Јован Илкић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
Јован Илкић (1857 — 1917) је био српски архитекта који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у последњој четвртини XIX и почетком 20. века.
| Јован Илкић | |
|---|---|
 архитекта Јован Илкић | |
| Датум рођења | 25. март 1857. |
| Место рођења | Земун Аустријско царство |
| Датум смрти | 22. јануар 1917. (59 год.) |
| Место смрти | Нежидер Аустроугарска |
Рођен је у трговачкој породици у Земуну, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У Бечу је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитекутре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности. Дипломирао је 1883. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у Србију, на позив краља Милана Обреновића, да доврши радове на уређењу Старог двора. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од 1883. до 1899. године и као редовни инжењер од 1900. до 1910. године. У Мађарску је отишао 1910. године и током 1911. и 1912. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у Будимпешти. У Београд се вратио 1912. године. Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката. Стварао је у класичном и српском националном стилу.
Пројектовао је многа значајна здања у Београду:
- кућу Алексе Крсмановића на Теразијама 31 (1885),
- кућу Милана Пироћанца у Француској 7 (око 1885),
- кућу Милорада Павловића у Краља Петра 13-15 (око 1890),
- Официрски дом у Краља Милана 48 (1895, са Милорадом Рувидићем),
- Дом Друштва светог Саве у Цара Душана 13 (1889/1890),
- Народну скупштину (1902—1936),
- зграду осигуравајућег друштва Rossija (данас хотел Москва) (1906) у сарадњи са моковским архитектима.
Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и
- црква св. Тројице у Параћину (1894),
- зграда Начелства и зграда Окружног Суда у Ваљеву (почетак XX века),
- звоник и припрата старе цркве св. Духа у Крагујевцу (1907) и др.
Јован Илкић је био ожењен Паулином-Паулом Кнепер из Беча. Имали су петоро деце: синове Павла и Ђорђа-Ђуру и ћерке Ангелину, Јелисавету-Елу и Јованку. Њихов син Павле био је, такође, архитекта и довршио је здање Народне скупштине у Београду, започето према очевом пројекту.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- Дивна Ћурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981.
- Миодраг Јовановић, Теофил Ханзен, „ханзенатика“ и ханзенови српски ученици, Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
- Александар Кадијевић. Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века. Београд: 1997. ISBN 978-86-395-0339-0.
- Љиљана Милетић-Абрамовић. Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: 2002. ISBN 978-86-7594-005-0.
- Драгиња Маскарели, „Илкићев пројекат за Епархијски дом у Нишу – пример неовизантијских стремљења у новијој српској архитектури“, in: Ниш и Византија. Зборник радова I, Ниш 2003, 141-152. ISBN 978-86-7455-575-0.
- Драгиња Маскарели, Хотел „Москва“ у Београду, ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.