Википедија

Корисник:Ognj3n008/песак

Шира слика мрежног премошћавања, користећи ISO/OSI слојеве и терминологију.

Мрежни мост је уређај за рачунарско умрежавање који ствара јединствену, агрегатну мрежу од више комуникационих мрежа или мрежних сегмената. Ова функција се назива мрежно повезивање.[1] Мрежно повезивање је различито од рутирања. Рутирање омогућава комуникацију између више мрежа независно, али оне остају одвојене, док мрежно повезивање повезује две одвојене мреже као да су једна.[2] У ОСИ моделу, мрежно повезивање се обавља на слоју податак-линк (слој 2).[3] Ако је један или више сегмената повезане мреже бежично, уређај се назива бежични мост.

Главни типови технологија за мрежно повезивање су једноставно повезивање, вишепортно повезивање, и учење или транспарентно повезивање.[4][5]

Транспарентно премошћавање

уреди

Транспарентно премошћавање користи табелу која се зове база информација о прослеђивању за контролу прослеђивања оквира између мрежних сегмената. Табела почиње празна и уноси се додају како мост прима оквире. Ако се одредишна адреса не пронађе у табели, оквир се прослеђује на све остале улазе моста, поплављујући оквир на све сегменте осим оног са којег је примљен. Помоћу ових поплављених оквира, рачунар(домаћин) на одредишној мрежи ће одговорити и унос у бази података за прослеђивање ће бити направљен. У овом процесу се користе и изворне и одредишне адресе: изворне адресе се бележе у табели, док се одредишне адресе претражују у табели и упарују са одговарајућим сегментом коме треба послати оквир.[6] Digital Equipment Corporation (DEC) је првобитно развио ову технологију 1983.[7] године и увео LANBridge 100 који ју је имплементирао 1986. године.[8]

У контексту двоулазног моста, база информација о прослеђивању може се посматрати као база података за филтрирање. Мост чита одредишну адресу оквира и одлучује да ли ће оквир проследити или филтрирати. Ако мост утврди да се одредишни рачунар налази на другом сегменту мреже, он прослеђује оквир том сегменту. Ако одредишна адреса припада истом сегменту као и изворна адреса, мост филтрира оквир, спречавајући га да стигне до друге мреже где није потребан.

Транспарентно повезивање може функционисати и преко уређаја са више од два улаза. На пример, размотримо мост који је повезан са три рачунара, А, Б и Ц. Мост има три улаза. А је повезан са улазом 1 моста, Б је повезан са улазом 2 моста, Ц је повезан са улазом 3 моста. А шаље оквир адресиран Б-у преко моста. Мост прегледа изворну адресу оквира и прави унос за адресу и број улаза за рачунар А у својој табели за прослеђивање. Мост прегледа одредишну адресу оквира и не проналази је у својој табели за прослеђивање, па га поплављује (емитује) на све остале портове: 2 и 3. Оквир примају рачунари Б и Ц. Рачунар Ц прегледа одредишну адресу и игнорише оквир јер се не поклапа са његовом адресом. Рачунар Б препознаје поклапање одредишне адресе и генерише одговор за А. На повратном путу, мост додаје унос за адресу и број улаза за Б у своју табелу за прослеђивање. Мост већ има адресу А у својој табели за прослеђивање па одговор прослеђује само на улаз 1. Рачунар Ц или било који други рачунари на улазу 3 нису оптерећени одговором. Двосмерна комуникација је сада могућа између А и Б без даљег поплављивања мреже. Сада, ако А шаље оквир адресиран Ц-у, користиће се исти поступак, али овај пут мост неће правити нови унос у табели за прослеђивање за адресу/улаз А јер је то већ учињено.

Повезивање се назива транспарентним када формат оквира и његово адресирање нису значајно промењени. Нетранспарентно повезивање је потребно посебно када шеме адресирања оквира на обе стране моста нису компатибилне једна са другом, на пример између ARCNET-а са локалним адресирањем и Етернет-а који користи IEEE MAC адресе, што захтева превођење. Међутим, најчешће се такве некомпатибилне мреже рутирају између, а не повезују.

Једноставно премошћавање

уреди

Једноставан мост повезује два мрежна сегмента, обично функционишући транспарентно и одлучујући на основу сваког оквира понаособ да ли ће га проследити са једне мреже на другу. Обично се користи техника складиштења и прослеђивања (store and forward) тако да се, као део прослеђивања, интегритет оквира верификује на изворној мрежи и CSMA/CD кашњења се прилагођавају на одредишној мрежи. За разлику од понављача који једноставно продужавају максимални домет сегмента, мостови прослеђују само оквире који је потребно да пређу мост. Поред тога, мостови смањују сударе стварањем засебне домене сударења са обе стране моста.

Мултипортно премошћавање

уреди

Вишеулазни мост повезује више мрежа и функционише транспарентно, одлучујући на основу сваког оквира понаособ да ли ће проследити саобраћај. Поред тога, вишеулазни мост мора да одлучи где ће проследити саобраћај. Као и једноставан мост, вишеулазни мост обично користи технику складиштења и прослеђивања (store and forward). Функција вишеулазног моста служи као основа за мрежне прекидаче.

Имплементација

уреди

База информација о прослеђивању, која се чува у меморији са директним приступом (CAM), је у почетку празна. За сваки примљени Етернет оквир, прекидач учи из изворне MAC адресе оквира и додаје ову адресу заједно са идентификатором интерфејса у базу информација о прослеђивању. Прекидач затим прослеђује оквир на интерфејс који се налази у CAM-у на основу одредишне MAC адресе оквира. Ако је одредишна адреса непозната, прекидач шаље оквир на све интерфејсе (осим на улазни интерфејс). Ово понашање се назива уникастно поплављивање.

Прослеђивање

уреди

Када мост научи адресе својих повезаних чворова, он прослеђује оквире слоја податак-линк користећи метод прослеђивања на слоју 2. Постоје четири метода прослеђивања које мост може користити, од којих су од друге до четврте методе повећавале перформансе када се користе на прекидачима са истом улазном и излазном ширином опсега улаза:

  1. Складиштење и прослеђивање (Store and forward): прекидач ублажава и верификује сваки оквир пре него што га проследи; оквир се прима у целости пре него што се проследи.
  2. Пресецање (Cut through): прекидач почиње са прослеђивањем након што се прими одредишна адреса оквира. Код ове методе нема провере грешака. Када је излазни отвор заузет у тренутку пријема, прекидач се враћа на метод складиштења и прослеђивања. Такође, када излазни отвор ради на бржој брзини преноса података од улазног отвора, обично се користи складиштење и прослеђивање.
  3. Без фрагмената (Fragment free): метод који покушава да задржи предности и складиштења и прослеђивања и пресецања. Без фрагмената проверава првих 64 бајта оквира, где се чувају информације о адресирању. Према Етернет спецификацијама, судари би требало да буду откривени током првих 64 бајта оквира, тако да оквири чији је пренос прекинут због судара неће бити прослеђени. Провера грешака у стварним подацима у пакету је остављена за крајњи уређај.
  4. Адаптивно пребацивање (Adaptive switching): метод аутоматског избора између остала три режима.[9][10]

Премошћавање најкраћег пута

уреди

Shortest Path Bridging (SPB), спецификован у IEEE 802.1aq стандарду и заснован на Дијкстрином алгоритму, је технологија за рачунарско умрежавање која има за циљ да поједностави креирање и конфигурацију мрежа, истовремено омогућавајући мултипутно рутирање.[11][12][13] SPB је предложена замена за Spanning Tree Protocol, који блокира све сувишне путање које би могле довести до петље у прекидачу. SPB омогућава да све путање буду активне са више путања истих трошкова. SPB такође повећава број VLAN-ова дозвољених на мрежи слој-2[14].

TRILL (Transparent Interconnection of Lots of Links) је наследник Spanning Tree Protocol-а, оба протокола је правила иста особа, Радиа Перлман. Катализатор за TRILL био је догађај у Beth Israel Deaconess Medical Center-у који је почео 13. новембра 2002. године.[15][16] Концепт Rбридгес-а[17] [sic] је први пут предложен Институту електроинжењера и електроничара (IEEE) 2004. године[18], који је 2005. године[19] одбио оно што је постало познато као TRILL, и у годинама од 2006. до 2012. године[20] развио некомпатибилну варијанту познату као Shortest Path Bridging.

Види joш

уреди

Audio Video Bridging – Спецификације за синхронизовано, ниско-латентно стримовање путем IEEE 802 мрежа

IEEE 802.1D – Стандард који обухвата премошћавање, Spanning Tree Protocol и друге

IEEE 802.1Q – IEEE мрежни стандард који подржава VLAN-ове

IEEE 802.1ah-2008 – Стандард за премошћавање преко мреже пружаоца услуге

Промискуитетни режим – Режим контролера мрежног интерфејса који прислушкује поруке намењене другима

Референце

уреди
  1. ^ „Traffic regulators: Network interfaces, hubs, switches, bridges, routers, and firewalls” (PDF). Cisco Systems. 1999-09-14. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 5. 2013. г. Приступљено 2012-07-27. 
  2. ^ „What is a Network Switch vs. a Router?”. Cisco Systems. Приступљено 2012-07-27. 
  3. ^ Decker, Eric B.; Langille, Paul; McCloghrie, Keith; Rijsinghani, Anil (1989-07-14). „RFC 1286 - Definitions of Managed Objects for Bridges”. Tools.ietf.org. Приступљено 2013-10-19. 
  4. ^ „Local Area Networks: Internetworking” (PowerPoint). manipalitdubai.com. Архивирано из оригинала 2014-05-13. г. Приступљено 2012-12-02. 
  5. ^ „Bridging Protocols Overview” (PowerPoint). iol.unh.edu. Приступљено 2012-12-02. 
  6. ^ „Transparent Bridging”. Cisco Systems, Inc. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 2010-06-20. 
  7. ^ US 4597078, "Bridge circuit for interconnecting networks" 
  8. ^ „How Engineers at Digital Equipment Corp. Saved Ethernet”. IEEE Spectrum. 2024-04-07. Приступљено 2024-04-10. 
  9. ^ Dong, Jielin (2007). Network Dictionary (на језику: енглески). Javvin Technologies Inc. стр. 23. ISBN 9781602670006. Приступљено 25. 6. 2016. 
  10. ^ „Cray makes its Ethernet switches responsive to net conditions” (на језику: енглески). IDG Network World Inc. 1. 7. 1996. Приступљено 25. 6. 2016. 
  11. ^ „Alcatel-Lucent, Avaya, Huawei, Solana and Spirent Showcase Shortest Path Bridging Interoperability”. Huawei. 7. 9. 2011. Приступљено 11. 9. 2011. 
  12. ^ Luo, Zhen; Suh, Changjin (3. 3. 2011). „An improved shortest path bridging protocol for Ethernet backbone network”. The International Conference on Information Networking 2011 (ICOIN2011). IEEE Xplore. стр. 148—153. ISBN 978-1-61284-661-3. ISSN 1976-7684. doi:10.1109/ICOIN.2011.5723169. 
  13. ^ „Lab Testing Summary Report; Data Center Configuration with SPB” (PDF). Miercom. септембар 2011. Приступљено 25. 12. 2011. 
  14. ^ Shuang Yu. „IEEE approves new IEEE 802.1aq™ Shortest path bridging”. IEEE Standards Association. Приступљено 19. 6. 2012. „Using the IEEE’s next-generation VLAN, called a Service Interface Identifier (I-SID), it is capable of supporting 16 million unique services compared to the VLAN limit of four thousand.” 
  15. ^ „All Systems Down” (PDF). cio.com. IDG Communications, Inc. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2020. г. Приступљено 9. 1. 2022. 
  16. ^ „All Systems Down”. cio.com. IDG Communications, Inc. Архивирано из оригинала 9. 1. 2022. г. Приступљено 9. 1. 2022. 
  17. ^ „Rbridges: Transparent Routing” (PDF). courses.cs.washington.edu. Radia Perlman, Sun Microsystems Laboratories. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 1. 2022. г. Приступљено 9. 1. 2022. 
  18. ^ „Rbridges: Transparent Routing”. researchgate.net. Radia Perlman, Sun Microsystems; Donald Eastlake 3rd, Motorola. 
  19. ^ „TRILL Tutorial” (PDF). postel.org. Donald E. Eastlake 3rd, Huawei. 
  20. ^ „IEEE 802.1: 802.1aq - Shortest Path Bridging”. ieee802.org. Institute of Electrical and Electronics Engineers. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ognj3n008/песак&oldid=27817773”