Корисник:Verasukunda97/песак

Iz vikipedije,slobodne enciklopedije

Tikva Golica (lat.cucurbita) je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva, poleglog uglastog rasta sa rašljike,pokrivena oštrim dlakama,veoma osetljiva prema niskim temperaturama što treba uzeti u obzir pri određivanju vremena setve. Listovi su sa dugačkim drškama,veliki,petorežnjeviti i obrasli oštrim dlakama. Cvetovi su krupni,jednopolni i žuti. Plod je bobica,loptastog ili cilindričnog oblika.

Poslednjih godina se sve više širi gajenje tikve golice ili uljane tikve, koja se gaji zbog semena bogatog uljem. Najbolje uspeva na plodnom humusom bogatom cernozemu i sličnim zemljištima,ali je tolerantna i na peskovita zemljišta. Tikva Golica ili uljana tikva ne podnosi monokolturu tako da se na istoj površini seje na svakih 3 do 5 godina.

Gajenje Tikve Golice

Priprema zemljišta

Potrebna količina NPK hraniva po hektaru je 80-120 Kg azota, 90-130 Kg fosfora i 120-150 Kg kalijuma.

Pravila upotrebe đubriva

Po pravilu sav fosfor i kalijum kao i polovina azota treba uneti u jesen kao i 30-40 t/ha stajnjaka pre osnovne obrade i zaorati na dubinu od 30-35 cm. Preostali deo azota se unosi u proleće pre predsetvene pipreme. Prevelika količina azota u zemljištu ubrzava razvoj lisne mase i mesnatog dela ploda, a nepovoljno utiče na oplodnju i usporava sazrevanje semena za vreme cvetanja i obrazovanje semena preporučuje se upotreba folijarnih đubriva koji sadrže mikroelemente. Loši predusevi su sve biljke iz porodice tikava (krastavac, dinja i lubenica), zbog bolesti čiji se prouzrukovači godinama zadržavaju na zaraženim ostacima u zemljištu.

Setva

Vreme setve tikve golice je od kraja aprila do početka maja, kada je temperatura setvenog sloja zemlje iznad 12°C. Seje se na dubinu od 3-5 cm, međuredni razmak je 140 cm, rastojanje u redu biljke od biljke je 60-70 cm, što treba da obezbedi oko 10000 biljaka po hektaru. Na dobrim plodnim zemljištima i uslovima navodnjavanja sklop može da bude i gušći. Za setvu jednog hektara potrebno je 5-6 kg semena. Setva se uglavnom radi pneumatskim sejalicama,a ručna setva se izvodi ubacivanjem semena u kućice. Pogodno je sejati tikvu kao međuusev u kukuruzu, zbog toga što je kukuruz štiti od štetnog dejstva vetra i menja mikroklimu parcele. Tikva je vrlo osetljiva za rasađivanje i mora se preneti zajedno sa zemljom bez najmanje povrede korena rasada.

Nega i zaštita useva

Obradu useva treba početi čim se ugledaju redovi i nastaviti sve do intenzivnog izduživanja stabla u cilju održavanja u rastresitom stanju,razbijanja pokorice, čuvanje zemljišne vlage i suzbijanje korova. Uništavanje korova se vrši ručnim okopavanjem kada se korovi masovno pojavljuju. Okopavanje je prilika da se pokupe obolele biljke koje se uništavaju na kraju njive. Hemijsko suzbijanje korova nije neophodno, a u slučaju proizvodnje semena za farmaciju je zabranjeno. Hemijsko suzbijanje se vrši Devrinolom,Sotoranom i Cotoforom. Od suše se brani venjenjem listova ili odbacivanjem tek oplođenih ženskih cvetova. Poseduje veću tolerantnost prema suši od većine gajenih biljaka. Najčešće bolesti su: pepelnica, plemenjača, fuzariozno uvenuće,trulež ploda i neki virusi. Najčešća bolest je pepelnica koja uništava lisnu masu koja je u punoj funkciji, najefikasniji preparat za ovu bolest je Afugan.

Zrenje

Znaci sazrevanja uljane tikve su sušenje plodne drške,listova i stabla. Tokom sazrevanja plodovi dobijaju limun žutu boju sa tamnim narandžasto-zelenim prugama. Zrele semenke tikve su čvrste i pune.

Berba

Berba treba početi kada je 80-85% plodova sazrelo. Prilikom sakupljanja i transporta treba paziti da se plodovi ne oštete. Uglavnom se bere ručno i nakon toga se obrađuju.

Obrada Tikve Golice

Tikva se obrađuje tako što se iz nje vade semenke od kojih se pravi ulje, a meso tikve posle vađenja semenki u svežem stanju služi kao dobra stočna hrana ili se zaorava kao organsko djubrivo. Sveže izvađene semenke treba dobro oprati, dovoljnom količinom vode,time se većim delom otklanja lepljiva sluz i zaostale primese koje posle otežavaju proces sušenja semenki.

Seme Tikve Golice

Golica je tamno zeleno seme koje raste bez ljuske. Bogata je proteinima, magnezijumom, vlaknima, manganom, fosforom, a sadrži i visok procenat cinka.

Sušenje semenki

Vlažne tikvine semenke suše se u tzv. indirektnim sušarama jer koriste izmenjivač toplote,kako se gasovi izgaranja goriva (ulje za loženje, zemni plin) ne bi mešali sa okolnim vazduhom koji se zagreva i iznosi vlagu sa vlažnih semenki. Postupak sušenja traje sve dok se ne postigne ravnotežna vlaga u semenkama od 6-8% pri kojoj se osušene semenke mogu uspešno uskladiti i čuvati do 12 meseci. Kod semenki sa ljuskom, temperatura semenke, tokom procesa sušenja može postići veće vrednosti, jer ljuska deluje kao svojevrstan termoizolator. Za ostale delove osušene pulpe i drugih biljnih ostataka, ponekad i kamenčića iz semenki treba izdvojiti primenom kombinovanih strojeva,pročistača koji rade na načelu prosejavanja i aspiracije. Proces sušenja je presudan za kvalitet osušenih semenki.Neprimernim procesom sušenja semenki za samo nekoliko sati možemo značajno obezvrediti celokupni trud i sredstva i time dovesti u pitanje kvalitet osušenih semenki.

Odvajanje ljuske

Odvajanje ljuske kod običnih semenki važno je pre usitnjavanja, jer ljuska posle otežava postupak presovanja ulja. Odvajanje ljuske se obavlja ljuštilicama.

Usitnjavanje i ceđenje

Usitnjavanje semenki se vrši pomoću nazubljeih valjaka,poželjno je imati dva ili više serijski spojenih nazubljenih valjaka zbog ujednačenog usitnjavanja semenki. Može se usitnjavati i mlinom. Najvažniji sastojci semena su ulje, belančavine i vitamini (najviše vitamin E). Najviše se gaji zbog semena koje sadrži 50% kvalitetnog ulja. Ako se želi dobiti hladno ceđeno ulje usitnjene semenke dopreme se u presu bez kondicioniranja i prženja, s tim da se pri tom postiže iskorišćenje ceđenja svega 20-25%.

Primena ulja i semena Tikve Golice

Ulje nije pogodno za prženje zbog niske tačke ključanja već se primenjuje kao salatno ulje, a zbog lekovitosti se primenjuje i u farmaciji.

Semenke sadrže jedninjenja koja pomažu organizmu da se izbori protiv kancerogenih ćelija. Nemačke studije pokazuju da žene koje prolaze kroz menopauzu, a unosi dnevno preporučenu dozu golice smanjuje rizik od raka dojke za čak 23 odsto.

Prinos semena i mesa Tikve Golice

Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je od 400-700Kg/ha, a prinos mesa od 50-70t/ha.

Spoljašnje veze

zvanični sajt đubrenja

Zvanični sajt devrinol

Literatura

http://www.poljoberza.net/pglasnik.aspx

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG023_10.htm&autor=7

http://www.mojpedijatar.co.rs/bundevino-seme-golica/

http://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?nav_id=758491

https://daliznas.com/zdravlje/509-lekovite-semenke.html