Вируси корона

(преусмерено са Корона вирус)

Вируси корона[a] су група вируса који узрокују респираторне болести код сисара и птица. Код људи, вируси изазивају респираторне инфекције, попут прехладе, које су обично благе. Ређи облици, као што су тешки акутни респираторни синдром (SARS), блискоисточни акутни репираторни синдром (MERS) и коронавирусна болест 2019 (COVID-19; који је узроковао пандемију вируса корона 2019/20) могу имати смртоносне последице. Код крава и свиња, вируси корона изазивају дијареју, а код кокоши узрокују болест горњих дисајних путева. Још не постоје вакцине или антивирусни лекови за спречавање или лечење вируса.

Orthocoronavirinae
Coronaviruses 004 lores.jpg
Електронски микрограф вирона вируса инфективног бронхитиса
SARS-CoV-2 virion animation.gif
Вирион вируса SARS-CoV-2
Класификација вируса e
(нерангирано): Virus
Realm: Riboviria
Тип: incertae sedis
Ред: Nidovirales
Породица: Coronaviridae
Потпородица: Orthocoronavirinae
Genera
Синоними[1][2]
  • Coronavirinae

Вируси корона су вируси потпородице Orthocoronavirinae, породице Coronaviridae и реда Nidovirales.[8][9] Обавијени су једноланчаним РНК геномима позитивног осећаја и нуклеокапсидом спиралне симетрије. Величина генома је између 26 и 32 килобазе — највећа за неки РНК вирус. Појам „вирус корона” потиче од латинске речи corona, са значењем „круна” или „ореол”, а односи се на особени изглед честица вируса (вириона) под електронским микроскопом: на површини имају протеинске израслине због којих које подсећају на краљевску круну или соларну корону.

ПреношењеУреди

Преношење вируса међу људима се примарно дешава у блиском контакту, и то путем ситних делова пљувачке која настаје приликом кијања или кашљања.

Људски вируси коронаУреди

 
Приказ ширења пандемије на карти света

Сматра се да вируси корона изазивају значајан број укупних прехлада код одраслих и деце.[10] Изазивају симптоме попут температуре и болова у грлу због натеклих жлезда, најчешће током зиме и раног пролећа.[11] Вируси корона могу да изазову и упалу плућа, било директно (вирусну упалу плућа) или секундарним путем (бактеријску упалу плућа).[12] Медијски испраћена појава људског вируса корона, SARS-CoV из 2003, која изазива тешки акутни респираторни синдром, има јединствену патогенезу, јер изазива упалу и горњих и доњих дисајних путева.[12] Не постоје вакцине или лекови за лечење инфекције људским вирусима корона.[13]

Тренутно је познато седам врста људских вируса корона:

  1. људски вирус корона 229E (HCoV-229E)
  2. људски вирус корона OC43 (HCoV-OC43)
  3. тешки акутни респираторни синдром (SARS-CoV)
  4. људски вирус корона NL63 (HCoV-NL63, New Haven coronavirus)
  5. људски вирус корона HKU1
  6. блискоисточни акутни респираторни синдром (MERS-CoV), претходно познат као нови вирус корона 2012 и HCoV-EMC
  7. тешки акутни респираторни синдром вирус корона 2 (SARS-CoV-2), претходно познат као 2019-nCoV или нови вирус корона 2019

Вируси корона HCoV-229E, -NL63, -OC43 и -HKU1 непрестано круже међу људском популацијом, изазивајући инфекције дисајног тракта код одраслих и деце широм света.[14]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Многи извори, попут BBC-ја на српском, дневног листа Данас и таблоида Ало!, наводе облик са размаком — корона вирус.[3][4][5] С друге стране, Марина Николић са Института за српски језик САНУ на лингвистичком сајту Језикофил препоручује састављено писање — коронавирус.[6] Ипак, Одбора за стандардизацију српског језика препоручује употребу облика „вирус корона”.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ „2017.012-015S” (xlsx). International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (на језику: енглески). октобар 2018. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2019. Приступљено 24. 1. 2020. 
  2. ^ „ICTV Taxonomy history: Orthocoronavirinae. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV) (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Најсмртоноснији дан: 97 људи умрло од корона вируса”. BBC на српском. 10. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  4. ^ „Кинески амбасадор у САД: Корона вирус није биолошко оружје”. Данас. 9. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  5. ^ „Откривено да ли је корона вирус стигао у Србију”. Ало!. 8. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  6. ^ „Коронавирус(и)”. Језикофил. 7. 2. 2020. Приступљено 10. 2. 2020. 
  7. ^ „Писање назива једног вируса” (PDF). isj.sanu.ac.rs. Приступљено 28. 2. 2020. 
  8. ^ de Groot RJ, Baker SC, Baric R, Enjuanes L, Gorbalenya AE, Holmes KV, Perlman S, Poon L, Rottier PJ, Talbot PJ, Woo PC, Ziebuhr J (2011). „Family Coronaviridae”. Ур.: AMQ King, E Lefkowitz, MJ Adams, EB Carstens. Ninth Report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Elsevier, Oxford. стр. 806—828. ISBN 978-0-12-384684-6. 
  9. ^ International Committee on Taxonomy of Viruses (24. 8. 2010). „ICTV Master Species List 2009 – v10” (xls). 
  10. ^ Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis. Fehr AR1, Perlman S
  11. ^ Liu P, Shi L, Zhang W, He J, Liu C, Zhao C, et al. (новембар 2017). „Prevalence and genetic diversity analysis of human coronaviruses among cross-border children”. Virology Journal (на језику: енглески). 14 (1): 230. PMC 5700739 . PMID 29166910. doi:10.1186/s12985-017-0896-0. 
  12. 12,0 12,1 Forgie S, Marrie TJ (фебруар 2009). „Healthcare-associated atypical pneumonia”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 30 (1): 67—85. PMID 19199189. doi:10.1055/s-0028-1119811. 
  13. ^ Habibzadeh P, Stoneman EK (фебруар 2020). „The Novel Coronavirus: A Bird's Eye View”. The International Journal of Occupational and Environmental Medicine. 11 (2): 65—71. PMID 32020915. doi:10.15171/ijoem.2020.1921. 
  14. ^ Corman VM, Muth D, Niemeyer D, Drosten C (2018). „Hosts and Sources of Endemic Human Coronaviruses”. Advances in Virus Research. 100: 163—188. ISBN 978-0-12-815201-0. PMID 29551135. doi:10.1016/bs.aivir.2018.01.001. 

Додатна литератураУреди

Спољашње везеУреди

Класификација