Корисник:Viktorija22/песак

Црвена зора (шп. Rojo amanecer) мексичка је драма из 1989. коју је режирао Хорхе Фонс (Jorge Fons). Филм говори о догађају који се десио између 2. и 3. октобра 1968. на Тргу трију култура (la Plaza de las Tres Culturas), на Тлателолку, у граду Мексико. Улоге протагониста овог филма тумаче Марија Рохо (María Rojo), Ектор Бониља (Héctor Bonilla), Хорхе Феран (Jorge Feran), Адемар Арау (Ademar Arau), Бруно Бићир (Bruno Bichir), Демијан Бићир и Едуардо Паломо (Eduardo Palomo). Филм почиње сценом типичног јутра у животу једне породице средње класе која живи у стану у близини трга. Два сина из ове породице су студенти и чланови су студентског покрета. Како сати буду одмицали, живот породице ће директно бити укључен у догађаје због операције Галеана.

Rojo amanecer (Црвена зора)
Филмски постер
Жанр	драма
Творац	Хорхе Фонс
Режија	Хорхе Фонс
Главне улоге	Драган Мићановић Наташа Шолак Никола Симић Велимир Бата Живојиновић
Година	1998.
Трајање	95 минута
Земља	Мексико
Језик	шпански
IMDb веза

Иако се о тим догађајима говорило и у неким претходним филмским остварењима, овај филм се истакао као први у коме се отворено говори о покрету из 1968. године у овој земљи и фокусирао своју радњу на поменуту историјску у време са ограниченом слободом изражавања у коме је још увек било цензурисано да се говори о овој теми. Снимљен је и монтиран готово тајно у реплици стана на Тлателолку у складишту на југу мексичке престонице, у амбијенту у цензурисаном амбијенту од стране мексичке владе према одређеним уметничким изразима, као што су филмови који се сматрају контроверзним. Владало је званично ћутање о догађајима везаним за покрет из 1968. и о масакру који се десио 2. октобра. Сценарио Гвадалупеа Ортегеа (Guadalupe Ortega) и Ксавијера Роблеса (Xavier Robles), „Бакље на небу” (Bengalas en el cielo), написан је на основу сведочења породица и преживелих. На предлог глумца Валентина Трухиља (Valentín Trujillo), који је новчано помогао да се филм заврши, филм је добио име Црвена зора.

Различити политички притисци од стране мексичке владе спречили су објављивање филма вршењем утицаја на званично владајуће тело да га задржи „у конзерви”, односно да одлаже његово одјављивање јер није имао овлашћење ни одговарајућу класификацију да га пошаље у биоскопе. Друштвени притисак и медији успели су у томе да влада промени свој став о томе с тим што је измолила измене неких делова филма који су приказивали Мексичку армију. На крају је дошло до премијерног приказивања филма, што се десило годину дана након планираног датума. Црвена зора је био велики филмски успех. Изнедрио је различита мишљења у критици. Негативна мишљења су се односила на техничке услове, а позитивна на садржај и друштвену критику.

Радња

У среду, 2. октобра 1968. године, једна мексичка породица средње класе започињала је свој дан у свом стану у граду Мексику. За време доручка старија браћа из породице, један по имену Хорхе и други Серхио, расправљали су са својим оцем Умбертом о студентском покрету ком су припадали. Момци су студирали на Аутономном националном универзитету у Мексику. Њихов отац је радио као функционер у Одсеку за федерални округ, локалној власти града Мексика. Расправа је почела очевом критиком на рачун фризура момака. Дискусија је ескалирала до тог нивоа да их је отац критиковао и говорио да је њихов активизам у покрету лош. Њих двојца су остали при свом ставу против власти. За разлику од њих, њихов млађи брат Карлос и сестра Грасијела се нису укључили у дискусију, док је њихова мајка покушала да смири ситуацију.

Дан је касније протицао нормално, једино је очев позив унео немир у кућну атмосферу, предосетио је да ће се нешто лоше десити. У једном третнутку им није радио телефон и струја је била искључена. Млађи брат Карлос се вратио из школе и пренео породици мишљење свог професора које се поклапало са мишљењем његове браће.

На Тргу три културе почео је протест студената. Карлос и Грасијела су претпоставили да је тамо било више од десет хиљада људи. У филму се то није приказало експлицитно већ су се чули звукови: пуцњеви и узвици.