Отворите главни мени

Хотел Москва, некадашња Палата Росија је хотел и некадашња зграда осигуравајућег друштва Росија у Београду. Налази ce на углу Теразија и Балканске улице. Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга. Градња палате је отпочела у пролеће 1905. године, а свечано је отворена 14. јануара 1908. године. Била је највећа приватна зграда у Краљевини Србији, налазила се на стотинак метара од краљевског двора, на Теразијама. Грађевина је на својим зидовима имала натпис Палата Росија.

Хотел Москва
Хотел Москва
Хотел Москва
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Координате Координате: 44°48′46.5″N 20°27′37.5″E / 44.812917° СГШ; 20.460417° ИГД / 44.812917; 20.460417
Статус завршена
Свечано отварање 14. јануар 1908.
Саграђена 1908.
Број спратова 5
Компаније
Архитекта Јован Илкић
Конструктор Карло Кнол
Власник Швајцарска/Сједињене Америчке Државе Нетвест фајнест
Референце: hotelmoskva.rs

ГрадњаУреди

 
Хотел Москва ноћу
 
Ентеријер, дело архитекте Григорија Самојлова

Директор Српског бродарског друштва Светозар Вукадиновић, који је био власник гостионице Велика Србија на Теразијама, отпутовао је у Русију да нађе осигуравајуће друштво које ће на његовом имању да изгради велелепно здање. Главни директор друштва Росија Роман Иванович Поицл је пристао на Вукадиновићеву идеју. Конкурс за зграду осигуравајућег друштва Росија био је расписан 1905. Прву награду на конкурсу добио је загребачки арихтекта Виктор Ковачић, док је Јован Илкић добио другу награду. Ипак, дирекција осигуравајућег друштва Росија одлучила се за Илкићев пројекат.[1]

Градња палате је почела у марту 1905. године. У темеље су постављене 82 дрвене греде дуге по пет метера и дебеле по 30 центиметра, затим 30 вагона вареног гвожђа у шипкама дугим по девет метара, 10 вагона тврдог рипањскиг камена. Преко тога постављена је бетонска плоча дебела 2,2 метра. Зидањем циглама отпочело је тек у пролеће 1906. године. Радове је изводио грађевинар Карло Кнол са зидарима из Црне Траве. Надзорни инжењер био је архитекта Јован Илкић. Радовима за армирани бетон руководио је архитекта Матија Шнајдер. Површина спољашњих зидова од првог спрата до крова обложена је жућкастим плочицама а украшена орнаментима зелене боје.[2] Керамичка облога је донета из Печуја, из фабрике Жолнаи у којој се и данас чувају калупи помоћу којих је изливена. Зграда је зидана у стилу сецесије.

Степениште је било израђено од рипањског и шведског гранита. Укупна вредност зграде износила је 2 милиона златних динара. Грађевина је у потпуности завршена 1907. године.За оно време био је то највећи хотел у Београду са 50 постеља и собама на сва три спрата.У априлу 1941. била је јако оштећена бомбардовањем.

Зграда хотела Москва[3] достигла је висок степен стилске еманципације овог периода и приближила се поставкама модерне архитектуре. Зидна платна ослобођена су хоризонталних подеоних венаца, пластике око отвора, лизена и пиластера. Употреба мермера, керамичких плочица и фајанса за оплату фасаде означило је прихватање сецесијских поставки о употреби нових, племенитих и трајнијих материјала. Већим делом слободне површине фасада обложене су зеленим керамичким плочицама по чему зграда спада међу ретке у Београду са хроматском фасадом. Преокрет у београдској сецесији обележила је зграда осигуравајућег друштав Росија, хотел Москва.

ОтварањеУреди

Свечано отварање је изведено из два дела. 14. јануара 1908. године уз дворски оркестар, краљ Петар I Карађорђевић је отворио палату Росију са гостионицом Москва. Свечано отварање и весеље обављена су и 17. јануара 1908. уз концерт Краљеве гарде. У палати Росија је био смештен хотел, кафана, ресторан, станови за ренту и канцеларије београдске филијале осигуравајућег друштва Росија, за чијег је директора постављен Светозар Вукадиновић. Изградња палате Росија била је велика руска привредна, али и политичка инвестиција у Краљевини Србији, што није било по вољи осталим великим силама.

Реновирање хотела је завршено 2013. године, после скоро четири године рада.[4]

Табле на згради хотелаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Н.Нестороивћ, Грађевине и архитекти у Београду прошлог века, Београд, 1937.
  2. ^ Ђ.Сикимић, Фасадна скулптура у Београду, ЗЗСКГБ, Београд 1965.
  3. ^ С.Михајлов, Хотел Москва, ЗЗСКГБ, Београд 2009.
  4. ^ Нови сјај старе „Москве“ („Вечерње новости“, 2. август 2013)

Спољашње везеУреди