Natalija Mijailovic

Peščane dine

Elementarni, tipski oblik eolskog akumulativnog reljefa su dine - peskovita uzvišenja u obliku kupastih brežuljaka i izduzenih bedema, postala eolskom akumulacijom peska.

Izgrađivanje dina

Izgrađivanje dina prolazi kroz različite evolutivne stadijume pri čemu se javlja njihova upadljiva morfološka raznolikost. Ona je posledica promena fizičko-geografskih uslova prirodne sredine. U početnom stadijumu morfološke evolucije dominantni vetar nagomilava pesak u obliku sočivastih uzvišenja. Ta sočivasta uzvišenja se postupno morfoloski preinačavaju i dobijaju oblik štita. Na stranama se javljaju sitno zatalasane peskovite površine u obliku paralelnih rebrastih gredica. Tokom dalje evolucije peskoviti brežuljak postupno narasta u pravu dinu, koja ima sve elementarne morfološke odlike. Spoljašnje strane, okrenute poprečno na pravac vetra, blago su nagnute i na njima se vrši akumulacija peska, a unutrašnje strane, okrenute niz vetar, strmo su nagnute. Teme dina nije uobljeno, već se spoljašnje i unutrašnje strane sučeljavaju pod oštrim uglom, stvarajući ivicu u vidu grebena. Postupnim prebacivanjem peska preko grebena, sa spoljašnje strane na unutrašnju stranu, dolazi do laganog kretanja celokupne peskovite mase dina u pravcu duvanja vetra. To je seljenje ili migracija dina.

Nastanak dina vrši se na mestima gde se na topografskoj površini javljaju različite prepreke i neravnine u vidu uzvišenja, koja izazivaju promene pravca i jačine vetra, odnosno vazdušnih strujanja. Izgrađivanje dina zavisi u osnovi od režima dominantnog vetra, što povlači sa sobom njegovu stalnost, pravac i jačinu.

Razlog za stvaranje dina moze biti i usamljeni žbun siromašne pustinje vegetacije.

Oblici dina

1. inicijalna dina(nebkha)
2. čeona dina
3. zavetrinska dina
4. barhan
5. pokretna dina
6. nepokretna dina
7. parabolična dina
8. uzdužna dina
9. transverzalna dina
10. piramidalna dina

Spoljašnje veze

Kako pešcane dine pevaju?