Фамилија МИСКИН води порекло из околине Требиња, тачније село Церовац. Према до сада прикупљеним подацима ова фамилија и данас живи на овим подручјима (Требиње, село Мискини, село Церовац, Требињска шума) и расијању. У току миграција доста се раширила по просторима Босне и Херцеговине али и Србије. Један огранак ове фамилије се зауставио у Брчком, село Плазуља. Најстарији Никола са својом женом Милком изроди шесторо деце.
====Синове
- Љубомира,
- Тошу, и
- Стеву
====Kћери
- Јованку,
- Дару и
- Даницу.
Свети Првомученик Стефан Архиђакон уреди
Свети Првомученик Стефан Архиђакон - Крсна слава породице МИСКИН
(Из Охридског пролога Еп. Николаја) Сродник апостола Павла и Jeвpejин од оних Јевреја који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које Апостоли Свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротих у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима.
Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на погрде и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке, који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ и сви видеше лице његово као лице Ангела, то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском, као и многе злочине и противљења Богу од стране тога народа.
Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа, назвавши их издајницима и крвницима. И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево Видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Бога" (Дела. Ап. 7). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем.
Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Caвлe, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са св. Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог Мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на Апостоле.
Тело св. Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу Мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
Тропар, глас 4: Добрим подвигом подвизавао се јеси, Првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбоштво мучитеља, јер камењем убијен од руку безбожника, примио си венац из деснице Вишњега и Боry си говорио кличући: "Господе, не прими им овога греха.
Да бог дарује да наш брат домаћин у свом дому а под кутњем крову сабира и дочекива врсне и добре, ниште и убоге, сузне и невољне. врсни и изабрани доходили на глас и на његову лијепу част, а ништи и убоги на глас и сретњи удјелак! Жедна напојио, гладна напитао, гола ризом приодио, а свакоме дао добар час и вољни напитак. Ко год му из дома ходио, лијепи глас по свему свијету носио, како што носи чела по медену цвијету! Са сваким се право љубио, и братски грлио! Но нашему брату домаћину и његовој браћи и ђеци, роду и породу дај боже лијепо и дуговјечно здравље!"
Вук Караџић, Српске здравице
Љубомир уреди
Љубомир се женио два пута. Прва жена Мара роди сина Милана и недуго затим умре. Да би подигао сина ожени се Љубицом (Каштеровић). Са Љубицом је изродио још 12(дванаесторо) деце.
Синови уреди
- Богдан
- Никола
- Тошо
- Душан и
- Стево
Кћери уреди
- Зорка
- Мила
- Ана
- Ружа
- Душанка
- Драгица и
- Јованка
Љубомир и жена му Љубица живе у Плазуљи где су држали кафану и воденицу на Сави. Касније су продали кафану а задржали воденицу. 1957/58 Љубомир одлучује да са породицом пресели у Војводину, зауставља се у Бечеју где и данас живе неки чланови породице. Браћа Богдан и Никола су се преселили у Србобран где су основали своје породице.
Богдан(1937) уреди
Најстарији син Богдан оженио се Видосавом(Ђокић)(1940) и са њом изродио троје деце,
Синови уреди
- Драган(1961) и
- Предраг(1968)
Кћери уреди
- Љубица(1962)
Најстарији Драган се оженио (1982) Марицом(Рашић)(1964) и са њом изродио два сина, Дејана (1982) и Горана (1983). Предраг се оженио (1992) Аном (Велимиров)(1974) и са њом изродио сина Новицу(1992) и кћер Драгану(1994). Љубица се удала(1982) за Димитрија Буквића(1960) и са њим изродила два сина, Бојана(1983) и Бранислава(1984).