 | Добро дошли на Википедију на српском језику! Слободно се представите на овој страници и напишите имена чланака које сте израдили или намеравате да израдите. Ова порука је само савет, па је можете избрисати ако то желите. |
Историја уреди
Станишић је старо бачко насеље. Током средњег века, на приближном месту данашњег Станишића, се помињу три насеља: Ерш (мађ. Örs)1339. године, Батхеремље (мађ. Batheremlye) 1342. године и Париш (мађ. Paris) 1366. године . Крајем XVII века, после аустро-турских ратова, село је опустело.
Коморски саветник барон Антон Котман 1763. године пресељава српске породице из Барачке и Даутова на пустару Станишић и ова година се сматра годином оснивања села. У селу је 1772. године основана православна црквена парохија, а српска школа две године касније. Црква посвећена Светом Николају је грађена прилозима православних верника од 1792. године, а завршена је 1806. године. 1815. године завршена је католичка црква посвећена Имену Маријином. Насељавање Немаца је започето 1770. године. Јевреји су пописани први пут 1779. године, док се мађарске и словачке породице појављују први пут у урбаријалном попису из 1783. године. 1786. године насељено је 100 породица немачке националности. Све до 1811. године село је било подељено на два дела - немачки и српски Станишић. Повељом цара Франца Првог два дела се спајају, а село постаје постаје пољопривредна варошица (Трговиште, lat. Oppidum, mađ. Mezőváros).
Станишић се железничком пругом повезује са Сомбором и Бајом 1895. године.
Одлуком администартивне власти 1904. године долази до мађаризације назива насеља и Станишић постаје Ерсалаш (Őrszállás). По завршетку Првог светског рата враћено је име Станишић. За време окупације од 1941. до 1944. године Станишићу је такође промењен назив у Ерсалаш.
Електрификација села је извршена 1924. године.
12. априла 1941. године Станишић је окупиран од стране фашистичке Мађарске. Првих дана окупације убијено је седморо Срба, а многи су ухапшени или су завршили у радним логорима. Априла 1944. године похапшени су сеоски Јевреји и послати у логор Аушвиц. 21. октобра 1944. акцијом групе сеоских Срба Станишић је ослобођен фашистичке власти, а наредног дана у село је пристигла претходница Црвене армије. По ослобођењу, 360 станишићких Немаца је депортовано у радне логоре у СССР. Око 3500 мушкараца, жена и деце немачке националности је ухапшено 10. августа 1945. године и послато у логоре Гаково и Крушевље. У овим логорима је од глади и болести умрло око 450 Немаца из Станишића. Око 1000 логораша је побегло преко границе, а током бекства је њих 20 стрељано. Преостале логораше (њих око 2000) су власти ослободиле 1948. године.
У периоду од децембра 1945. до маја 1946. године у Станишићу је насељено 1029 породица са 5430 чланова. Колонисти су били из различитих крајева Далмације, а једна група насељеника је била из Македоније. Колонисти из Далмације су били српске и хрватске националности, а према попису из 1948. године у селу је било 3763 Срба и 2480 Хрвата. Због тешког привикавања на климатске услове у Бачкој велики број породица се вратио у Далмацију (највише Хрвата из приморских крајева).
Станишић је пољопривредно насеље. Земљиште је изузетно квалитетно, 87% чине оранице. Станишић има ФК Станишић и рукометни тим РК"Станишић"