Зовем се Дејан Петровић, времешан-довољно да би на мени применили лапот, институцију лапот.[1] Први пут сам светлост дана угледао у Београду, некад главни град СФРЈ и СР Србије. Основно образовање сам стекао у школи "Бранко Радичевић" у Београду, након тога у техничкој школи "Петар Драпшин" такође у Београду. Извесно време проводим на студијама Више електротехничке школе која је данас Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду. Пасија: Рачунарске мреже, за које се плашим да су прешле границу живети у окружењу "по мери човека".

Факултет уреди

Виша електротехничка школа у Београду основана је 1974. године. Већ од 2002. године у Вишој електротехничкој школи ради се по наставним плановима и програмима трогодишњих студија конципираних по принципима и стандардима који су касније утврђени Законом о високом образовању. Програмским развојем остварено је потпуно осавремењавање наставних планова и програма као и потпуно усаглашавање са прописаним стандардима и одговарајућим програмима најеминентнијих светских образовних установа. Реализација наставног плана и програма оптимизована је методички и структурално. Сви предмети су једносеместрални и квантитативно уједначени. Таква изборност, са једне стране, даје студенту осећај потпуне слободе и одговорности. Наставници и сарадници имају обезбеђене изванредне радне услове. Стално запослени имају обавезу целодневног рада у школи.[2]

Референце уреди

Моје омиљене дестинације уреди

  1. Хум - најмањи град на свету
  2. Рајац - планина Рудник
  3. Опланићи - село надомак Краљева

Спољашње везе уреди

UNMISS


Споменице и захвалнице уреди

100 измена