Дагеротипија
Дагеротипија је једна од првих врста слике у историји фотографије. Развио ју је Луј Дагер, по коме и носи име.
Ова техника је развијена након првих слика Нисефора Нијепса и била је у употреби око 20 година, од 1839. до око 1860.
Техника дагеротипијеУреди
Код дагеротипије нема негатива, слика се прави директно на посребреној плочи (дагеротипији) када се ова у мраку изложи јодној пари. Тада на њеној површини настаје светлосно осетљиви сребро-јодид. Плоча се даље осветљује у камери званој камера опскура. Након чега на њој настаје латентна слика, још увек невидљива. Тада се плоча изложи пари живог сребра и фиксира у раствору сумпор-диоксида ( ).
Таква слика била је врло осетљива, па се премазивала златом и хлором ради заштите и бољег контраста.
Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.
Дагеротипија у СрбијиУреди
Прву дагеротипију у Србији је направио пионир и први српски фотограф Димитрије Новаковић 1840. Технику је усвојио за време боравка у Паризу, 1839. од самог изумитеља - Луја Дагера. Наводно је 1841. Анастас Јовановић сликао кнеза Михаила, али дагеротипија није успела. Убрзо су се у Србији појавили и страни дагеротиписти.
Види јошУреди
Спољашње везеУреди
Дагеротипија на Викимедијиној остави. |