Корисник:Tamara ran/песак
Пахуља
уредиПахуља је јединствен ледени кристал у чврстом агрегатном стању воде, који је достигао одређену величину. У случају да се споји са другим пахуљама пада кроз Земљину атмосферу у облику снега[1].
Комплексни облици настају како се пахуљица креће кроз различите температурне и влажне зоне у атмосфери, тако да се појединачне пахуље у детаљима разликују једна од друге.
Стварање
уредиПахуље стварају језгро око минералних или органских делова у влажним ваздушним масама у којима је температура испод 0°C. Оне расту све док не образују облик шестоугла.
Језгро
уредиУ топлим облацима, честица аеросола или "ледени нуклеус" мора бити присутан (или у контакту са) капљицом да би постало језгро пахуље. Честице које стварају језгра леда су врло ретке у односу на језгра на којима се формирају кишне капи.
Раст
уредиКада се капљица кише заледи у облику леденог нуклеуса, она потом расте у презасићеној средини, при чему течна влага интерагује са ледом ван његове равнотеже на температурама испод нуле. Капљица затим расте десублимацијом молекула воде у ваздуху (водене паре) на кристалну подлогу где се скупљају. С обзиром да су капљице воде много бројније од кристала леда, захваљујући њима кристали могу да нарасту и до стотина микрометара или милиметара. Овај процес се зове Wegener–Bergeron–Findeisen процес. Кристали који расту на рачун испарених капљица воде су ефикасан извор падавина због своје масе, захваљујући којој падају кроз атмосферу и сударају се или спајају у малу гомилу звану кластер. Кластер је обично облик у ком пахуље падају на тло. Највеће пахуље на свету по Гинисовој књизи рекорда су биле у јануару 1887. године у Форт Кеогху, у Монтани, које су биле широке 15 инча (38 центиметара).
Изглед
уредиБоја
уредиПоред тога што је лед сам по себи провидан, снег се појављује као бео због дифузне рефлексије читавог спектра светлости њеним расејавањем по кристалним деловима пахуље[2].
Облик
уредиОблик пахуље је одређен температуром на којој се налази као и влажношћу где се формира. Пахуље при температури од -2 °C имају необичан троугласти облик.[3] Најлепше облике имају када кристали леда брзо израсту, нпр. при проласку водених капљица кроз олујни облак. Већина снежних честица је неправилног облика, упркос њиховом уобичајеном приказу као симетричним. Иако снежне пахуље никада нису савршено симетричне, раст пахуље често се приближава шестострукој радијалној симетрији, која произилази из хексагоналне кристалне структуре леда.[4] У тој фази, пахуља има облик шестоугла. Шест "рука" пахуљице, тада расте независно из сваког угла шестоугла, док обе стране сваке руке расту независно.
Класификација
уредиПахуље могу формирати велики број различитих облика, због чега се каже да не постоје две исте пахуље. Иако се у лабораторији могу синтетисати две скоро идентичне пахуље, није велика вероватноћа да ће се такве наћи у природи[5][6][7].
Укичиро Нахаја је први направио морфолошки дијаграм кристала, који доводи у везу облик кристала са температуром и условима влаге под којима су се формирали. То је сажето приказано у следећој табели[8]:
| Распон температуре | Опсег засићења (g/m3) | Тип кристала
испод засићења |
Тип кристала
изнад засићења |
|---|---|---|---|
| 0 °C (32 °F) to −3.5 °C (26 °F) | 0.0 to 0.5 | Чврсте плоче | Танке плоче
Дендрити |
| −3.5 °C (26 °F) to −10 °C (14 °F) | 0.5 to 1.2 | Чврсте призме
Шупље призме |
Шупље плоче
Игле |
| −10 °C (14 °F) to −22 °C (−8 °F) | 1.2 to 1.2 | Танке плоче
Чврсте плоче |
Секторске плоче
Дендрити |
| −22 °C (−8 °F) to −40 °C (−40 °F) | 0.0 to 0.4 | Танке плоче
Чврсте плоче |
Колоне
Призме |
Облик пахуље је првенствено одређен температуром и влажношћу на којој настаје.[9]
Референце
уреди- ^ Broad, William J. (2007-03-20). „Snowflakes as Big as Frisbees?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-03.
- ^ Lawson, Jennifer (2001). Light (на језику: енглески). Portage & Main Press. ISBN 978-1-894110-63-1.
- ^ „Libbrecht, Kenneth G. (2006-09-11).Guide to Snowflakes”. web.archive.org. 2009-07-10. Приступљено 2024-05-03.
- ^ „The Six-fold Nature of Snow”. The Story of Snow - Jon's Blog (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-03.
- ^ „Identical-Twin Snowflakes - SnowCrystals.com”. www.snowcrystals.com. Приступљено 2024-05-03.
- ^ „"No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals”. web.archive.org. 2010-01-09. Приступљено 2024-05-03.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Приступљено 2024-05-03.
- ^ Singh, Vijay P.; Singh, Pratap; Haritashya, Umesh K. (2011-07-01). Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-90-481-2641-5.
- ^ „M. Klesius (2007). "The Mystery of Snowflakes". National Geographic”. search.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-03.
Спољашње везе
уреди- Професор универзитета California Institute of Technology, Кенет Г. Либрехт, информације о параметрима формирања пахуља: