Корисник:Marijana Nenadovic/песак

Селен - зачинско биље

Селен је једна од омиљених ароматичних биљака. Дијелови биљке ароматичног укуса и њихово етарско уље користе се у прехрамбеној индустрији као зачин. Селен је поријеклом из Персије, одакле је раширен по читавој Европи. Гаји се пуно у Француској, Италији, Њемачкој и др.

Карактеристике селена

Селен је вишегодишња биљка. Коријен је вретенаст дуг 40-50 cm. Биљка у првој години образује розету крупног лишћа, а у другој години и касније, разгранато, цјевасто стабло, које је високо и преко 2 m. Листови су дугачки 50-60 cm, наизмјенично распоређени, голи, сјајни, двоструко перасти. Цваст је сложен штит. Цвјетови су хермафродитни, жути. Биљка цјета од јула до августа. Плод је спљоштени шизокарпијум, жућкастомрке боје. Маса 1000 зрна је 3-7 g. Сјеме задржава клијавост двије године. Почетни развој клијанаца је спор, у првој години се формира само розета листова. У другој и наредним годинама вегетација почиње врло рано, већ у марту. Образовање стабла почиње крајем мајa. Плодови сазријеваају неравномјерно током јула, а пуно зрење се може очекивати почетком августа. Плод је склон осипању. Доњи листови увену послије првих јесењих мразева.

Хемијски састав и употреба

Од селена се користи етарско уље ( Levistici aetheroleum ), коријен ( Levistici radix ), плод ( Levistici fructus ), лист ( Levistici folium ), а ређе зелени изданак ( Levistici herba ). Сви дијелови биљке садрже етарско уље: коријен 0,5-1%, надземни дио са зеленим плодовима о,15-0,45%, листови 0,08-0,24%, а зрели плодови 0,8-1,5%. Најзначајније је етарско уље добијено из коријена. Етарско уље се састоји из фталида (70%), а осим тога садржи још терпинеол, карвакрол и сесквитерпене. Осим етарског уља коријен садржи и кумарине, шећер као и јабучну,ангеличну и кафену киселину. Дјелује као диуретик, карминатив, стомахик и еменагог. Користи се код упала доњег уринарног тракта, превенције камена у бубрегу, стомачних тегоба, катара дисајних путева и др. Листови се користе у домаћинству као зачин.

Селен

Технологија гајења

За гајење селена погодна су плодна, дубока, хумусна, средње везана земљишта. Иако није осјетљив на мразеве, за гајење треба изабрати топлије положаје јер тада даје више етарског уља. Тешка глиновита и пјесковита земљишта, као и подводна и плавна земљишта нису погодна. Као вишегодишња култура, гаји се ван плодореда. Селен се може гајити 6-8 година, али се у плантажи искоришћава само 3-5 година, јер се касије смањује принос листа и стабла, а коријен постаје шупаљ. Најбољи предусјеви селену су ђубрене окопавине. Због заједничких болести и штеточина, прије и послије селена не треба гајити штитарице. Коријен селена продире дубоко, па се земљиште у јесен оре на 35-40 cm дубине, а у прољеће изравна, дрља и ваља. Селен добро искоришћава продужено дјеловање стајњака те се он уноси под предкултуру. Прије садње, односно сјетве, треба унијети 100-200 kg P₂O₅, 140-150 kg K₂O, 100-140 kg N, на 35-45 cm дубине. Велика зелена маса селена износи пуно храњива из земљишта, па о ђубрењу усјева треба добро водити рачуна. Ова биљка се прихрањује два пута годишње са 50-60 kg/ha N - први пут у прољеће, послије кретања вегетације, а други пут крајем јула, након косидбе зелених дијелова. У јесен се приликом међуредне обраде унесе 70-80 kg/ha P₂O₅ и 60-80 kg/ha K₂O. Микроелементи се дају заједно са прскањем ради заштите од болести и штеточина. усјев селена се заснима преко расада, директном сјетвом сјемена, или дијељењем коријена. За 1 ha потребно је 42000 до 55000 биљака, односно 1-1,5 kg сјемена за њихову произвдњу. Производња преко расада је скупа, па се усјев заснива директном сјетвом сјемена на сталном мјесту. Вријеме сјетве је март - април. За директну сјетву потребно је 6-8 kg/ha сјемена, сије се на размаку 50-60 cm између редова, на дубини од 1-1,5 cm. Селен се у периоду мировања може размножавати и дијељењем бусена. Биљке старе 4-5 година исјеку се на толико дијелова да на сваком буде и коријен и пупољак. Мјере његе: на формирање коријена повољно утиче уклањање цвијетних стабала. Ако се то не уради, коријен ће постати шупаљ, што квари квалитет. Коријен се вади у јесен треће или четврте године. Из земље се ваде помоћу плуга. Извађено коријење се очисти од земље и од остатка надземних дијелова, опере, а потом реже на 2-4 дијела дужине 10-15 cm. Коријење се суши на засјењеном, промајном мјесту (таван) или у сушари. Од 4 kg свјежег коријена добија се 1 kg сувог. Очекивани принос суве дроге је 1500-2000 kg/ha. Од приноса 6-8 t/ha свјежег коријена добија се 5-6 kg етарског уља. За производњу етарског уља из хербе, за сад се одржава 4-6 година. Просјечан принос листова је 4-6, а од тога се добије 2-4 етарског уља. Годишњи принос хербе јесте 10-20 t, од чега се добије 8-20 kg/ha етарског уља. Принос плодова је 400-600 kg/ha, од чега се добија 3-6 kg етарског уља.

Особине	Садржај у % за квалитет
Етарско уље, најмање	0,7	0,4
Коријење са остацима стабљике и листова, највише	5	10
Коријење дужине мање 2 cm, највише	10	10
Други дијелови биљке, највише	1	2
Органске (биљне) нечистоће, највише	2	2
Органске (животињске) нечистоће, највише	-	-
Неорганске нечистоће	1	2
Влага, највише 15%
Пепео, највише 7%

Спољашње везе

• диуретик
• Микроелементи