Корисник:Zarija Lalić/песак

Invazija Sovjetskog Saveza na Poljsku 1939. je bila Sovjetska vojna operacija koja je počela bez formalnog objavljivanja rata 17. septembra 1939. Tog jutra 16 dana nakon Nemačke invazije na Poljsku sa zapada, Sovjetski Savez napada Poljsku sa istoka. Kasnije vojne operacije su trajale 20 dana i završene su 6. oktobra 1939. godine dvosmernom podelom čitave teritorije Druge poljske republike od strane Nemačke i Sovjetskog Saveza. Zajednička Nemačko-Sovjetska invazija Poljske je tajno dogovorena da prati potpisivanje Molotov-Ribentrop pakta 23. avgusta 1939. godine.

Crvena armija koja je znatno bila znatno brojnija od poljske vojske, postigla je svoje ciljeve upotrebom strateške i taktičke prevare. Oko 230.000 Poljskih vojnika je bilo zarobljeno. Kampanja masovnih progona u novoosvojenim teritorijama je odmah počela. U novembru 1939. godine, sovjetska vlada je navodno aneksirala celu teritoriju Poljske pod njenom kontrolom. Oko 13,5 miliona poljskih građana koji su pali pod vojnom okupacijom bili su upućeni u nove sovjetske subjekte nakon lažnih izbora tajne policije NKVD-a u atmosferi terora, čiji su rezultati korišteni za legitimaciju upotrebe sile. Sovjetska kampanja političkih ubistava i drugih oblika represije, usmerenih na poljske figure vlasti, kao što su vojni oficiri, policija i sveštenici, započeli su talasom hapšenja i ubistava. U sledećih godinu i po, sovjetski NKVD je poslao stotine hiljada ljudi iz istočne Poljske u Sibir i druge udaljenije delove Sovjetskog Saveza u četiri glavna talasa deportacije između 1939. i 1941. godine.

Uvod

Nekoliko meseci pre invazije, početkom 1939. godine, Sovjetski Savez je započeo pregovore sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom, Poljskom i Rumunijom o strateškoj militarizaciji nacističke Nemačke pod Adolfom Hitlerom. SSSR je igrao dvostruku igru tajnim učešćem u paralelnim razgovorima sa Nemačkom. Pregovori sa zapadnim demokratijama propali su, kako se očekivalo, kada je Sovjetski Savez insistirao da Poljska i Rumunija daju sovjetskim trupama tranzitna prava preko svoje teritorije u sklopu kolektivnog sporazuma o sigurnosti. Uslovi su odbijeni, čime je Josefu Stalinu pružena slobodna ruka u potrazi za paktom Molotov-Ribbentrop sa Adolfom Hitlerom, potpisanom 23. avgusta 1939. godine. Pakt je sadržao tajni protokol koji je podelio Severnu i Istočnu Evropu na nemačku i sovjetsku sferu uticaja u slučaju rata. Jedne nedelje nakon potpisivanja Pakta Molotov-Ribentrop, nemačke snage su 1. septembra 1939. godine napale Poljsku sa zapada, severa i juga. Poljske snage postepeno su se povukle na jugoistok, gde su se pripremale za dugu odbranu rumunskog mosta i čekale francusku i britansku podršku. Sovjetska Crvena armija je 17. septembra 1939. godine u skladu sa tajnim protokolom zauzela region Kresija.

Na otvaranju neprijateljstava nekoliko poljskih gradova uključujući Dubno i Luk pustilo je Crvenu armiju mirno, ubeđivajući da je marširala da bi se borila protiv Nemaca. General Julius Romel iz Poljske vojske izdao je neovlašćeno naređenje da ih tretira kao saveznika pre nego što je bilo kasno. Sovjetska vlada najavila je da deluje da zaštititi Ukrajince i Beloruse koji su živeli u istočnom delu Poljske, jer poljska država - prema sovjetskoj propagandi - srušila se pred sukobom nemačkog napada i više nije mogla garantovati sigurnost svojim građanima. Sa druge strane, poljska vlada zaključila je da odbrana rumunskog mosta više nije bila moguća i naredila je hitnu evakuaciju svih uniformiranih trupa u tad-neutralnu Rumuniju.

Sovjetska invazija na Poljsku

Ujutro 17. septembra 1939. poljska administracija je i dalje bila aktivna na celoj teritoriji šest istočnih vojvodstava, plus na delovima teritorija dodatnih pet vojvodskih područja; u istočnoj Poljskoj, škole su otvorene sredinom septembra 1939. Jedinice Poljske vojske koncentrirale su svoje aktivnosti u dve oblasti - južne (Lubelski, Zamosć, Lvov) i centralne (Varšava, Modlin i reka Bzura). Zbog tvrdoglavog odbrambenog položaja Poljske i nedostatka goriva, nemački napredak je zaustavljen, a situacija se stabilizovala za područja istočno od linije Augustov - Grodno - Białistok - Kobrin - Kovel - Zołkiev - Lavov - Zidaczov - Strij - Turka. Železničke veze su radile u približno trećini teritorije zemlje, a putnički i teretni saobraćaj kretao se na granicama sa pet susednih zemalja (Litvanija, Letonija, Sovjetski Savez, Rumunija i Mađarska). Poljska vojska, iako oslabljena nedeljama borbi, i dalje je bila velika sila. Kao što je Močulski napisao, 17. septembra 1939. godine, poljska vojska je i dalje bila veća od većine evropskih vojski i dovoljno jaka da se dugo borila protiv Vermahta. Crvena armija je ušla u istočne regione Poljske sa sedam armija, sa između 450.000 i 1.000.000 vojnika, podeljenih između dva fronta. Komandant 2. čina Mihail Kovalov je predvodio Crvenu armiju u invaziji na Beloruskom frontu, dok je komandant prvog ranga Semjon Timošenko komandovao invaziju na ukrajinskom frontu. Prema odbrambenom planu, Poljska je pretpostavila da će Sovjetski Savez ostati neutralan tokom sukoba sa Nemačkom. Kao rezultat toga, poljski komandanti su rasporedili većinu svojih trupa na zapad, kako bi se suočili sa nemačkom invazijom. Do tog trenutka, ne više od 20 bataljona pod snagom, koje se sastojalo od oko 20.000 vojnika graničnog korpusa, branilo je istočnu granicu. Kada je Crvena armija lansirala invaziju na Poljsku 17. septembra, poljska vojska je bila usred borbenog povlačenja prema rumunskom mostu, nakon čega bi se pregrupisali i čekali britanske i francuske olakšice. Sovjetske jedinice su često sretale svoje nemačke kolege kako napreduju iz suprotnog pravca. Značajni primeri saradnje su se desili između dve armije na terenu. Vermaht je predao Brestsku tvrđavu sovjetskoj 29. rezervoarskoj brigadi, koja je zaplenjena nakon bitke kod Brest Litevskog 17. septembra. Nemački general Hajnc Guderijan i sovjetski brigadir Semen Krivošein su 22. septembra održali zajedničku paradu u gradu. Lvov (sada Lviv) se predao 22. septembra, nekoliko dana nakon što su Nemci predali operacije opsade Sovjetima. Sovjetske snage su zauzele Vilno (sada Vilnius) 19. septembra nakon dvodnevne borbe, a 24. septembra su uzeli Grodno nakon četvrte borbe. Do 28. septembra Crvena armija je stigla do linije koju su formirale reke Narev, Zapadni Bug, Vistula i San - granica se unapred dogovorila sa Nemcima.

Posledice

U oktobru 1939. godine Molotov je izvestio Vrhovnom sovjetu da su Sovjeti pretrpeli 737 smrtnih slučajeva i 1.862 žrtava tokom kampanje, iako poljski stručnjaci tvrde da je do 3000 smrtnih slučajeva i 8.000 do 10.000 ranjeno. Na poljskoj strani, 3.000-7.000 vojnika je umrlo u borbi protiv Crvene armije, sa 230.000-450.000 zatvorenika. Sovjeti često nisu poštovali uslove predaje. U nekim slučajevima obećali su poljskim vojnicima svoju slobodu i onda ih uhapsili kada su položili oružje. Sovjetski Savez je prestao da prepozna poljsku državu na početku invazije. Nijedna strana nije formalno započela rat. Sovjeti su ubili oko desetine hiljada poljskih ratnih zarobljenika. Sovjeti su takođe pogubili sve poljske oficire koje su zarobili nakon Bitke kod Šaka, 28. septembra 1939. Više od 20.000 poljskih vojnih lica i civila poginulo je u masakru u Katinu. NKVD je koristio mučenje u raznim zatvorima, posebno u malim gradovima.

Bibliografija

• Biskupski, Mieczyslaw B.; Wandycz, Piotr Stefan (2003). Ideology, Politics, and Diplomacy in East Central Europe. Boydell & Brewer. ISBN 1-58046-137-9. 
• Carley, Michael Jabara (1993). „End of the 'Low, Dishonest Decade': Failure of the Anglo–Franco–Soviet Alliance in 1939”. Europe-Asia Studies. 45 (2): 303—341. doi:10.1080/09668139308412091. 
• Dallas, Gregor (2005). 1945: The War That Never Ended. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10980-1. 
• Davies, Norman (1972). White Eagle, Red Star: the Polish-Soviet War, 1919–20. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-7126-0694-7. 
• Davies, Norman (1996). Europe: A History. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-820171-0. 
• Davies, Norman (2002). God's Playground (revised изд.). Columbia University Press. ISBN 0-231-12819-3. 
• Dean, Martin (2000). Collaboration in the Holocaust: Crimes of the Local Police in Belorussia and Ukraine, 1941–44. Basingstoke: Palgrave Macmillan. ISBN 1-4039-6371-1. 
• Degras, Jane Tabrisky (1953). Soviet Documents on Foreign Policy. Volume I: 1917–1941. Oxford: Oxford University Press. 
• Dunnigan, James F. (2004). The World War II Bookshelf: Fifty Must-Read Books. New York: Citadel Press. ISBN 0-8065-2609-2. 
• Ferro, Marc (2003). The Use and Abuse of History: Or How the Past Is Taught to Children. London, New York: Routledge. ISBN 978-0-415-28592-6. 
• Fraser, Thomas Grant; Dunn, Seamus; von Habsburg, Otto (1996). Europe and Ethnicity: the First World War and contemporary ethnic conflict. Routledge. ISBN 0-415-11995-2. 
• Goldstein. Missing. 
• Gelven, Michael (1994). War and Existence: A Philosophical Inquiry. Pennsylvania: Penn State University Press. ISBN 0-271-01054-1. 
• Goldman, Stuart D. (2012). Nomonhan, 1939; The Red Army's Victory That Shaped World War II. Naval Institute Press. ISBN 978-1-61251-098-9. 
• Gronowicz, Antoni (1976). Polish Profiles: The Land, the People, and Their History. Westport, CT: L. Hill. ISBN 0-88208-060-1. 
• Gross, Jan Tomasz (2002). Revolution from Abroad: The Soviet Conquest of Poland's Western Ukraine and Western Belorussia. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-09603-1. 
• Hehn, Paul N. (2005). A low dishonest decade: the great powers, Eastern Europe, and the economic origins of World War II, 1930–1941. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-1761-9. 
• Henderson (1939). Documents concerning German-Polish relations and the outbreak of hostilities between Great Britain and Germany on September 3, 1939. Great Britain Foreign Office. 
• Hiden, John; Lane, Thomas (2003). The Baltic and the Outbreak of the Second World War. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53120-7. 
• Hill, Alexander (2017), The Red Army and the Second World War, Cambridge University Press, ISBN 978-1-1070-2079-5 .
• House, Edward; Seymour, Charles (1921). What Really Happened at Paris. Scribner. 
• Jackson, Julian (2003). The Fall of France: The Nazi Invasion of 1940. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-280300-X. 
• Kenéz, Peter (2006). A History of the Soviet Union from the Beginning to the End (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86437-4. 
• Kitchen, Martin (1990). A World in Flames: A Short History of the Second World War. Longman. ISBN 0-582-03408-6. 
• Kubik, Jan (1994). The Power of Symbols Against the Symbols of Power: the Rise of Solidarity and the Fall of State. Pennsylvania: Penn State University Press. ISBN 0-271-01084-3. 
• Kushner, Tony; Knox, Katharine (1999). Refugees in an Age of Genocide. London, New York: Routledge. ISBN 0-7146-4783-7. 
• Kutrzeba, S (1950). „The Struggle for the Frontiers, 1919–1923”. Ур.: Reddaway, William Fiddian. The Cambridge history of Poland |volume1. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 512—543. 
• Levin, Dov (1995). The lesser of two evils: Eastern European Jewry under Soviet rule, 1939–1941. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0518-3. 
• Manvell, Roger; Fraenkel, Heinrich (2007). Heinrich Himmler: The Sinister Life of the Head of the SS and Gestapo. London: Greenhill. ISBN 978-1-60239-178-9. 
• Mendelsohn, Ezra (2009). Jews and the Sporting Life: Studies in Contemporary Jewry XXIII. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538291-4. 
• Miner, Steven Merritt (2003). Stalin's Holy War: Religion, Nationalism, and Alliance Politics, 1941–1945. North Carolina: UNC Press. ISBN 0-8078-2736-3. 
• Montefiore, Simon Sebag (2003). Stalin: The Court of the Red Tsar. New York: Vintage Books. ISBN 1-4000-7678-1. 
• Mowat, Charles Loch (1968). Britain between the wars: 1918–1940. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-416-29510-X. 
• Moynihan, Daniel Patrick (1990). On the Law of Nations. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-63575-2. 
• Neilson, Keith (2006). Britain, Soviet Russia and the Collapse of the Versailles Order, 1919–1939. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85713-0. 
• Nowak, Andrzej (јануар 1997). „The Russo-Polish Historical Confrontation”. Sarmatian Review. XVII (1). Приступљено 16. 7. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Orlik-Rückemann, Wilhelm (1985). Jerzewski, Leopold, ур. Kampania wrześniowa na Polesiu i Wołyniu: 17.IX.1939–1.X.1939 (на језику: Polish). Warsaw: Głos. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Piotrowski, Tadeusz (1998). Poland's Holocaust: Ethnic Strife: Collaboration with Occupying Forces and Genocide in the Second Republic, 1918–1947. Jefferson, NC: McFarland & Company. ISBN 0-7864-0371-3. 
• Osmańczyk, Edmund Jan (2003). Mango, Anthony, ур. Encyclopedia of the United Nations and international agreements. 1 (3rd изд.). New York: Routledge. ISBN 0-415-93921-6. 
• Polonsky, Antony; Michlic, Joanna B. (2004). The neighbors respond: the controversy over the Jedwabne Massacre in Poland. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11306-7. 
• Prazmowska, Anita J. (1995). Britain and Poland 1939–1943: The Betrayed Ally. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-48385-9. 
• Rieber, Alfred Joseph (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe: 1939–1950. London, New York: Routledge. ISBN 0-7146-5132-X. 
• Roberts, Geoffrey (1992). „The Soviet Decision for a Pact with Nazi Germany”. Soviet Studies. 44 (1): 57—78. doi:10.1080/09668139208411994. 
• Roshwald, Aviel (2001). Ethnic Nationalism and the Fall of Empires: Central Europe, the Middle East and Russia, 1914–1923. Routledge. ISBN 0-415-17893-2. 
• Rummel, Rudolph Joseph (1990). Lethal Politics: Soviet Genocide and Mass Murder Since 1917. New Jersey: Transaction. ISBN 1-56000-887-3. 
• Ryziński, Kazimierz; Dalecki, Ryszard (1990). Obrona Lwowa w roku 1939 (на језику: Polish). Warszawa: Instytut Lwowski. ISBN 978-83-03-03356-7. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Sanford, George (2005). Katyn and the Soviet Massacre Of 1940: Truth, Justice And Memory. London, New York: Routledge. ISBN 0-415-33873-5. 
• Shaw, Louise Grace (2003). The British Political Elite and the Soviet Union, 1937–1939. London, New York: Routledge. ISBN 0-7146-5398-5. 
• Shirer, William L. (1990). The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany. Simon and Schuster. ISBN 0-671-72868-7. 
• Snyder, Timothy (2005). „Covert Polish Missions Across the Soviet Ukrainian Border, 1928–1933”. Ур.: Salvatici, Silvia. Confini: Costruzioni, Attraversamenti, Rappresentazionicura. Soveria Mannelli (Catanzaro): Rubbettino. ISBN 88-498-1276-0. 
• Stachura, Peter D. (2004). Poland, 1918–1945: An Interpretive and Documentary History of the Second Republic. London, New York: Routledge. ISBN 0-415-34357-7. 
• Stanley. Missing. 
• Taylor, A. J. P. (1975). The Second World War: An Illustrated History. London: Putnam. ISBN 0-399-11412-2. 
• Topolewski, Stanisław; Polak, Andrzej (2005). 60. rocznica zakończenia II wojny światowej [60th anniversary of the end of World War II] (PDF). Edukacja Humanistyczna w Wojsku (Humanist Education in the Army) (на језику: Polish). 1. Dom wydawniczy Wojska Polskiego (Publishing House of the Polish Army). ISSN 1734-6584. Архивирано из оригинала (pdf) 29. 9. 2007. г. Приступљено 28. 11. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Trela-Mazur, Elżbieta (1997). Bonusiak, Włodzimierz, ур. Sowietyzacja oświaty w Małopolsce Wschodniej pod radziecką okupacją 1939–1941. Sovietization of Education in Eastern Lesser Poland During the Soviet Occupation 1939–1941 (на језику: Polish). Kielce: Wyższa Szkoła Pedagogiczna im. Jana Kochanowskiego. ISBN 978-83-7133-100-8 — преко Google Books. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Tucker, Robert C. (1992). Stalin in Power: The Revolution from Above, 1929–1941. New York: Norton. ISBN 0-393-30869-3. 
• Watson, Derek (2000). „Molotov's Apprenticeship in Foreign Policy: The Triple Alliance Negotiations in 1939”. Europe-Asia Studies. 52 (4): 695—722. doi:10.1080/713663077. 
• Weinberg, Gerhard (1994). A World at Arms: A Global History of World War II. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-44317-2. 
• Wilson, Andrew (1997). Ukrainian Nationalism in the 1990s: A Minority Faith. Cambridge, New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-57457-9. 
• Wettig, Gerhard (2008). Stalin and the Cold War in Europe: the emergence and development of East–West conflict, 1939–1953. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-5542-9. 
• Zaloga, Steven J. (2002). Poland 1939: The Birth of Blitzkrieg. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 1-84176-408-6.