Корисник:Savap6/песак

Фотографија

Фотографија је слика настала тако што светлост пада на фотоосетљиву површину. Већина фотографија се сада ствара помоћу паметног телефона или фотоапарата. Процес стварања фотографије назива се фотографисање.

Историја

поглед са прозора на Ле Гас је најстарија фотографија на свету усликана је 1826. усликао ју је Жозеф Нисефор Ниеп.

Прва фотографија направљена је 1822. године коришћењем процеса хелиографије коју је измислио Жосеф Нисефор Нијепс. Прве фотграфије сцене из стварног света, направљене користећи камеру обскуре, створене су 1826. године у Ле Грасу, Француска. Жосеф почиње да сарађује са Луј Дагером 1829. године да би побољшали процес стварања фотографије.

Након Жосефове смрти 1833. године Дагер се концетрисао на алтернативе на бази сребрног халида. Изложио је посребрени бакарни лим јодној пари, стварајући слој сребрног јодида осетљивог на светлост, поставио га у камеу на пар минута и као резултат је добио невидљиву латентну слику. До видљивости долази помоћу живних испарења, затим испере плочу у врућем раствору соли да би склонио преостали сребрни јодид. Овај процес се зове Дагеротипија.

Дагеротипија је имала негативне ствари као што су крхкост површине слике и посебне услове гледања како би се слика видела. Проналазачи су приступии изради бољих процеса који би били практичнији. 1850-их дагеротипија је замењена амбротипом и калајтипом. Колодион негативи од стаклене плоче који се користе за отиске на албуменском папиру.

Фотографија трг у Хелсинкију 1890-их.

Фотографије у боји су скоро старе као и црно-беле. Прво је постала широко распрострањена комерцијална стварност увођењем аутохромских плоча 1907. године, али су плоче биле веома скупе и нису биле погодне за повремено снимање фотографија са ручним камерама. Прво је постала широко распрострањена комерцијална стварност увођењем аутохромских плоча 1907. године, али су плоче биле веома скупе и нису биле погодне за повремено снимање фотографија са ручним камерама. 1930-их представљени су Кодацхроме и Агфацолор Неу, од њих су настали филмови у боји.

закон

фотографија је и ограницена и застицена законом у многим јурисдикцијама^[1].Застита се обицно постизе давањем ауторских или пак моралних права фотографу.У САД фотографија је засицена као право првог амандмана и свако је слободан да фотогравише све што се види на јавним местима све док је на видном месту.У Јужној Африци^[2] свака особа може да фотографише било коју другу особу, на јавним местима и једино специфично ограничење да не сме да се фотографише било шта што је везано за било шта што је класификовано.Свака држава има различите законе.^[3]

Референце

^ Masco, Joseph. ""Sensitive but Unclassified": Secrecy and the Counterterrorist State." Public Culture 22.3 (2010): 433–463.
^ „Burchell, Jonathan (2009). "The Legal Protection of Privacy in South Africa: A Transplantable Hybrid" (PDF). Electronic Journal of Comparative Law. 13 (1). Archived (PDF) from the original on 7 December 2013. Retrieved 2 March 2017.” (PDF).
^ „"Photographers Rights And The Law In The UK - the law and photography". www.urban75.org. Archived from the original on 2 December 2021. Retrieved 19 January 2017.”.

[:0-1] Masco, Joseph. ""Sensitive but Unclassified": Secrecy and the Counterterrorist State." Public Culture 22.3 (2010): 433–463.

[2] „Burchell, Jonathan (2009). "The Legal Protection of Privacy in South Africa: A Transplantable Hybrid" (PDF). Electronic Journal of Comparative Law. 13 (1). Archived (PDF) from the original on 7 December 2013. Retrieved 2 March 2017.” (PDF).

[3] „"Photographers Rights And The Law In The UK - the law and photography". www.urban75.org. Archived from the original on 2 December 2021. Retrieved 19 January 2017.”.

[1]

[2]

[3]