Википедија

Корисник:Zajicvl/песак

Опел Блиц (“Blitz” што на Немачком значи "муња") је назив дат разним лаким и средњим камионима које је производио немачки произвођач аутомобила Опел између 1930. и 1975. Оригинални лого за овај камион, симбол муње у облику хоризонтално растегнутог латиничног слова "З", и даље се појављује у актуелном Опеловом логотипу.[1] Назив Блиц је затим коришћен на Бедфорд ЦФ камионима британске производње када су заменили Блиц на одређеним тржиштима. Током година које су претходиле Другом светском рату, Опел је био највећи немачки произвођач камиона. Назив Блиц, усвојен након наградног такмичења, први пут је примењен на новом Опеловом камиону представљеном у новембру 1930. године. Као део нацистичке економије и немачких напора за поновно наоружавање, власти су 1935. наредиле изградњу Опел фабрике у Бранденбургу, а до 1944. године произведено је више од 130.000 Блиц камиона и шасија.[2]Нови Блиц је дошао са два различита мотора; Тежи модели су били опремљени 3,5-литарским бензинским шестоцилиндричним бензинским мотором са равним главама снаге 61 КС (45 kW),преузетим од „Marquette“ Џенерал Моторс дивизије . Након преузимања Опела од стране Џенерал Моторса 1929. године, производни алати за „Marquette“ мотор су извезени у Немачку, зато што је овај Бјуиков подбренд угашен.Опелов сопствени 2,6-литарски четвороцилиндрични мотор са 40 КС (29 kW) је такође био доступан. До 1934. понуђене су четири верзије основног модела од једне тоне, заједно са четрнаест верзија већих камиона од две и по тоне. „Marquette“ мотор је замењен 1937. модерним мотором са брегастом осовином у глави мотора од 75 кс (56 kW) који се такође користио у путничким аутомобилима Опел Адмирал. Овај мотор је био сличан Шевролет моторима из истог периода до те мере да су напредујући савезници били у стању да лако врате у службу онеспособљене Блиц камионе које су Немци напустили док су се повлачили, при томе користећи Шевролет и Бедфорд делове. Од 1939. године, верзија Блиц 3.6 од три тоне је у великом броју коришћена у немачким оружаним снагама (Вермахт) током Другог светског рата. Варијанте су укључивале издужену верзију и погон на сва четири точка Блиц А. Да би се носио са лошим условима на путевима и распутицама на блату на источном фронту, полугусеничар „Maultier“ („мазга“) Сд.Кфз. Верзија 3 је направљена коришћењем гусеница и суспензије засноване на британском “Universal Carrier”-у. Између осталог, коришћена су као сервисна возила за војни транспортни авион Месершмит Ме 323. Лаки основни модел се производио као Блиц 2.5 у Риселсхајму до 1942. и поново од 1946. године, опремљен Опел Супер 6 мотором од 55 кс (41 kW). Дана 6. августа 1944, Опел фабрика у Бранденбургу је разорена у ваздушном нападу РАФ-а. До краја рата у фабрици конкурентске компаније Дајмлер-Бенц у Манхајму је по налогу министра наоружања Алберта Шпера направљено око 2.500 камиона Блиц 3.6, док је производња сопственог модела Мерцедес-Бенц Л3000 морала бити обустављена. После рата, објекти у Бранденбургу су у потпуности демонтирани по налогу совјетске војне управе, док је Даимлер-Бенц у Манхајму наставио да производи Блиц 3.6 под ознаком Л 701 до 1949. Последњих 467 средњих камиона Опел је поново саставио Руселсхајму до коначног прекида производње 1954. без наследника. Нацистички ратни злочини Тврди се да је Опел користио раднике на принудном раду из логора да би направио Блиц.[3] Степен контроле коју је Џенерал Моторс у САД имао над Опелом у то време је предмет дебате, али само по броју производње, очигледно је да је Опел био у великој мери укључен у производњу камиона и друге опреме за нацистичку ратну машинерију. Опел Блиц је био једно од возила (заједно са возилима базираним на Реноу, Сауреру и Магирусу) које су Немци користили у Холокаусту као комби на гас за убијање угљен-моноксидом[3]Послератни период Након завршетка рата, након што је фабрика у Бранденбургу демонтирана и транспортована у Совјетски Савез и уништено 47% зграда у Риселсхајму, бивши запослени у Опелу почели су да обнављају фабрику у Риселсхајму. Први послератни Блиц завршен је 15. јула 1946. у присуству генерала армије Сједињених Држава Џефрија Киза и других локалних лидера и новинара.[8]Први послератни Блиц је дизајниран 1952. године и имао је исту кабину као Шевролет „Advance Design” модел, додуше са другачијим предњим делом и у комбинацији са предратном шасијом, зеједно са економичнијим Опеловим мотором. Нови камион од 1,75 тона био је у понуди са комби и пикап каросеријом. Нови модел је задржао предратну шасију са редним шестоцилиндричним бензинским мотором. Опел је остао лидер на тржишту лаких камиона упркос јакој конкуренцији, посебно од стране новодизајнираног модела Мерцедес-Бенц Л 319 из 1955. године и модела Форд ФК, као и комбија Ханомаг и Боргвард. Верзију аутобуса је направио Карл Касборер од 1953. до 1956. Модел 1.75 је био веома популарно ватрогасно возило (ЛФ8-ТС), обично опремљено пумпом које је погоњена мотором постављеној на предњем бранику и другом, преносивом пумпом у задњем делу камиона. Преносну пумпу покретао је Волксваген мотор од 34 КС и тежила је око 180 килограма. Конверзије ватрогасних возила извршиле су компаније као што су „Ziegler“, „Metz“ и „Rosenbauer“. Године 1960. модел од 1,9 тона са 2,6-литарским мотором заменио је претходни модел од 1,75 тона. Овај модел (касније назван Опел Блиц А) одликовао се дизајном кабине помереном ка предњем делу и освеженим шестоцилиндричним мотором, што је довело до мање укупне дужине и већег товарног простора. Због снажног мотора, камион је био одличних перформанси за своје време, а модел од 1,9 тона са мотором од 2,6 литара био је, као и његов претходник, база за лака ватрогасна возила. Конфигурација је била слична горе описаној за 1,75 тона. Међутим, продаја овог модела је опала током година производње, углавном због недостатка економичне дизел опције.

Опел Блитз Б је лансиран 1965. године и био је последњи Опел Блиц камион. Да би се побољшала економичност, овај модел је био доступан са 1,9-литарским четвороцилиндричним мотором са брегастом осовином у глави мотора. Алтернативно, могла се наручити и 2,5 литарска шестоцилиндрична верзија нове серије мотора, такође са брегастом осовином у глави мотора. Ови мотори су такође били доступни у савременим путничким моделима Опел Рекорд и Комодор, али Блиц мотори су имали јачу конструкцију блока мотора и била им је смањена снага, а повећан обртни момент, због боље економичности.

Под притиском јаке конкуренције популарног модела Мерцедес-Бенц Т2, 1968. године, Опел је коначно понудио „Инденор“ дизел мотор од 2100 кубика (коришћен у Пежоу 504) ,  али прекасно да би повратио изгубљени тржишни удео. Опел је одлучио да не развија наследника и 1975. производња Опелових комерцијалних возила коначно је престала.

  1. ^ „Ein Name wird Markenzeichen - 75 Jahre Opel Blitz”. web.archive.org. 2016-06-30. Приступљено 2024-06-02. 
  2. ^ Goodman, David (2002-01). „A year without print at Princeton, and what we plan next”. Learned Publishing. 15 (1): 43—50. ISSN 0953-1513. doi:10.1087/095315102753303670.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Billstein, Reinhold (2004). Working for the Enemy: Ford, General Motors, and Forced Labor in Germany During the Second World War (на језику: енглески). Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-013-7. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Zajicvl/песак&oldid=27833415”