Корисник:Meriurosevic06/песак

Грчка краљица

Овај чланак је део пројекта Вики-школарац у ОШ "Јован Стерија Поповић" у Београду. Датум уноса: мај - јун 2019. Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања. Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.

Грчка краљица налазила се у згради која постоји и данас у Кнез Михајловој 51.

Првобитно је на том месту постојао хан Деспота Стефановића, који ји био механџија још за турског земана (1850). Уобичајено, по власнику је назван Деспотов хан, а саграђен је око 1835. Газда Деспоту изгледа ипак нису цветале руже, тако да његово имање одлази на добош 1859. године (ИАБ). Деспотов хан је идуће 1860. у рукама познатог и веома имућног трговца и банкара Јована Куманудија, између осталог, власника околних плацева на углу данашње Кнез Михајлове и Краља Петра. Кумануди 1864. плаћа таксу за две нове механе (нови Поливакин хан и нови Деспотов хан), али умире 1866. године. Његови наследници нису имали среће с подизањем новог Поливакиног хана јер им због регулације Кнез Михајлове није дозвољена изградња (1864; ИАБ, Српске новине 1867). Међутим, на месту Деспотовог хана 1867. саградили су потпуно нову зграду, какву углавном познајемо и данас, а по постојбини својих предака исте године називају је Грчка краљица.

Први закупац у новом објекту био је Мијаило Ђорђевић, претходно кафеџија код Хајдук Вељка. Мијаило у јесен 1867. оглашава како је од Митровдана изнајмио Грчку краљицу и да поред свих погодности ''за еспапе има угодне магазе за паковање и прима и кочијаше и путнике који на коњима путују јер има врло лепу шталу''. Џаба је тада било имати конак за путнике без смештаја за атове и запрезге. Искусни кафеџија је очито био предузимљив, па је фебруара 1868. упутио молбу Управитељству вароши Београда за узимање комшијског плаца под аренду (бивша Мензулана), како би га о свом трошку уредио за шеталиште, а све да би гостима угодио и уклонио прљавштину и смрад испред носа (ИАБ).

Грчка краљица је била и остала преноћиште за трговце из унутрашњости, собе су биле на спрату, а у кафани у приземљу састајали су се са београдским колегама, трговали, кафенисали и муабетисали. Почетком XX века хотел је реновиран и увећан за 11 соба, а ниво привремено подигнут. Хотел је био сврстан у другу категорију све до почетка тридесетих година XX века, од када је трећеразредан.

Власници Грчке краљице све време су били само Куманудијеви, а закупаца је било доста. Први механџија, још у време Деспотовог хана, био је Јанко Лазаревић (1860) и затим већ поменути Ђорђевић, али у већ новосазиданој Грчкој краљици. Од Митровдана 1869. нови закупац постаје Трифун Даниловић, кога 1872. године замењује Јанаћко Ристић, а 1896. хотелијер је Алекса Димитријевић. После Првог рата закупац је Драгутин Даничић (1922), док је тридесетих година такође Даничић, али Милован.

После Другог светског рата ресторан у приземљу је обновљен као Плави Јадран, а седамдесетих је у подруму осванула једна од првих београдских дискотека, али већ под старим именом – Грчка краљица.

Времешна зграда, иначе најстарија у целој Кнез Михајловој, постоји и данас. Грчка краљица је као хотел престала са радом подоста раније. Било је скорашњих покушаја њеног оживљавања, али без успеха.

'