Корисник:NedicM/песак

Inkluzija

Inkluzija (uključivanje) podrazumeva uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan predškolski i školski sistem obrazovanja. To znači da deca sa smetnjama trebaju biti prihvaćena, uvažena i uključena u igranje i rad sa drugima uz adekvatnu pomoć osoblja.

Veliki broj dece i omladine sa smetnjama i teškoćama u razvoju nalazi se izvan sistema obrazovanja ili se nalaze u redovnim vrtićima i školama (prema istraživanju UNICEF-a 7-10% dece je uključeno u redovni sistem bez ikakve podrške, a samo 1% dece je obuhvaćen predškolskim vaspitanjem, obrazovanjem i rehabilitacijom u odnosu na 27% predškolske populacije) ali bez neophodne podrške.

Inkluzija
Синоними	uključivanje
Ilustracija dedeta sa posebnim potrebama u kolicima
Специјалности	Individualni obrazovni plan, Medicina
Симптоми	Deca sa ometenošću, usporenim razvojem govora, specifičnim smetanjam u učenju, ADHD, oštećenjem vida, oštećenjem sluha, motoričkim oštećenjima, mentalnim oboljenjima, problemima u ponašanju, povredama mozga, autizmom
Дијагностички метод	Ispitivanja na Institutu za mentalno zdravlje
Лечење	Obrazovna podrška, Institut za mentalno zdravlje
Фреквенција	240 miliona

Pristup

Inkluzija uključuje različite pristupe u različitim kulturama i okruženjima. To je pristup koji nastoji da obezbedi da ljudi različitih sposobnosti vidljivo i opipljivo pripadaju, da su angažovani i da su aktivno povezani sa ciljevima i ciljevima šireg društva.

Univerzalni dizajn je jedan od ključnih koncepata i pristupa inkluziji osoba sa invaliditetom. To uključuje projektovanje zgrada, proizvoda ili okruženja na način koji obezbeđuje pristupačnost i upotrebljivost u najvećoj mogućoj meri.

Inkluzija u Srbiji

Inkluzivno obrazovanje je uvedeno u Srbiji 2009. godine, usvajanjem novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zakon o inkluzivnom obrazovanju nalaže da svako ima pravo da pohađa obrazovnu ustanovu zajedno sa decom urednog razvoja, kao i podršku individualnog nastavnog plana i programa.

Kako bi se što adekvatnije i bolje podržala inkluzija u Srbiji formirani su projekti u saradnji sa nadležnim državnim institucijama koji su omogućili dobru edukaciju, seminare i priručnike prosvetnim radnicima. Nakon sprovedenih istraživanja, nekoliko godina nakon uvedenog inkluzivnog obrazovanja u Srbiji najveći problem leži u nespremnosti i otporu zaposlenih u obrazovnim institucijama prema deci sa smetnjama u razvoju. Uzrok tome je što osobolje i deca nemaju odgovarajuće informacije o specifičnostima i potencijalima dece koja su deo inkluzivnog obrazovanja.

Od uvođenja zakonskih reformi 2009. godine u Republici Srbiji ostvaruje se kontinuirani napredak u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja. Značajne izmene zakonskog okvira koji je relevantan za unapređenje inkluzivnog obrazovanja, započete 2017. godine, intenzivno su nastavljene u periodu 2019–2021, pre svega kroz usvajanje podzakonskih akata na svim nivoima sistema preduniverzitetskog obrazovanja.

Prilagođavanje

Kako bi se što bolje prilagodili inkluzivnom obrazovanju potrebno je:

• Stručna usavršavanja i obuke zaposlenih u obrazovnim institucijama
• Saradnja sa defektolozima i stručnim saradnicima
• Korišćenje specijalizovanih literatura i internet stranicama koje se usko odnose na inkluziju
• Uređenje nastavnog prostora u vidu prilagođavanja učionica i soba
• Priprema teme prilagođena vrsti smetnje deteta u cilju boljeg i lakšeg razumevanja i rada na temi
• Prostorna prilagodljivost obrazovne ustanove u vidu svih dostupnih pomagala za pristup , boravak i učenje u objektu
• Dodatna podrška u vidu IOP-a (inividualni obrazovni plan)
• Prisustvo pedagoga

IOP

Individualni obrazovni plan (IOP) se izrađuje za decu koja su deo inkluzivnog obrazovanja. Programom je obuhvaćena podrška u obrazovanju deci u obrzovnoj instituciji u skladu sa sposobnostima i mogućnostima deteta. IOP podrazumeva da svako dete može se upisati u vrtić ili školu bez obzira na svoju različitost od ostalih odnosno smetnje koje ima. Obrazovna ustanova ne sme odbiti da takvo dete upiše. U grupi / odeljenju gde ima dece koja su deo inkluzivnog obrazovanja treba da vlada svest o tome da su svi oni jedna zajednica i da tako treba da funkcionišu, da među njima postoji razlika koje trebaju biti prihvaćene sa svačije strane i da je to svakodnevna realnost kako u ustanovama tako i van istih.

IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku.

Podela IOP-a

• IOP 1 - prilagođavanju načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad
• IOP 2 - prilagođavanju i izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuća
• IOP 3 - obogaćivanju i proširivanju sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za dete i učenika sa izuzetnim sposobnostima

Predškolske ustanove donose IOP1 dok osnovna i srednja škola IOP 1, 2 ili 3. Kop IOP-a je važno analizirati razvoj deteta, njegove individualne karakteristike, interesovanja i mogćnosti. Pedagoški profil deteta će pokazati njegove jake strane razvoja i segmente u kojima mu je potrebna podrška. Lista prioriteta se pravi za 3 do 6 meseci unapred , razvijaju se strategije i određuju ciljevi.

Interresorna komisija vrši procenu deteta za dodatnom obrazovnom zdravstvenom i socijalnom podrškom. Ona je reglisana Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Komisija je sastavljena od 4 stalna člana, a to su: pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog i psiholog. Glavna zaduženja komisije su da prikupi i obradi podatke o detetu , obradi dokumentaciju i donosi krajnje mišljenje i zaključak o detetu.

Deca sa ometenošću

Dete sa ometenošću je pre svega dete koje ima iste potrebe kao i svako drugo dete odnosno da bude voljeno, prihvaćeno i sigurno. Ometenost ne sme biti osnov ni za kakav vid diskriminacije. Takvom detetu treba dati šansu da se razvija i živi u granicama svojih mogućnosti. Ne sme se ipak izgubiti iz vida da dete sa ometenošću nije manje razvijeno dete već je to drugačije razvijeno dete, osobeno, jedinstveno po svojoj organskoj i psihološkoj strukturi.

Deca sa usporenim razvojem govora

Deca sa usporenim razvojem govora imaju poteškoće pri izgovoru glasova, zamenjuju ili dodaju glasove, imaju nerazumljiv govor ili mucaju. Deca sa usporenim razvojem jezika imaju poteškoće u izražavanju koje karakteriše siromašan rečnik, kratke, nepravilno sročene rečenice, problem sa imenovanjem predmeta, osoba i pojava, praćenjem instrukcija.

Deca sa specifičnim smetanjam u učenju

Deca sa specifičnim smetnjama u učenju dijagnozu dobijaj u detinjstvu ili adolescenciji, a dele se na poremećaj čitanja, poremećaje matematičkih sposobnosti i poremećaje pismenog izražavanja. Kriterijum za merenje je IQ test koji se deli u sledećim intervalima:

Naziv	od	do
Laka intelektualna ometenost	50	69
Umerena intelektualna ometenost	35	49
Teška intelektuualna ometenost	20	34
Duboka intelektualna ometenost	0	20

Deca sa ADHD

Deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti imaju izražene simptome nepažnje, distraktibilnosti, impulsivnosti i hiperaktivnosti. Neke od ovih karakteristika prisutne su kod svakog deteta u nekom periodu života ili u nekoj situaciji. Kod dece sa ADHD su ovi simptomi izraženi i neodgovaraju razvojnom nivouu deteta.

Deca sa oštećenjem vida

U zavisnosti od uzroka, prirode i stepena oštećenja, deca sa oštećenjem vida su veoma heterogena grupa. Često se kod ove dece, pored oštećenja vida, javljaju: pedagoška zapuštenost, usporen perceptivni razvoj i loša orijentacija u prostoru, usporen gnostički razvoj, specifične teškoće u učenju, nestabilna pažnja...

Deca sa oštećenjem sluha

Deca sa minimalnim oštećenjem sluha se često pogrešno dijagnostikuju kao deca sa govorno-jezičkim poremećajima, deca sa poremećajima pažnje, sa lakom intelektualnom ometenošću ili kao deca sa poremećajima u ponašanju.

Deca sa motoričkim oštećenjima

U skladu sa evropskom i svetskom literaturom, termin telesna invalidnost zamenjujemo terminom motoričko oštećenje. Prilikom uključivanja dece sa motoričkim oštećenjima u redovne škole problem predstavljaju objektivne poteškoće (smanjena pokretljivost, savlađivanje arhitektonskih barijera, transport od kuće do škole), manipulativne sposobnosti i komunikacija.

Deca sa mentalnim oboljenjima

Potencijalni uzroci mentalnih oboljenja kod dece mogu biti fizičkog, psihološkog ili socijalnog porekla. Mentalno oboljenje je medicinsko stanje koje remeti razmišljanje, osećanja, raspoloženje i socijalne odnose deteta.

Deca sa problemima u ponašanju

Dete sa problemom u ponašanju je ono dete čije ponašanje dovodi do samopovređivanja ili povređivanja drugih, koje prouzrokuje štetu po okolinu, onemogućava sticanje novih veština ili socijalno izoluje dete.

Deca sa povredama mozga

Povrede mozga mogu nastati direktnim ili indirektnim dejstvom sila povređivanja na njega. Najčešći uzroci povrede mozga kod dece su pad, udarac glave čvrstim predmetom ili povrede mozga u saobraćajnim nesrećama.

Deca sa autizmom

Pod pervazivnim poremećajima razvoja podrazumeva se: dečji autizam, atipični autizam, Retov sindrom, drugi dezintegrativni poremećaj detinjstva, hiperkinetički poremećaj udružen sa mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima, Aspergerov sindrom, drugi pervazivni razvojni poremećaj i pervazivni razvojni poremećaj-nespecifikovan.

Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja

Ministarstvo prosvete realizuje Projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja uz pomoć zajma Svetske banke. Cilj Projekta je unapređivanje dostupnosti, kvaliteta i pravednosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja za svako dete od rođenja do 6,5 godina, naročito za decu iz socijalno i ekonomski ugroženih društvenih grupa.Dobiti od projekta imaju deca predškolskog uzrasta i njihove porodice, predškolske ustanove, lokalne zajednice (jedinice lokalne samouprave, zdravstvene službe, centri za socijalni rad itd.), institucije državne uprave u čijoj nadležnosti je predškolsko vaspitanje i obrazovanje, itd.

Kao glavne komponente kroz koje se realizuje projekat navode se: unapređivanje dostupnosti obrazovanja, napređivanje kvaliteta inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja i podrška deci.

Pomoć roditeljima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelarija UNICEF-a za Srbiju podržali su projekat „Info-linija za roditelje – podrška inkluzivnom obrazovanju“ organizacije Inicijativa za inkluziju VelikiMali koja preko deset godina vrši usluge profesionalnog i besplatnog savetovanja roditelja, posebno roditelja dece/učenika sa smetnjama u razvoju.

Rezultati monitoringa i evaluacije inkluzivnog obrazovanja ukazuju da su roditelji nedovoljno informisani i imaju velike dileme i nejasnoće u tumačenju zakona i podzakonskih akata u procesu ostvarivanja prava na obrazovanje svoje dece. Uvođenje info-linije treba da doprinese povećanom i kvalitetnom uključivanju roditelja u obrazovno-vaspitni proces i razvoju inkluzivnog obrazovanja. Info-linija će biti aktivna radnim danima od 12:00 do 19:00 časova.

Statistika

Srbija ima 7.186.862 stanovnika, od čega 17.6% čine deca, ali broj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije poznat. Registar dece sa smetnjama u razvoju koji u ovom trenutku razvija Institut za javno zdravlje „Batut” pružiće precizne podatke.

Sa čije strane su deca sa posebnim potrebama najviše izložena vređanj, omalovažavanj ili uznemiravanju:

• nepoznate osobe - 28%
• vršnjaci iz škole/vrtića - 17%
• zaposleni u obrazovnim ustanovama - 7%
• zdravstveni radnici - 8%
• pružaoci usluga javnog prevoza - 8%

Podaci zavoda za statistiku kažu da 29% dece budu odbijena prilikom pokušaja korišćenja javnih usluga.

Na značajan nivo negativnih stavova ukazuju i rezultati istraživanja MICS 4, koji pokazuju da trećina ispitanika (32%) smatra da deca sa mentalnim I intelektualnim smetnjama imaju negativan uticaj na drugu decu u porodici, a isto smatra I četvrtina građana (23%) kada je reč o deci sa fizičkim I senzornim smetnjama. Ipak, više od 90% građana smatra da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom mogu uspeti u životu ukoliko imaju adekvatnu podršku.

Spoljašnje veze

• Inkluzivno obrazovanje na sajtu Unicef (jezik: srpski)
• Društvena inkluzija na sajtu Unicef (jezik: srpski)
• Nacionalni izveštaj o inkluziji u Srbiji na sajtu Unicef (jezik: srpski)