademska istraživanja i stekao veliki ugled, i postao ne-partijski vođa kulturnog kruga. 24. februara Guo Možuo je promenio svoje ime u Vu Čeng i otplovio od Šangaja do Japana.

Izgnanstvo u Japan

Tokom svog izgnanstva, Guo Možuo je trpeo velika maltretiranja i strog nadzor od strane japanske policije. U isto vreme počeo je da istražuje zapise na kostima životinja i bronzanim predmetima. 1930. godine napisao je delo " Studija o antičkom kineskom društvu", gde je citirajući Marksističku teoriju razvoja društva dokazao da je i Kina prošla kroz perio primitivnog, robovlasničkog i feudalnog društva ( kasnije se sumnjalo u tu teoriju jer je Huang Ceng 1975. godine napisao da Kina nije imala robovlasničko društvo). Guo Možuo je osnovao istorijsko materijalističku školu u Kini, za koju su se kasnije zainteresovali visoki članovi akademskog kruga. Kako su pripadnici Komunističke partije Kine uzimali Marksizam za svoju vodeću filozofiju, Guov stav iz knjige se neko vreme koristio kao jedan od materijala za knjige u osnovnim i srednjim školama. Guo je koristio svoje istraživanje drevnih spisa u periodu kad je objavio dela: "Studija o drevnim karakterima", "Studija o bronzanim predmetima iz Jindžoua", "Studija o Đin Ven Cungu", kao i "Reči iznenadne smrti". Sva ova dela postala su popularna u akademskim krugovima, i on je postao član društva "četiri proročanske kosti" zajedno sa Vang Guovejom, Luo Dženjuom, i Dung Cuobingom. Zbog toga je on 1948. izabran kao prvi akademac na univerzitetu "Academi sinica". U tom periodu Guo Možuo je preveo i objavio Marksova dela " Kritika političke ekonomije" i "Nemačka ideologija".

Guo Možuo je osporio Sja Jenov i Džou Jangov stav o "književnosti narodne odbrane" i zadržao svoj stav protiv Čang Kaj Šeka. Nakon što je video " Deklaraciju 1. avgusta" kineske Komunističke partiej, tek tada je promenio stav, shvativši da su etnički konflikti dosegli velike razmere. Književnost narodne odbrane ima slogan koji kaže_ "Dobro, vlada je odlučila. Tako ću i uraditi. Ako žele da budem sirena, biću sirena." Nedugo zatim on objavljuje članak pod nazivom " Pod zastavom narodne odbrane". Krajem maja 1937. godine iz Nanđinga se javlja Ju Dafu i kaže:"Predsednik odbora je iskoristio prednost brzog povratka". Guo je više od mesec dana odlagao odlazak za Nanđing pa je poslao pismo u severni Šansi Liji Singu:" Putovanje od 28000 milja moje telo ne bi moglo da izdrži, veoma mi je žao. Ali ja sam još uvek isti kao pre.." Nakon što se desio incident 7. jula, japanska vlada je prestala da nadgleda Guo Možua. 25. jula Čang Kaj Šek ukida poternicu za Guom, i tog dana je Guo, koji je u izgnanstvu, prvom klasom kanadske "Japanske kraljice" vraćen u Kinu; 27. jula u Šangaj. 28. jula Nacionalistička partija javlja vojsci i sudu da prekine poternicu za njim. Njegova žena i deca u Japanu nisu obavešteni o njegovom odlasku.

Ratne godine(Rat otpora prema japanskoj agresiji i građanski rat)

Popodneva 27. jula 1937 godine Guo Možuo stiže u Šangaj i osniva dnevni časopis "Spasenje" kako bi promovisao propagandu za rat otpora. Nakon povratka kući, Guo odlazi u Nanđing da poseti Čang Kaj Šeka nakon čega piše članak "Susret sa predsednikom Čang Kaj Šekom" koga on hvali, i ubrzo nakon toga upoznaje Vang Ćingveja. Nakon neuspeha u ratu otpora, Guo 1. januara 1938. godine prelazi iz Hong Konga u Guangdžou, i nastavlja da piše "Spasenje". Guo dobija telegram da dođe u Vuhan da se konsultuje sa Čen Čengom. Nakon svog dolaska on od Huang Ćisjanga saznaje da ga je Čen Čeng zvao da dođe kako bi ga postavio na mesto predsednika političkog odeljenja vojnog odbora. Po nagovoru Džou Enlaja, Dung Bivua, Lin Boćua, Vang Minga, Bogua i drugih ljudi sa čela Komunističke partije Kine u Vuhanu, Guo pristaje na ponudu sredinom marta. Uprava Komunističke partije Kine u Čangđangu je odlučila da od svojih snaga napravi anti-japanski front i da mobilizuje veliki broj poznatih koji su podržavali rat otpora prema Japanu, među kojima su bili: Hu Judži, Jang Hansi, Ju Dafu, Sju Bejhung, Šen Sjaožu, Tjen Han, Jen Singhaj i Hung Hung. 1. aprila 1938. godine ministarstvo političkih afera zvanično je delovalo u Vuhanu i investiralo je u velike kulturne pokrete za rat otpora prema japanskoj agresiji kao što su: "扩大宣传周" (pinyin: kuada xuanchuan zhou), "Doprinos 7. jula", i tako dalje; svrha svega ovoga bila je da se prikazuju pesme, drame, filmovi, i drugi događaji koji promovišu otpor u ratu. Guo Možuo je posebnu pažnju posvetio tome da sva ova propaganda dođe i do nižih slojeva ljudi, kako bi im približio "10 glavnih programa za otpor Japanu i spasenje nacije". Ovakav Guov potez je izaivao gaženje kod nekih direktora političkog odseka, predvođenih Čen Čengom.

Za vreme svog boravka u Vuhanu i Čongćingu, Guo je obnovio tajne identitete partijskih članova i sastao se sa Džou Enlajem i Deng Đingčaom na sastanku. Guo i Deng su se zajedno priključili stranci kao uvodnici.

1938. Hu Feng ističe da bi trebalo da se nađe pisac koji bi mogao da utiče na svet kao što je to uradio gospodin Lu Sun. Džou Enlaj je u toj situaciji prepoznao Guo Možua kao adekvatnog za ovu ulogu, pa je to i predložio centralnom odboru Komunističke partije Kine. Leta 1938. godine odbor odlučuje da Guo jeste naslednik Lu Suna i da može biti vođa kineske revolucionarne kulture.

Večeri, oktobra 1938. godine, pre pada Vuhana Guo Možuo se povlači zajedno sa Džou Enlajem i odlazi u Čongćing. 11.januara 1940. godine Guo kritikuje Čang Kaj Šeka na dvogodišnjicu izdanja "Xinhua". Septembra 1940. godine Čang Kaj Šek iznenada naređuje sklanjanje Guo Možua sa svih većih pozicija koje je imao i premešten je u politički odsek da radi manje ozbiljno, i od svih je zatraženo da se pridruže Kuomintangu. Tada veliki broj ljudi iz književnih i umetničkih krugova, uključujući i Guo Možua, podnose ostavku. Čang Kaj Šek je pozvao Guo Možua, Jang Hansjuena i druge da objave uspostavljanje kulturnog radnog odbora političkih afera i da premesti ljude kojima je upravljao Guo Možuo i da apeluju da se ne priključuju Kuomintangu. Južni biro Komunističke partije Kine slaže se sa ovom odlukom i zalaže se za proširenje uticaja ujedinjenog fronta protiv Japana. 7. decembra 1940. godine kulturni radni odbor je osnovan, i jasno je određeno da ovaj odbor može da se bavi proučavanje kulture i da ne može da se meša u politiku. U radni odbor su pozvani kao direktor radničkog sindikata Guo, Jang Hansi i Sje Ženju kao zamenici predsednika, a Džou Enlaj kao član upravnog odbora, uz prisustvo 40 drugih ljudi od kojih su neki Šen Jenbing, Jen Bocan, Hu Feng, Tao Singdži, Hou Vajsjuen i drugi. Sindikati su često organizovali predavanja iz književnosti, kulture, predavanja o internacionalnim problemima, i različite vrste drugih sastanaka. Ne dugo posle desio se "  皖南事变" (pinyin: wannan shibian)  kada je guo napisao pesmu koja između ostalog kaže: " Đangnan ima neverovatnu istoriju, i svi ljudi su zabrinuti za svet; suze su presušile, i zaboravljene su." Kako bi sprečili ponavljanje incidenta 12. aprila , južni odsek Komunističke partije Kine, evakuisao je grupu levičarskih kulturnih figura iz  Čongćinga u Janan, Guilin, Kunming, Hong Kong i druge gradove, a Guo Možuou je naređeno da ostane u Čongćingu i da nastavi da predvodi radni odbor. Džou Enlaj daje instrukcije sindikatu da "Radi marljivo, da uči marljivo i da marljivo bira prijatelje" i da vodi računa o umerenosti kako bi održao svoju snagu. 1941. godine kako bi proslavili Guov 50. rođendan i 25. godinu njegovog rada Džou Enlaj angažuje Jan Hanšenga da organizuje proslavu koja će biti nacionalni politički dogažđaj kako bi se inspirisala kulturna zajednica nakon incidenta sukoba nacionalista i komunista kao i poraza Sovjetskog saveza i nemačkog ratišta. Jan Hanšeng pozvao je oko 40 predstavnika, a neki sa liste su: Sun Ke, Šao Lici, Čen Braj, Džang Džidžong, Džang Daosje, Feng Jusjang, Šen Sjaožu, Huang Jenpej, Deng Čumin, Džai Bocan, Džan Bođuen, Luo Lungđi, Vang Kunlun, Ću Vu, Huang Ćisjang, i naravno, inicijator svega, Džou Enlaj. 11. novembra 1941. godine bio je dan proslave i tada na naslovnoj strani "Xinhua" dnevnih novina izlazi Džou Enlajev specijalni članak "Šta ja želim da kažem": "25 godina Guovog kreativnog života, predstavlja 25 godina pokreta za novu kulturu. Lu Sun je bio bivši vojnik revolucionarne armije, a Guo Možuo je bio član revolucionarnih rangova. Lu Sun je učitelj pokreta nove kulture, a Guo je organizator tog pokreta. Ako je Lu Sun avangard na zatvorenom putu, Guo možuo je vodič koji predvodi sve zajedno." Popodneva istog dana, čajanka je održana u restoranu i dvorištu Sino-Sovjietske culturne asocijacije u Čongkingu. Više od dve hilajde učesnika učestvovalo je na konferenciji koju su vodili: Feng Jusjang, Lao Še, Džang Daosje, Huang Janpej, Džang Šenfu, Džou Enlaj, Šen Južu i drugi konferencijski govornici; Bilo je izloženo Guovih 25 godina rada, preko 80 monografija, prevoda, rukopisa, sa više od 20 miliona reči, i fotografija Guo Možuovog života i rada u različitim periodima. Istog dana održani su i kulturni događaji u: Kunmingu, Jananu, Guilinu, Hong Kongu i Singapuru. Komemorativni članci su bili objavljivani tokom pola godine. Za vreme proslave u Čongćingu je organizovano izvođenje Guove drame "Cvet sumraka". Džou Enlaj je predložio usvajanje sistema "Sve zvezde" (pinyin: quan ming xing). Prateće uloge su igrali prvoklasni glumci, a i sam Guo je učestvovao u probama i reviziji. Nakon prikazivanja u Čongćingu drama je izazvala senzaciju, toliku da ju je Džou Enlaj odgledao 7 puta.  Pesma iz drame " Umorni Sjang" ušla je u istoriju. Džou Enlaj je u "Xinhua" novinama objavio diskusiju na temu "Cvet trešnje" i stvaranje istorijskih drama. To je inspirisalo Guo Možua da krene da stvara istorijske drame, naime, u prvoj polovini januara 1942. godine završio je petočinsku dramu  "屈原" (pinyin: Qu Yuan) za samo 9 dana. I ovaj put "Qu Yuan" se igrao u Čongćingu, čak je i serijalizovana i puštana u Centralnim dnevnim vestima od 24. januara 1942. do 7. februara 1942. Početkom februara 1942. Guo je ponovo za samo 9 dana napisao petočinsku istorijsku dramu "Tigar Fu".  U maju i junu 1942. godine napisao je stvorio je istorijsku dramu sa pet činova "高渐离" (pinyin: gao jian li). U prvoj polovini septembra 1942. godine Guo piše istorijsku dramu "Paunova hrabrost" za 5 dana, i to je jedina drama koja ne odražava politiku tog vremena. U martu i aprilu 1943. godine stvorio je istorijsku dramu "Južna trava" koju je napisala Sja Vančun. Od ovih šest tragičnih istorijskih drama najpoznatija je "Qu Yuan". Vang Juenji, profesor na odseku za istoriju Tajkvanskog univerziteta smatra da su dela Guo Možua i drugih tokom ovog perioda stvarili književni kulturni put u kojem su moderna i tradicionalna kultura.

Tokom kulturnog sindikata, Guo je nastavio da se bavi istorijskim istraživanjima. U aprilu 1942. godine objavio je "Jin Džou je socijalna studija robova", "Mocijeve misli", "Konfucijanac dinastija Ćin i Han", "Gongsun Nici i njegova uzička teorija", "Lu Buvej i politika dinastije Ćin", " Brozano doba", "10 kritika" itd. 1943. godine počeo je razgovore sa: Lin Jutangom, Šen Cungvenom i Ši Džicuenom.

30.marta 1945. godine Džang Džidžung je raspustio Politički i knjževni radni odbor Političkog odseka. U junu 1945. godine Guo Možuo je otputovao iz Čongćinga u vojne transportne jedinice Sjedinjenih Država, i okrenuo se Indiji i Iranu da odu u Sovjetski savez da bi videli dvesta-godišnjicu "Sovjetske akademije nauka". 29. juna prisustvovao je banketu u Kremlju, a stigli su i Molotov, Staljin i Bulganin. Takođe su posetili i ruševine u Lenjingradu i Staljingradu posle rata. Nakon što je Japan objavio da se predaje, Guo Možuo se ukrcao u avion 16. avgusta i  krenuo kuci iz Sovjetski savez ,gde je proveo 50 dana. U Čongćing stiže 20. avgusta. 3. septembra Mao Cedung je učestvovao u pregovorima u Čongčingu i tada je upoznao mnogo ličnosti iz sveta kulture, među kojima je bio i Guo Možuo. Guo je tada video da je Mao nosio stari džepni sat, pa mu je poslao svoj sat, koji je Mao od tada još dugo nosio. U to vreme Guo je učestvovao u otvorenoj raspravi o Maovom "沁园春•雪" (pinyin: Qin zuan chun - xue). Koristio je originalnu rimu Mao Cedunga i pohvalio izvornu reč "Otvoreno lice je elegantno i očaravajuće", "Kakav put! Dugačak, maglovit, ne destruktivan i sunčan."

10. januara 1946. godine kao predstavnik socijalne elite, prisustvovao je sastanku za političke konsultacije i diskutovao o pitanju širenja i restrukturisanju vlade. On je rekao: " Predsedavajuća vlast je suviše velika, a članovi državnog veća nemaju čak ni pravo da predlažu".

8. maja 1946. godine cela porodica je prešla u Šangaj. U novembru 1947. godine, prema aranžmanima Komunističke partije Kine, porodica se preselila u Hong Kong i bila je odgovorna za rukovodstvo Hong Kongovog društva radinosti. 25. avgusta 1948. godine u Hong Kongškim dnevnim novinama izlazi dodatak "Paviljnoj čaja" u kome je tri meseca u delovima izlazilo Guovo delo "Sećanje na rat otpora". Guo Možuo je svoje dva sina i kćeri doveo u Hong Kong, nakon što je japanska bivša supruga Ana videla kineske dnevne novine. Ona je na kraju prihvatila ovakav dogovor i odvela svoju decu da se smeste u Daljen.

Guo je 23. novembra 1948. godine brodom pošao na istočnu obalu ostrva Šičeng, do koga stiže 1. decembra. U grad Šenjang stiže 6. decembra, a u Peking stiže vozom, 25. februara 1949. godine.

Za vreme građanskog rata između Kuomintanga i Komunističke parije 1948.godine Guo Možuo je izabran kao akademik prve Academia Sinica, zbog svojih velikih dostignuća u arheologiji i svojim istraživanjima vezanim za proročanske zapise. Pan Guangdže, istraživač na Institutu moderne istorije, na Kineskoj akademiji nauka na Tajvanu, opisao je izborni proces akademika Guo Možua u svom članku "Pobeda znanja: od prvog izbora za akademika "Academia sinica".

 Nakon osnivanja Narodne Republike Kine

Nakon osnivanja Narodne Republike Kine Guo Možuo je bio na više pozicija i radio je kao: predsednik kineske Akademije Nauka i kineske federacije književnosti, član Centralne vlade i zamenik premijera vlade, direktor komisije za kulturnu edukaciju, direktor odseka za filozofiju i društvenih nauka na kineskoj Akademiji Nauka, prvi direktor na istorijskom institutu, član kineskog odbrambenog odbora za svetski mir, i direktor udruženja sino-japanskog prijateljstva. Bio je izabran kao član centralnog odbora na osmom, devetom i jedanaestom kongresu Komunističke partije Kine. Od prvog do petog Nacionalnog narodnog kongresa bio je biran kao potpresednik stalnog odbora, a biran je i kao potpresednik prvog Nacionalnog odbora političke konsultativne konferencije kineskog naroda, kao i četvrti član stalnog odbora i drugi, treći i peti potpresednik.

1951. godine Guo Možuo je nagrađen, dobivši "Sovjetsku međunarodnu Staljinovu nagradu" (eng. "Soviet International Stalin prize"; kin. 蘇聯国际斯大林奖).

1. aprila 1955. godine "Narodni dnevni časopis" objavljuje Guo Možuo članak pod nazivom "Anti- socijalistički Hu Fengov program" u kome je kritikovao svaku od Hu Fengovih 300.000 reči.

1958. godine Guo se ponovo priključio Komunističkoj partiji Kine.

U periodu od 1959. do 1960. godine Guo je uspešno stvarao istorijske drame "Vu Cetjen" i "Caj Venđi" koje su za temu imale "preokretanje slučaja".

1962. godine, kako bi odao komemoraciju 300. godišnjice smrti Dženg Čenggunga, Guo Možuo je stvorio scenario za film "Dženg Čenggung", ali zbog izbijanja Kulturne revolucije u bližoj budućnosti, nije uspeo da ga snimi.

Rane 1966. godine, uoči samog izbijanja Kulturne revolucije, Guo Možuo na Nacionalnoj radničkoj,seljačkoj,vojničkoj i književno-umetničkoj konferenciji održava samokritični govor izjavivši: "za današnje standarde, ovo što sam ja pre napisao, strogo govoreci, treba kompletno da se spali nez ikakve vrednosti". Svi nacionalni intelektualci bili su šokirani i uspaničeni nakon ove njegove izjave.

U početnom periodu Kulturne revolucije Guo Možuo je bio kritikovam, i veoma brzo je dobio specijalnu zaštitu.

Guo Možuo 1971. godine objavljuje  akademse teze " Li Baj i Du Fu", koje su potvrdile Li Baja kao romantičarskog pesnika, i osporava gledanje na Du Fua kao na sveca.

Marta 1978. godine Guo Možuo objavljuje pisani izveštaj "Proleće nauke" koji je originalno započeo Hu Ping, zvaničnik internacionalnog odseka za propagandu, i pozvao je sve intelektualce da uče akademski.

12. juna 1978. godine Guo Možuo umire u Pekingu. Po njegovoj želji, njegov pepeo je bio prosut po terasama Dadžaj narodne komune u okrugu Sijang, provincije Šansi.

Uticaj i značaj

Guo Možuo imao je visoku poziciju u istoriji moderne kineske književnosti kao i kineske istorije i arheologije. U literaturi je naveden kao drugi zvanični modernistički književnik, a u istoriji je naveden kao jedan od "pet Marksističkih istoričara". Guo Možuo se često poredio se Geteom i bio je veoma poštovan u kulturnim krugovima. Na primer, Džou Jang mu je rekao : " Ti si Gete, ali ti si Gete nove Kine u socijalističko doba." Ša Jesin citirao je Engelsovu  procenu Getea kako bi istakao dve strane Guo Možua, a to su da je on sa jedne strane bio veliki genije a sa druge strane običan građanin. Ima ljudi koji mu se dive,a i onih koji ga preziru. Profesor na odseku sa kineski jezik, Univerziteta u Pekingu, Ven Žumin, i drugi ozbiljni istraživači i naučnici nazivaju ovo "akademskom školom" i javni, suprotni, dijametralni narodni stav prema Guo Možuovom " polarnom čitanju".

Guo Možuo takođe ima veoma dubok i veliki uticaj na tajvanske političke i akademske krugove. Osim tajvanskih učenjaka, njegovu naglost u akademskim istraživanjima i stvaranju književnosti, ne kritikuje samo tradicionalna autoritativna era na osnovu političke i akademske različitosti (na primer Čang Kaj Šekova kritika njega koju je napisao Sung Mejling). Guo Možuo je naručito zanimljiv tajvanskim zastupnicima reformi; Li Teng-huej (eng: Lee Teng-hui)  veruje da sve dostignuća koja Tajvan danas ima, jesu upravo zahvaljujući idejama i praksi, kao i društvenim promenama podržanih od strane Hu Šija, Lu Suna, Guo Možua i drugih.

Promena pozicija i laskava književnost

1920-ih i 1930-ih godina usled književnih tvrdnji i političkih stavova između Guo Možua I Lu Suna vodila se borba. Početkom 1928. godine nekoliko vođa postgeneracijskog društva, kao što su Feng Najčao i Li Čuli, koristili su Lu Suna kao kao kamen spoticanja za promociju proleterske revolucionarne književnosti. Oni su  plasirali snažan napad  na Lu Suna, člankom kao što je "Umetnost i društveni život". Lu Sun koji nije bio spreman na ovako nešto, počeo je da se oseća malo zbunjeno, jer se tek preselio iz Guangdžoua u Šangaj. Jedan od njegovih ciljeva bio je da osnuje ujedinjeni front sa stvaralačkom zajednicom. Lu Sun nije mogao biti nadmašen. Napisao je "Pijan u očima", "Moj stav,energija i godine" i druge tekstove. U polemici, Guo Možuo, osnivač zajednice, je prvi "potegao nož" i objavio esej pod nazivom " Feudalna večnost na književnom i umetničkom frontu" u kome kaže: "Era i klasna priroda gospodina Lu Suna  bila je u potpunosti određena. On je bio feudalni ostatak kapitalizma. Kapitalizam je kontrarevolucija socijalizmu, i feudalni žar je dupla kontrarevolucija socijalizmu. Lu Sun je dualista. Kontrarevolucionarna figura, ranije je rekla da je Lu Sun bio kontrarevolucionar u novom prelaznom periodu, rekavči da je on bio hiumanitarac i da je to bilo potpuno pogrešno. Bio je fašista kakav se nije mogao očekivati." Lu Sun tada nije odgovorio na ovo, ali je u avgustu 1932. godine u članku pod nazivom "Jedna od Šangajske umestnosti i književnost" rekao da je Guo Možuo "nadarena bitanga". 19. okrobra 1938. godine Lu Sun umire. Dok je čitava nacija žalila za njim, Guo Možuo, koji je tada bio u Japanu, se odmah prijavljuje da napiše esej "Narodno remek delo- sećanje na gospodina Lu Suna" za jednu noć, i on tu ističe da je Lu Sunova smrt nemerljivo veliki gubitak. Nakon toga je na japanskom napisao esej "Padajuća super zvezda". U njemu je rekao: "Lu Sun me je čitav život vređao, ali nažalost on je već umro, i više neće dobijati tako duboku brigu; nakon njegove smrti moram ga hvaliti čitav život, nažalost i ja sam već star, ne mogu da mu laskam previše. Takođe je rekao i da je jurio Lu suna sa njegovim uslovima. 3. Novembra kineski studenti koji studiraju na Institutu tehnologije u Japanu održali su komemorativni događaj. Guo Možuo kada je izašao na scenu vikao je na skup "U prošlosti, veliki ljudi su se nazivali Konfucijem, ali Konfucije je ispod Lu Suna". Kada je bila komemoracija Lu Suna u "Kulturnoj revoluciji" Guo Možuo je rekao: "Da je Lu Sun i dalje živ,koliko bi mu bilo drago! Sigurno bi stajao na čelu fronta kulturne revolucije, išao napred zajedno sa nama, i išao putem pod vođstvom predsednika Mao Cedunga, kojim do sada još niko nije išao..."

14. avgusta 1949. godine "Narodne dnevne novine" objavljuju Guov govor koji je napisao 12. avgusta povodom četvrte godišnjice Sino-Sovjetskog saveza, u kome se u ostalom kaže: "Reakcionarni elementi pokušavaju da podstaknu određena osećanja Hanskog šovinizma kod kineskog naroda, i protive se stvaranju autonomne narodne zemlje od strane drugih spoljašnjih mongola", i "PItanje treba da bude: Nakon što nas je spoljna Mongolija ostavila, da li su spoljni Mongoli srećniji? Činjenice kažu da jesu." i dodaje jos " Kinezi i Mongolci bi trebalo da budu bliska braća u budućnosti. Ne možemo biti tvrdoglavi  u vezi zaostalosti suverenosti i zavisnosti."

U novembru 1949. godine Guo Možuo objavljuje pesmu povodom Staljinovog rođendana pod nazivom "Nek večno žive moje hvale tebi", u časopisu "Posmatranja", u kojima je hvalio Staljina.

1958. u periodu "Velikog skoka napred", Guo MOžuo je napisao mnogo pesama koje hvale Veliki skok napred kao što je pesma "Pitanja i odgovori sunca", međutim on 14. novembra 1963. godine u svojim pismima Čen Mingjuenu, kritikuje Veliki skok napred.

1966. godine Kulturna revolucija zvanično počinje. Guo Možuo vrlo brzo objavljuje govor kojim totalno opovrgava svoj prethodni rad: "Po mišljenju običnih prijatelja i drugova, ja sam jedan književni čovek. Još više njih kaže da sam pisac, pesnik i istoričar. Decenijama sam pisao i prevodio nešto. Što se tiče reči, plašim se da ih ima nekoliko miliona. Međutim prema današnjim vrednostima, ono što sam pre napisao, strogo govoreći, treba da bude spaljeno bez ikakve vrednosti."

U periodu Kulturne revolucije Guo Možuovo delo "Li Baj i Du Fu" bilo je među veoma malo ne-revolucionarnih tematskih knjiga koja su mogla da budu objavljena u celoj Kini. On je u knjizi hvalio Li Baja i svojski je pokušao da govori ironično o Du Fuu. Smatra se da je pisao istoriju i književnost tako da zadovolji Mao Cedungove preferencije. Guo Možuo je bio Mao Cedungov prijatelj, oni su nekada pisali poeziju zajedno. On je mnogo hvalio Ma Cedungovu poeziju i kaligrafiju, čak i pogrešno napisani "黄梁[sic ]" (pinyin: Huang Liang; srp. Huang Ljang) veoma hvalio.

5. juna 1967. godine Guo Možuo je napisao završnu pohvalu na 25-ogodišnjicu Mao Cedungovog "Govora na Jenanskom skupu umetnosti i književnosti" koji je organizovao stalni biro azijsko-afričkih pisaca. Završna izjava je bila "Biti dobar učenik čitavog života predsednika Maoa". Recitovao je i pesmu "Posvećenu ovde prisutnoj Đang Ćing, i svim drugim prijateljima i drugovima"

12. maja 1976. godine Guo Možuo je napisao "Shuidiao getou  i proslavi 10-ogodišnjice velike proleterijanske Kulturne revolucije." Ali samo pet meseci i devet dana kasnije "četvoročlana banda " je uhapšena i Kulturna revolucija je završena. On je odmah napisao "Shuidiao getou - razbiti četvoročlanu bandu" gde je napao "četvoročlanu bandu" a hvalio Hua Guofenga . Ovo je glavni razlog zašto je kasnije njegova politička ličnost preispitivana.

Književna dostignuća

Biografija Guo Možua ima više od milion reči i sastavljena je kao 38 poglavlja " Kompletan rad Guo Možua". Podeljen je u književne serije (20 poglavlja, objavljena od strane Izdavačke kuće Narodne književnosti), istorijske serije (8 poglavlja, objavljena od Narodne izdavačke kuće) i arheološke serije (10 poglavlja, objavljena od strane Kineskog naučnog časopisa). Ali ipak postoji veliki broj dokumenata koji ne mogu da budu uključeni.

Poezija

Nova poezija Guo Možua se probila u jeziku. U vreme kada je napisao svoj prvenac "Boginje", Hu Ši je napisao "Pokušaj". Čak je vreme objavljivanja bilo blisko pa se Guo Možuo i Hu Ši  smatraju osnivačima nove kineske poezije. Neki mladi pesnici čak idu i dalje. Na primer, Ven Jiduo je u svom delu "Boginje - duh svog vremena" rekao da smatra da je Guo Možuo nadmašio Hu Šija. On je rekao:"Ako govorimo o novoj poeziji, pesme Guo Možua mogu se nazvati novim". Međutim, postoje neki istraživači koji smatraju da su ove pesme Gua teške za čitanje, površne i nekonvencionalne. Na njegovo poznato delo "Boginje", uticao je američki pesnik Vitman (am. Whitman) iz 19. veka. Vitmanovi slobodni stihovi su dugi i kolokvijalni, a pesma " Boginje" naglašava ritam u stihovima. Svaki stih sadrži određene reči da istakne ritam bez rime.

Dela: "Ovde prisutnoj Đang Ćing i svim drugim prijateljima i drugovima", "Shuidiao Getou - Razbiti četvoročlanu bandu", "Shuidiao Getou - Proslava 10-ogodišnjice proleterijanske kulturne revolucije", "Predsednik Mao u avionu, posao fotografije", "Pitanja i odgovori sunca", "Prokleti vrapci", "170.000 tona čelika i gvožđa", "Tamno crvena (16 karaktera za red)", "Četiri zla i ostatak sveta", "Riba u reci Ljusi", "Man Đanghung - Vođe", "Univerzum pun hvale", "Dobrodošlica proleću", "Pupoljak šljivinog cveta", "Boginje", "Zvezde", "Ploča", "Front", "Povratak", Zbirka "Borba", "Xinhua pesma", "Stotinu cvetova", Zbirka "Kamile", "Neka večno žive moje hvale tebi - generalu Staljinu".

Proza

"Planinske beleske", "Talas", "Utisak o Nađingu"

Fikcija

"Pagoda", Trilogija "Plutanje", "Maslina", "Ispod nivoa linije", "Papak", "Podzemni smeh"

Autobiografija

"Možuova autobiografija"

Drame

" 3 buntovne žene (Džuo Venđun, Vang Džaođun, Nje Jing)", "Cvet lobanje", "Ću Juen", "Hu Fu", "Paunova hrabrost", "Caj Venđi", "Vu Cetijen", "Dženg Čenggong"

Prevodi

Geteov " Faust", Geteove "Patnje mladog Vertera", Šelejeve pesme

Istorijska dostignuća

Sredinom tridesetih godina, Guo Možuo se prebacio sa teorijskih pitanja na tekstualna istraživanja, fokusirajući se na arheološke materijale, a ne na drevne dokumente i nije citirao Marksove klasike. Objavio je kompletne zapise na kostima iz dinastije Šang, "Dvo-nedeljni sažeti pregled jezika dinastije Đin", "Studija o karakterima na proročanskim kostima", "Studija o bronzanim proizvodima" i druge knjige, učinile su ga ekspertom za proučavanje proročanskih zapisa na kostima i bronzanim predmetima. Guo Možuovi pregledi na rano kinesko društvo uticali su na kasniju istoriju Kine. Njegova definicija "feudanog društva" nije bila ista kao i srednjovekovnog evropskog društva. Nije se čak ni odnosilo na Marksovu teoriju, ali je postalo najbolje definisana definicija "feudalnog društva" kod kineskih istoričara u budućnosti.

Kritike

Guo Možuo objavio je "Studiju kineskog drevnog društva" 1930. godine, što je izazvalo velike kritike. Guo Možuo je bio kritikovan zato što je koristio Marksizam mehanički. Društveni tipovi i redosled Marksa predloženi u predgovoru "Uvod u političku ekonomsku kritiku" nisu zapravo bili univerzalni. Guo Možuo nije znao za promene Marksovih ideja i koristio je ono od čega je i Marks lično odustao. Pogled na istorijske faze govori da se svaki društveni razvoj dešava na isti način.

Guo Možuo izjednačava primitivno društvo,klansko društvo i azijsko društvo. Zapravo, karakter "azijskog društva" je moćna zemlja. Guo Možuovo odbijanje prema periodu pre nastanka države pokazuje njegovo negodovanje prema ovoj teoriji. Guo Možuo je verovao da je dinastija Zapadni Džou bila robovsko društvo u da nema dovoljno dokaza. Opisao je karakteristike antičkog grčkog ropstva u ranoj istoriji, i nije eksplicitno to definisao kao "robovsko društvo". Koristio je pojavu robova kao dokaz robovske radne snage koja se nije razlikovala ni među "domaćim robovima" ni među radnicima u proizvodnji.

Guo Možuo je takođe pogrešno razumeo Morganovu teoriju evolucije porodične strukture. Li Đi ga je kritikovao za pogrešno izjednačavanje klanskog društva sa matrijarhalnim, i produžavanjem "hibridnog perioda" sve do "Mengđu" perioda, sve do 3000 god. pre nove ere u Kini. Zapravo Morgan za ovaj hibridni period smatra rani period ignorisanja da ljudi i životinje još uvek nisu različiti, i klanski period smatra patrilinearnim. Kasnije, Guo Možuo retko pominje matrijarhalni sistem i klansko društvo dinastije Šang.

Guo Možua je takođe kritikovao i francuski sinolog Ma Bole. Kada je koristio literaturu, ignorisao je njenu autentičnost i odbacivao određena dokumenta kao lažna. On je za dinastiju Zapadni Džou rekao da je robovsko društvo, ponajviše zbog svog nagađanja, dokaze za to nije imao, a i bilo je logičkih problema u tom njegovom zaključku. On je mislio da negiranjem dinastije Istočnog Džoua kao feudalnog sistema znači da je on dokazao da je dianstija Zapadni Džou imala robosvki sistem. Nije mogao ni da dokaže da su seljaci dinastije Zapadni Džou bili uzimani kao robovi. Na početku Džoua poljoprivreda je bila razbijenija nego što je Guo Možuo zamišljao.

Guo Možuo kasnije odustaje od nekih svojih stanovišta u delu "Istraživanja antičkog kineskog društva". On priznaje da je potcenio nivo razvijenosti poljoprivrede za vreme dinastije Šang, kao i preterane društvene promene za vreme dinastija Šang i Džou, i prihvata postojanje Jingtian  sistema, ali i dalje insistira na tome da Zapadni Džou nije bio feudalno društvo.

Knjige

"Studija o karakterima na proročanskim kostima", "Kompletni zapisi na kostima iz dinastije Šang", "Dijalektički razvoj karaktera antičke Kine", "Podela kineske drevne istorije", "Studija o antičkom kineskom društvu", "Đašen trista godina sećanja"(1944 godine), "Bronzano doba", "10 knjiga kritike", "Robovska era", "Li Baj i Du Fu", "Kineska istorija", "Društvena organizacija i društvena revolucija" koja je prevedena od He Šangjua.

Kaligrafija

Guo Možuo je bio poznat po svojoj kaligrafiji. Njegov stil je jedinstven i zove se " Guov ti ". Njegovi zapisi su korišćeni u mnogim mestima u Kini, kao što su: Carski muzej, Pekinška četvrta srednja škola, Šenjang četvrta srednja škola, Suejning srednja škola, Kineska banka, Hungdao srednja škola, Kineska knjižara, Kineska akademija nauka, Guo Možuo je bio poznat po svojoj kaligrafiji. Njegov stil je jedinstven i zove se " Guov ti ". Njegovi zapisi su korišćeni u mnogim mestima u Kini, kao što su: Carski muzej, Pekinška četvrta srednja škola, Šenjang četvrta srednja škola, Suejning srednja škola, Kineska banka, Hungdao srednja škola, Kineska knjižara, Kineska akademija nauka, Univerzitet nauke i tehnologije Kine, Šenjang carska palata, Mauzolej žutog cara, Banpo nalazište, Đilin univerzitet, Fudžou univerzitet i drugi.

Porodica

Džang Ćunghua

1912. godine, Guo Možuo i Džang Ćunghua stupili su u ugovoreni brak. Pet dana kasnije, Guo Možuo napušta dom ali se oni ne razvode. Narednih 68 godina, Džang ostaje u Guovom rodnom kraju, i kad se 1938. godine Guo vratio, on se njoj izvinio, a ona nije našla drugog partnera. Džang je umrla u Lešanu 1980. godine, ne ostavljajući za sobom potomstvo.

Sato Fuko

1916. godine, Guo Možuo živeo je u Japanu sa Sato Fuko ( 1893-1994). Sato Fuko je tada prekinula odnos sa roditeljima. Guo Možuo joj je dao ime Ana. 1937. godine, kada je izbio Kinesko-japanski rat, Guo Možuo odlazi iz Japana bez reči prekinuvši kontakt sa Anom. Nakon anti-japaskog rata 1948. godine, Sato Fuko sa decom dolazi u Hong Kong da nađe Guo Možua. Kada je saznala da Možuo ima drugu porodicu odlučuje da ode. Nakon 1949. godine, Sato Fuko nekoliko puta odlazi u Peking kako bi se sa Guom dogovorila oko obaveza prema deci nakon što su se oni razveli. Kasnije Džou Enlaj lično govori da su ona i njeno petoro dece dobrodošli da dođu da rade u Kini. Od tad Sato Fuko živi u Daljenu sa svojim sinom Guo Hefuo, menja ime u Guo Ana, i čak jednom biva izabrana kao član šestog nacionalnog odbora Kineskog narodnog političkog konsultativnog kongresa. Nakon izbijanja Kulturne revolucije, njen položaj je bio ugrožen. U tom periodu želela je da se vrati u Japan da poseti svoju 100-godišnju majku, ali nije uspela u tome. Tek 1974. godine, sad već 80-ogodišnja Ana vraća se u Japan. Sledeće godine, vraća se u Peking da poseti Guo Možua koji je u to vreme bio hospitalizovan, i to je poslednji put da su se videli.

Guo Možuo i Ana imali su petoro dece. Najstarilji sin Guo Hefu (1917-1994) bio je hemičar Kineske akademije nauka. Drugi sin Guo Bo bio je arhitekta i fotograf. Treći sin Guo Fušeng bio je inženjer na Životinjskom institutu kineske akademije nauka. Kćerka Guo Šudženg i četvrti sin Guo Džidžong koji je bio profesor na muzičkoj akademiji.

Ju Lićun

1934. godine Guo Možuo upoznaje svoju unuku Ju Ličen u Tokiju i imali su dobar odnos. Ju Ličen se 1937. godine vraća u Kinu i ubrzo umire. Iste godine i Guo Možuo se vraća u Kinu nakon Kinesko-japanskog rata i upoznaje Ju Lićun sa kojom se ženi leta 1939. godine. Njih dvoje imali su četiri sina i dve kćerke. Najstariji sin Guo Hanjing (1939-2010) bio je teoretski fizičar na Kineskoj akademiji nauka. Najstarija kćerka Guo Jujing diplomirala je biofiziku na univerzitetu Nauka i tehnologija u Kini. Guo Šijing(1942-1968) bio je uhapšen od strane Crvene garde  na Pekinškom poljoprivrednom univerzitetu, i ubrzo nakon toga pada sa četgvrtog sprata i gine. Treći sin Guo Minjing (1943-1967) bio je majstor violine, on je izvršio samoubistvo nakon Kulturne revolucije. Druga kćerka Guo Pingjing diplomirala je na Kineskom narodnom univerzitetu političkih nauka. Četvrti sin Guo Đenjing(1953.-) diplomirao je na Pekinškom univerzitetu informatiku i sada živi u  Americi.

Ostali

Guo Možuo je imao mnogo ljubavnica uključujući i Peng Julan, Ju Liđun, Huang Dinghuej i tako dalje. Takav njegov odnos sa ženama, gde ženi jednu za drugom, kritikovalo je dosta ljudi.