Vuksaa24 NT

Алокација ресурса

Алокација ресурса, у економији, назив за поделу ресурса за одговарајуће намене. Може се одвијати уз веће или мање учешће органа као што је држава. Тржиште може бити добар алокатор, али не увек и владина регулација је увек неопходна.

За ефикасно распоређивање ресурса на тржишту потребна је конкурентност тржишта производних фактора и производа, која се обезбеђује када не постоје баријере за улазак на тржиште и када потрошачи и произвођачи имају потпуне информације, али ово је савршено тржиште које не постоји. Да би се обезбедили ови услови потребна је државна регулација. Конкуренција може бити неефикасна због пада трошкова производње, па је и тада потребна државна регулација. Владина регулатива обезбеђује заштиту и законску примену ради заштите уговорних аранжмана неопходних за функционисање тржишта. Постоје одређене робе које тржиште не обезбеђује у потребним количинама, чак и уз законску регулативу и уклоњене препреке за конкуренцију. Ту настаје проблем екстерних ефеката (екстерналија), који се коригује политиком јавног сектора, односно субвенција, дискриминаторног опорезивања или буџетске сатисфакције. Постоје јавна добра која би приватни предузетници могли да производе, јер су свима потребна, али проблем је наплата. Пример је јавна расвета или заштита зеленила. Не желе да преузму производњу такве робе јер не могу да је плате, нити да искључе неплатише из производње.

Држава може да реши проблем тако што ће опорезовати привреду и грађане, односно потенцијалне кориснике јавних добара, чиме посредно наплаћује коришћење, па се брине о производњи јавних добара. Квази-јавна добра као што су здравствена заштита, образовање или становање за сиромашне, које тренутно обезбеђује држава, могла би да обезбеди приватна предузећа. Држава производи ова јавна добра јер сматра да би приватна понуда тих добара била неадекватна ни у квантитету ни у квалитету. Тржиште је неефикасно, јер би потценило потражњу и тако формирало недовољну понуду јавних добара, односно алокација ресурса не би била оптимална, а јавна добра су неефикасна у тржишном смислу. Због тога је потребна државна интервенција.

Неопходно је препустити алокацију ресурса тржишту јер оно то чини најрационалније и најбоље може да одговори на фундаментално питање привреде што је: "како и за кога производити" . Међутим, она је најбољи алокатор ресурса само ако се обезбеди савршена конкуренција, коју је веома тешко створити. Без обзира на немогућност стварања савршене конкуренције, тржиште је и даље, у већини случајева, прихватљив механизам алокације ресурса. У другим ситуацијама, јавне финансије долазе у обзир.

Управљање ресурсима у организационим наукама бави се алокацијом. Неокласична школа економије полази од фундаменталне идеје да су предмет економске науке ретка добра или ресурси за које је изузетно важно њихово ефикасно коришћење и оптимална алокација.

Леонид Хурвич је 2007. године добио Нобелову награду, коју је поделио са Ериком Маскином и Роџером Мајерсоном, који су усавршавали свој рад у техникама несавршених тржишта. Њихов рад се користи за проналажење најефикаснијег метода алокације ресурса с обзиром на доступне информације.