Коста Руварац (Стари Бановци, 1837Пешта, 5. јануар 1864) био је омладински вођа, књижевник, рођени брат калуђера и историчара Илариона Руварца.

Коста Руварац
Коста Руварац
Датум рођења1837.
Место рођењаСтари БановциАустријска царевина
Датум смрти5. јануар 1864.
Место смртиПештаАустријска царевина

Биографија

уреди

Коста је рођен 1837. године у Старим Бановцима у Срему, у свештеничкој породици. Основну школу је завршио у Сремским Карловцима[1], а вишу немачку школу у Сланкамену. Матурирао је у Пешти, где је остао на студијама. Добио је стипендију Матице српске 1858. године. Студирао је правне науке и упоредо проучавао књижевност и естетику. Као студент бавио се књижевношћу и превођењем, по чему се прочуо. Писао је под утицајем претходника Богобоја Атанацковића.[2] Најпознатија његова приповетка је "Карловачки ђак" из 1860. године.[3] Вредна помена је путописна приповетка "Пут у Раваницу".

Умро је прерано од туберкулозе[4], као студент права и филозофије у Пешти, почетком јануара 1864. године. Маја 1898. године подигли су му споменик бели мермерни у облику пирамиде над гробом[5], млади Срби у Пешти. Прилог за подизање споменика су дали бројни поштоваоци, а постављење и парастос је обавила Академска омладина и Коло младих Срба.[6]

Био је активан у родољубивим друштвима и организацијама, као што је омладинско ђачко друштво Преодница[7]. Руварац је био један од вођа Уједињене омладине српске. Заслужан је и за оснивање српског академског друштва Преодница у Пешти 1861. године. Чланови тог удружења су по завету годину дана носили црнину за изгубљеним и нигда ненадокнађеним својим чланом.[8]

Убрзо након смрти, штампани су његови Скупљени списи, у две књиге (1866. и 1869). Поред осталих радова ту су објављена четити позоришна комада: један превод са немачког и три посрбе. Једна од тих адаптација под насловом "Инкогнито" имала је премијеру 1868. године.[9] Руварац је рано показао таленат за књижевну критику и озбиљно се припремао за бављење њом. Настојао је као теоретичар да "утре пут" реалистичкој књижевности код Срба.

Референце

уреди
  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886.
  2. ^ "Коло", Београд 1943.
  3. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 9. 
  4. ^ "Српски народ", Београд 9. октобар 1943.
  5. ^ "Дело", Београд 1898.
  6. ^ "Зора", Беч 1898.
  7. ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 10. 
  8. ^ Петар Марјановић: "Посрбе", Београд 1987.
  9. ^ "Земунски гласник", Земун 1868.

Спољашње везе

уреди