Корисник:Szczecinolog/Портал:Трамвајски саобраћај

Загребачки трамвај Tramvajski promet u Zagrebu
Трамвај на Тргу бана Јелачића
Опште информације
Држава	Хрватска
Град	Загреб
Отварање	1891.
Електрификација	1910.
Оператор	ЗЕТ Загреб
Сајт	www.zet.hr
Инфраструктура
Дужина трасе	116 km
Ширина колосека	1000 mm
Операција
Линије	19
Возни парк	187+84
Дијаграм
Портал Трамвајски саобраћај

Трамвајски саобраћај у Загребу увео се 1891. године, а трамвајска кола тада су вукли коњи. Године 1910. пуштен је у саобраћај електрични трамвај, ау идућих годину дана коњски трамвај је укинут. Данас трамвајску мрежу чини 116 км пруга, а саобраћај је организован у 15 дневних и четири ноћне трамвајске линије. О организацији трамвајског саобраћаја брине Загребачки електрични трамвај.

Историјски развој

Коњски трамвај

Наглом урбанизацијом Загреба поткрај 19. века јавила се потреба за увођењем организованог јавног градског превоза. Иако су још 1844. уведене прве коњске омнибусне линије, оне су били сезонске нарави и служиле за превоз путника до градских купалишта или за потребе превоза гостију од жељезничке станице до ондашњих загребачких хотела. О потреби увођења коњског трамваја, градски су оци почели расправљати 1885. године, а идеја је постала актуелна 1887., кад је француски инжењер Raoul Pierre Alexandre Gautier предложио градском поглаварству увођење коњског трамваја од Загреба до Самобора. Због недостатка средстава Гаутиер је променио план и предложио градњу пруге у Загребу. Концесију за градњу пруге коначно је добио 7. мартa 1891., Али Гаутиер није започео с њеном градњом, него је уз пристанак градске општине пренио своја права и обавезе на Друштво загребачких грађана. Градња једноколосијечне трамвајске пруге почела је 11. маја 1891. године.

Коњски трамвај пуштен је у саобраћај 5. септембара 1891. године. Ширина колосека износила је 760 мм, а укупна дужина пруга прометна око 8 км. Пруга је била изграђена од митнице у Влашкој улици (данашњи Кватерников трг), кроз Влашку, Драшковићеву и Јуришићеву улицу преко Јелачићева трга, па Илицом до Водоводне улице (односно до Пиваре) уз одвојак Колодворском цестом (данашњом Улицом Републике Аустрије) до тзв. Јужног (данашњег Западног) колодвора те уз одвојак Франкопанском улицом и Савском до Савског моста. Већ следеће године, изградњом новог колодвора Државних железница (данашњег Главног колодвора), саграђен је одвојак трамвајске пруге од Јелачићева трга до новог колодвора. Пруга је имала мимоилазнице на важнијим стајалиштима.

Трамвајски возни парк састојао се од 10 затворених и 6 отворених (летњих) кола 1891., а до 1910. порастао је на 38. Кола су била изграђена у фабрици Weitzer у Грацу, а била су дуга 5 м, широка 1,80 ми висока 2,50 м. Просечна брзина трамвајских кола које је вукао коњ била је 7,5 km/h. Спремиште трамвајских кола, с коњском стајом и управном зградом, било је на месту данашњег Техничког музеја.

Електрични трамвај

Саобраћај на првој прузи електричног трамваја свечано је отворен 18. августа 1910. године. Коњски трамвај задржао се још годину дана, до потпуног довршења мреже електричног трамваја.

Трамвајска мрежа

Пуштање у саобраћај појединих деоница пруга <бр> <смалл> (до 1910. пруга за коњски трамвај)
1891.	Водоводна / Западни колодвор - Јелачићев Трг - Кватерников трг (првобитна ширина колосека 760 мм, од 1910. 1000 мм)
	Savski Most – Frankopanska / Ilica (prvotna širina kolosjeka 760 mm, od 1910. 1000 mm)
1892.	Јелачићев Трг - Главни колодвор (код хотела Еспланаде) (првобитна ширина колосека 760 мм, од 1910. 1000 мм)
	Кватерников трг - Максимир (првобитна ширина колосека 760 мм, од 1910. 1000 мм)
1910.	Западни колдовор - Драшковићева (потез кроз Клаићеву улицу и Хебрангову)
	Водоводна - Чрномерец
1911.	Јелачићев Трг - Каптол - Нова Вес - Жарковачка звезда - Мирогој
1924.	Драшковићева - Бранимирова
1926.	Кватерников Трг - Сајмиште (кроз Хеинзелову)
1928.	Бранимирова / Драшковићева - Сигечица (потез кроз Бранимирову)
1931.	Влашка / Драшковићева - Рибњак - Медвешчак - Жарковачка звезда
1933.	Жарковачка звезда - Јандрићева
1935.	Драшковићева - Харамбашићева
	Савска цеста - Љубљаница
1942.	Maksimir – Dubrava
1945.	spojnica od Glavni kolodvor do Savske ceste (kroz Mihanovićevu i Vodnikovu)
1946.	spojnica od Draškovićeve do Trga žrtava fašizma (kroz Mislavovu)
1947.	spojnica od Zapadnog kolodvora do Savske ceste (kroz Jagićevu i Jukićevu)
1948.	Jandrićeva – Mihaljevac
1949.	Savska cesta – Heinzelova (današnjom Vukovarskom avenijom)
1950.	Mihaljevac – Dolje
	Heinzelova – Žitnjak
1961.	Branimirova (Sigečica) – Kvaternikov Trg (Šubićevom ulicom)
1962.	Branimirova (Sigečica) – Držićeva
1963.	Harambašićeva – Borongaj
1979.	Držićeva – Zapruđe – Sopot
1985.	Horvaćanska (Savski most) – Sopot (završetak tzv. novozagrebačkog prstena)
1987.	Savski most – Jarun (Horvaćanskom cestom)
1990.	Žitnjak – Savišće
2000.	Dubrava – Dubec
	Jarun – Prečko
Ukinuće pojedinih pruga
1926.	Zapadni kolodvor – Draškovićeva (promet obustavljen još 1924. zbog nerentabilnosti)
1931.	Jelačićev trg – Kaptol - Nova Ves - Gupčeva zvijezda (nakon izgradnje dionice Vlaška – Ribnjak - Medveščak - Gupčeva zvijezda)
1954.	Kvaternikov trg – Sajmište
1967.	Gupčeva zvijezda – Mirogoj (nakon nesreće 31. listopada 1954. promet obustavljen do 1964., promet konačno prekinut 15. svibnja 1967.)

Како се развијала трамвајска мрежа било је потребно на крајњим одредиштима уредити и трамвајска окретишта. Данас се трамвајска окретишта налазе на одредиштима трамвајских линија:

Дубец Дубрава Максимир Боронгај Житњак Кватерников трг Михаљевац Доле

Zapadni kolodvor Črnomerec Ljubljanica Savski most Savišće Prečko Sopot Zapruđe

Трамвајска инфраструктура и сигнализација

Ширина колосека је 1000 мм. Напон контактне мреже износи 600 В. Скретница је у граду 174, а трамвајских стајалишта 255.

Саобраћајни знакови

У трамвајском саобраћају постоје посебни саобраћајни знакови.

Ограничење брзине	Престанак важећег ограничења брзине	Најава скретнице
Скретнички контакт	Расклопац	Пружна склопка
Обавезно кочење мотором

Возни парк

Возни парк је разноврстан и састављен је од неколико типова трамваја различитих произвођача. Радним даном у саобраћају је 187 трамвајских моторних кола и 84 приколица.

2007. године потписан је уговор за набавку још 70 нових нископодних трамваја ТМК 2200, а први из нове серије пуштен је у саобраћај 21. јануара 2008. године. По плановима развоја трамвајски возни парк ЗЕТ-а за 2-3 године чиниће само четири типа трамвајских моторних кола: ТМК 2200, ТМК 2300, ТМК 2100 и осавремењени ТМК 301 (односно КТ4).

Motorna kola
Naziv	Slika	Napomena
TMK 101 надимак: Стојадин, Ђуро		Први трамвај овог типа пуштен је у саобраћај 1951. године. Ради се о двоосовинску трамвајима које је производио "Ђуро Ђаковић", иако су прва три прототипа произведена у ЗЕТ-овој радионици. Увођењем у саобраћај нископодних трамваја ТМК 2200 постепено се повлаче из промета. Од 2008. више не возе.
TMK 201 надимак: Бик		Ради се о четвероосовинским трамвајима које је производио Ђуро Ђаковић. Трамваји су произведени током 1973. и 1974. године. Полако се повлаче из саобраћаја, возе повремено.
Tatra T4YU (тип 401) надимак: Чех		Трамваји је пуштани у саобраћај у периоду од 1976. - 1982.
Tatra KT4YU (тип 301) надимак: Катица		Зглобни трамваји пуштани jе у саобраћај у периоду од 1985. - 1986.
TMK 900 nadimak: Tenk		Prototip tramvaja izrađen u tvornici Đuro Đaković 1992. godine. Proizveden je samo jedan. Povučen iz službe.
Düwag GT6 (tip901) nadimak: Genšer		Rabljeni tramvaji nabavljeni iz Mannheima u periodu od 1995. do 1996. godine. Više ne voze.
Düwag GT6 Mannheimer (tip 941): inačica		Rabljeni tramvaji nabavljeni iz Mannheima u periodu od 1996. do 1997. godine. Više ne voze.
TMK 2100		Ukupno proizvedeno 16 dvozglobnih osamosovinskih tramvaja. Proizvođači su Končar i TŽV Gredelj. Za izradu su korištene prikolice TP-4 i TP 1-Z i motorna kola TMK 201, od kojih su, između ostaloga, ugrađeni prenosnici snage i vučni motori. Prototip je pušten u promet 1994. godine (TMK 2101). Ostali tramvaji pušteni su u promet u periodu od 1997. do 2003. godine.
TMK 2200		Niskopodni tramvaj konzorcija Crotram. Proizvedeno ih je ukupno 70 u periodu od 2005. do 2007. godine. 2007. godine potpisan je ugovor za još 70 tramvaja ovog tipa. Isporuka druge serije pokrenuta je početkom 2008.
TMK 2300		Kraća inačica TMK 2200, pušten u promet krajem 2009.
Prikolice
TP 591		Prikolice za TMK 101 i TMK 201
TP 701		Prikolice za TMK 101 i TMK 201
TP 801 tvornička oznaka B4YU		Prikolice za tip tramvaja Tatra T4.