Корисник:UnaSubo/песак2

Планинска или брдска нијала живи на једном делу Етиопске висоравни, на површини од 150 км2 . Тај предео је веома неприступачан, тако да су истраживачи тек 1908. године успели открити ову врсту антилопе. Планинска нијала је класификована као угрожена врста, а цела њена популација броји око 4.000 јединки.

Етиопска висораван

Начин животa

Брдска нијала живи у хладним и влажним планинским пределима, на висини од око 4.200 метара. На тој висини преовлађују планинске шуме и вресишта, испрекидани влажним подручјима. Када наступи кишни период, тада се нијале селе ниже од шипражја, на висинама ипсод 3.000 метара. Женке и младунци живе у малим групама у којима може бити до 16 јединки, али их обично буде од 4 до 6. Млади мужјаци формирају мања стада, а старији мужјаци живе као самотњаци. Групе нијала, као и мужјаци самотњаци, крећу се кроз планинске шуме и ретко се могу видети на отвореним површинама. Нијале су углавном активне ноћу, а пошто немају оштар вид, опасне ситуације морају да препознају по мирису и звуку. Када нијала открије могућег непријатеља укочи се или се повуче у високо вресиште у којем тражи заклон. Ипак, брдска нијала нема много природних непријатеља, највећи непријатељ ове животиње је леопардкоји најпре напада младе и слабе. Највећу опасност за брдске нијале, представљају људске активности и задирање у њихову природну околину. Напасање говеда и коза у њиховим стаништима, која се свакодневно смањују, представља опасност за њихову прехрану.

Храна и начин исхране

Етиопско високогорје је густо, обрасло клеком и другим врстама ниског жбунастог биља и цветним биљкама као што је кантарион. Брдска нијала у свом станишту брсти лишће, зељасте биљке, младе изданке жбуња и дрвећа које ископава из земље и једе опале плодове као што су маслине. Ипак, највише се хране лишћем и махунама багрема. Често и пасу, али на висоравнима на којима живе нема пуно свеже траве.

Женка планинске нијале

Размножавање

Током периода парења, које се одвија између октобра и децембра, мужјак, који иначе живи као самотњак, прикључује се крду женки. Крду се приближава тако што спусти своје рогове и примиче се полако. После обављеног парења, долази период бременитости, који траје седам до девет месеци. Средином лета, од јуна до августа, отели се један младунац. Младунац је прекривен светлим, жућкастим крзном. Мајка се брине о младунчету све док не достигне старост када се може прикључити стаду. Мужјаци, такође, воде бригу о младунцима, бране их својим оштрим роговима уколико постану мета напада леопарда. Теле престаје да сиса у старости од шест месеци.

Женке постижу полну зрелост у старости од једне године, а мужјаци са осамнаест месеци.

Стопа размножавања брдске нијале је ниска, а њена популација је додатно угрожена због експлоатације шума, развоја пољопривреде и градње путева.

Карактеристике

Мужјак планинске нијале

Боја крзна варира од сивосмеђе до тамносмеђе, са шест до десет белих пега и две до пет белих пруга које се налазе на задњем делу тела. Крзно на врату и раменима мужјака је дугачко, длаке су круте, а од врата до репа се протеже грива. Женке имају глатко и кратко крзно. Уши, које су постављене са стране, на глави, омогућавају нијали изванредан слух. Само мужјаци имају рогове, они су широко размакнути. Врхови рогова су бели. По свом изгледу, планинска нијала је веома слична великом кудуу, тако да је још називају и средње велики куду.

Планинска нијала може прескочити препреке које су високе преко два и по метра.

Рогови прве планинске нијале коју су научници открили, данас се налазе у Лондону, у Природњачко-историјском музеју.