Вирџил ван Дајк уреди

Вирџил ван Дајк
 
ван Дајк у дресу Холандије, 2016. године
Лични подаци
Пуно име Вирџил ван Дајк[1]
Датум рођења (1991-07-08)8. јул 1991.(32 год.)
Место рођења Бреда,   Холандија
Висина 1,93 m[2]
Позиција штопер
Клупске информације
Тренутни клуб
Ливерпул
Број 4
Јуниорска каријера
2009—2010
2010—2011
Виљем II
Гронинген
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2011—2013
2013—2015
2015—2018
2018—
Гронинген
Селтик
Саутхемптон
Ливерпул
62 (7)
76 (9)
67 (4)
42 (3)
Репрезентативна каријера
2011
2011—2013
2015—
Холандија до 19
Холандија до 21
  Холандија
1 (0)
3 (0)
24 (3)

Вирџил ван Дајк (Бреда, 8. јул 1991) холандски је професионални фудбалер. Игра на позицији штопера, за Енглески клуб Ливерпул, такође је капитен Холандске репрезентације.[3]

Након почетка каријере у Гронингену, прешао је у Селтик 2013. године, са којим је освојио Шкотски премијершип и куп. У септембру 2015. године, прешао је у Саутхемптон. У Ливерпул прешао је 2018. године за рекордних 75 милиона фунти. Играо је у финалу Лиге шампиона 2018. године.[4]

За репрезентацију је дебитовао 2015. године, а капитен постао 2018. године.

Каријера уреди

Гронинген уреди

Селтик уреди

Сезона 2013—2014 уреди

Сезона 2014—2015 уреди

Саутхемптон уреди

Сезона 2015—2016 уреди

Сезона 2016—2017 уреди

Сезона 2017—2018 уреди

Ливерпул уреди

Сезона 2017—2018 уреди

Сезона 2018—2019 уреди

Репрезентативна каријера уреди

Статистике уреди

Клуб уреди

Репрезентација уреди

Референце уреди

  1. ^ „Squads for 2016/17 Premier League confirmed”. Premier League. 1. 9. 2016. Приступљено 11. 9. 2016. 
  2. ^ „Virgil van Dijk”. Southampton F.C. Архивирано из оригинала 11. 3. 2017. г. 
  3. ^ „Virgil Van Dijk”. 11v11.com. AFS Enterprises. Приступљено 7. 1. 2018. 
  4. ^ Virgil van Dijk: Liverpool to sign Southampton defender for world record £75m Приступљено 4. 3. 2019.

Спољашње везе уреди

Национални парк Зајон уреди

Национални парк Зајон
IUCN категорија II (национални парк)
 
парк Зајон при заласку сунца
МјестоЈута,   САД
Најближи градСпрингдејл
Површина593 km²
Основано19. новембра 1919.
Управљачко тијелоНПС

Национални парк Зајон (енгл. Zion National Park) је амерички национални парк који се налази на југозападу у Јути поред града Спрингдејл. Значајна карактеристика парка од 593 km² је кањон Зајон, дугачак 24 km и дубок до 800 m. Зидови кањона су црвенкасте боје. Најнижа тачка у парку је 1.117 m, а највиша 2.660 m. Смештен на раскршћу висоравни Колорадо, Великог басена и пустиња Мојаве, парк има јединствену географију и различите животне зоне које омогућавају необичне биљне и животињске различитости. Бројне биљне врсте, као и 289 врста птица, 75 сисара (укључујући 19 врста шишмиша) и 32 гмизавца насељавају четири животне зоне парка: пустињска, приобална, шумска и четинарска шума. Национални парк Зајон обухвата планине, кањоне, бусте, мезасе, монолите, реке, кањоне и природне лукове.

Насељавање људи на овом подручју почело је пре око 8.000 година са малим породичним групама Индијанаца, од којих је један био полуномадски народ Анасази. Касније су се култура народа Анасази (око 500 година) и група Парован Фремонт развиле док су се баскетмејкери настанили у сталним заједницама.

Географија уреди

Парк се налази на југозападу Јуте у округу Вашингтон. Геморфолошки налази се на Маркагунтовој и Колобној висоравни, на раскрсници три Северноамеричке географске провинције: Колорадска висораван, Велики басен и пустиња Мојаве. Северни део парка познат је као део кањона Колоб.

Streams in the area take rectangular paths because they follow jointing planes in the rocks.[12] The stream gradient of the Virgin River, whose North Fork flows through Zion Canyon in the park, ranges from 50 to 80 feet per mile (9.5 to 15.2 m/km) (0.9–1.5%)—one of the steepest stream gradients in North America.

The road into Zion Canyon is 6 miles (9.7 km) long, ending at the Temple of Sinawava, which is named for the coyote god of the Paiute Indians.[14] The canyon becomes more narrow near the Temple and a hiking trail continues to the mouth of The Narrows, a gorge only 20 feet (6 m) wide and up to 2,000 feet (610 m) tall.[15] The Zion Canyon road is served by a free shuttle bus from early April to late October and by private vehicles the other months of the year. Other roads in Zion are open to private vehicles year-round.

The east side of the park is served by Zion-Mount Carmel Highway (SR-9), which passes through the Zion–Mount Carmel Tunnel and ends at Mount Carmel. On the east side of the park, notable park features include Checkerboard Mesa and the East Temple.

The Kolob Terrace area, northwest of Zion Canyon, features a slot canyon called The Subway, and a panoramic view of the entire area from Lava Point. The Kolob Canyons section, further to the northwest near Cedar City, eatures one of the world's longest natural arches, Kolob Arch.[16]

Other notable geographic features of the park include the Virgin River Narrows, Emerald Pools, Angels Landing, The Great White Throne, and Court of the Patriarchs.

Spring weather is unpredictable, with stormy, wet days being common, mixed with occasional warm, sunny weather. Precipitation is normally heaviest in March.[17] Spring wildflowers bloom from April through June, peaking in May. Fall days are usually clear and mild; nights are often cool. Summer days are hot (95 to 110 °F; 35 to 43 °C), but overnight lows are usually comfortable (65 to 70 °F; 18 to 21 °C).[17] Afternoon thunderstorms are common from mid-July through mid-September.[17] Storms may produce waterfalls as well as flash floods. Autumn tree-color displays begin in September in the high country; in Zion Canyon, autumn colors usually peak in late October. Winter in Zion Canyon is fairly mild. Winter storms bring rain or light snow to Zion Canyon and heavier snow to the higher elevations. Clear days may become quite warm, reaching 60 °F (16 °C); nights are often 20 to 40 °F (−7 to 4 °C).[17] Winter storms can last several days and make roads icy. Zion roads are plowed, except the Kolob Terrace Road which is closed when covered with snow.[17] Winter driving conditions last from November through March.[17]

Клима уреди

Zion National Park has a BWk (Köppen climate classification) cold desert type of climate consisting of hot summers and cold winters with a limited amount of precipitation throughout the year.[18]

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Александар Дамјановић уреди

Александар Дамњановић
Датум рођења(1958-08-15)15. август 1958.(65 год.)
Место рођењаБеоград,,   ФНР Југославија
Занимањекомпозитор и диригент

Александар Дамњановић (Београд, 15. август 1958) је југословенски и српски композитор и диригент.[1]

Биографија уреди

Рођен је 15. августа 1958. у Београду. Основно и средње музичко образовање завршио у Београду 1977, Дамњановић одлази 1979. у Париз и уписује композицију на Париском конзерваторијуму. Дипломирао је са највишом оценом (Premier Prix à l’unanimité) 1983. године. Од 1983. до 1986. А. Дамњановић учи хорско дириговање у Париској опери. По завршетку студија ради као диригент хора у Опери у Рену (Бретања) и као главни гостујући диригент Оркестра Града Рена (касније Оркестар Покрајине Бретање). Као композитор, прима поруџбине од Министарства културе Француске, а дела му се изводе у Француској, Италији и Енглеској.

Године 1987. осваја Прву награду на Међународном такмичењу композитора Андре Жоливет у Паризу, за композицију Еолске харфе. На такмићењу композитора АРТАМА у Чешкој Републици 1998, осваја Специјалну награду за композицију Christmas Carol. Исте године постаје директор конзерваторијума Хецтор Берлиоз у париском региону. Године 2001. оснива фестивал Voix Melées, на који редовно позива вокалне уметнике из света и из Србије.

Од 2001. године музика Александра Дамњановића поново се изводи у Београду, на фестивалима као што су Бемус и Хорови међу фрескама. Фебруара 2003. Југоконцерт је организова ауторско вече А. Дамњановића у Атријуму Народног музеја у Београду. Његову музику изводе хорови Мокрањац и Цоллегиум мусицум, гудачки квартет Цастагниери, Гудачи Св. Ђорђа и др.[2]

Референце уреди

  1. ^ Članovi Udruženja kompozitora Srbije, Damnjanović Aleksandar Приступљено 22. 4. 2019.
  2. ^ Tribina kompozitora, Aleksandar Damnjanović Приступљено 22. 4. 2019.

Литература уреди

  • Perković Ivana : „Aleksandar Damnjanović : Roždestvo za ženski hor“, Novi zvuk, internacionalni časopis za muziku, 2003, 22, 58-61
  • Nicéphor Sylvie : „Alexandre Damnianovitch : De l’Orient à l’Occident“, Muzikologija, 2005, 5, 167-180

Спољашње везе уреди

ОШ „Жарко Зрењанин“ Нови Сад уреди

Основна школа „Жарко Зрењанин“
Типдржавна
ЛокацијаБулевар деспота Стефана 8
Нови Сад
Држава  Србија
ДиректорЖарко Мушицки
Бр. ученика1385
Бр. наставника84

Основна школа „Жарко Зрењанин“ је осморазредна школа у Новом Саду. Школа је почела са радом 1950/1951 школске године.

Историјат уреди

Дана 11. септембра 1950. године почела је редовна настава IV осмолетке смештене у бившој угледној школи у Платоновој улици бр. 7 Нови Сад. У школи је било уписано 603 ученика распоређених у 12 одељења са 21 наставником. Ученици су поред редовних предмета изучавали још и латински, грчки, немачки, руски и француски језик. Школа убрзо постаје вежбалиште за студенте Више педагошке школе и добија назив “Жарко Зрењанин”. Школа је име добила по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

После извесног времена школа се сели у школску зграду на Лиману II, да би 1981. године коначно добила прелепу модерну школску зграду на Лиману III, улица Булевар деспота Стефана 8, са свим условима за добар рад. На почетку школске 2018/2019. године формиранa су 53 одељењa са укупно 1385 ученика и 84 наставникa. У продуженом боравку има 9 група ученика првог и другог разреда.[1]

Школа данас уреди

Ученици школе су освајали велики број награда на разним такмичењима. Посебни успеси се бележе из природних наука, математике, као и са разних спортских такмичења. Сваке године нас напусти одређени број ученика који одлазе у специајална одељења Гимназије "ЈЈ Змај" у Новом Саду, као талентовани ученици.

Школа поседује солидну информатичку опрему и прати савремену наставу. Такође, налази се међу 200 школа у Србији у оквиру пројекта дигитализације наставе - ЕС дневник. Школа је у потпуности напустила папиролошко вођење документације и прешла на дигиталну документацију. Родитељи прате преко интернет-апликације ЕС дневника све релевантне информације везане за своје дете: оцене, владање, изостанке, понашање на часу, похвале, укоре и неке специфичности код детета које уочавају наставници, на пример талентованост из појединог предмета.[2]

Референце уреди

Спољашње везе уреди

Франц Поглајен уреди

франц поглајен
 
Франц Поглајен (1963)
Лични подаци
Датум рођења(1916-08-25)25. август 1916.
Место рођењаЛитија,,   Аустроугарска
Датум смрти11. октобар 1999.(1999-10-11) (83 год.)
Место смртиЉубљана,,   Словенија
Професијавојно лице
официр
генерал-пуковник
Деловање
Члан КПЈ одјула 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије, ЈНА
Херој
Народни херој од20. децембра 1951.

Одликовања
 
     
     

Франц Поглајен — Крањц (Литија, 25. август 1916Љубљана, 11. октобар 1999) био је официр и генерал-пуковник Југословенске народне армије, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија уреди

 
Франц у својој младости
 
Франц Поглајен, Јанко Секирник и Душан Швара

Младост уреди

Поглајен је рођен 25. августа 1916. године у месту Литија код Љубљане. Основну и средњу школу је похађао у родном крају. Отац му је радио као путар, а цела његова породица је привремено радила у Освободилној фронти. У периоду пре рата Франц је постао подофицир југословенске војске.

Народноослободилачка борба уреди

Период после рата уреди

Одликовања уреди

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  1. ^ ФОКУС - школски часопис за природне науке Приступљено 10. 4. 2019.
  2. ^ БЛОГ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ " ЖАРКО ЗРЕЊАНИН" НОВИ САД - О НАМА Приступљено 10. 4. 2019.