Стари Бановци

насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу.

Стари Бановци су насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Налазе се у источном Срему, на десној обали Дунава, на територији општине Стара Пазова. Према попису из 2011. било је 5954 становника.

Стари Бановци
Србска православна црква светог Николе у Старим Бановцима.JPG
Српска православна црква преноса моштију светог Николе у Старим Бановцима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Раст 5.954
 — густина200/км2
Географске карактеристике
Координате44° 59′ 07″ С; 20° 17′ 07″ И / 44.985166° С; 20.285333° И / 44.985166; 20.285333Координате: 44° 59′ 07″ С; 20° 17′ 07″ И / 44.985166° С; 20.285333° И / 44.985166; 20.285333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 м
Површина27,4 км2
Стари Бановци на мапи Србије
Стари Бановци
Стари Бановци
Стари Бановци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22305
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Овде се налази Српска православна црква Светог Николе у Старим Бановцима.

ГеографијаУреди

Насеље је спојено са Новим Бановцима са којима чини једну целину, познату и као Бановци, који имају око 16.000 становника. Поред места пролази ауто-пут Е-75 који представља главну везу Бановаца и Београда, као и везу Бановаца и Новог Сада који је удаљен 60 km.

Кроз насеље пролази и регионални пут који повезује Бановце са Батајницом, Земуном, Београдом, Угриновцима, Добановцима, Сурчином као и регионални пут који повезује Бановце са подунавским селима Белегишом, Сурдуком, Новим и Старим Сланкаменом, Крчедином, Бешком, а потом са Сремским Карловцима и Новим Садом. Такође постоје и регионални путеви Бановци-Нова Пазова-Шимановци и Бановци-Стара Пазова-Инђија-Голубинци-Путинци-Рума-Сремска Митровица.

ИсторијаУреди

 
Споменик у центру Старих Бановаца

У античка времена се код Старих Бановаца налазила римска тврђава Burgene. Село Бановци овде постоји од 16. века, а можда и дуже. На овом месту су се некада такође налазила села Дариновци и Туса, која више не постоје.

1566/1567. године Турци су извршили попис становништва који показује да су у Старим Бановцима тада већином живели Срби. 1734. године у селу је постојало 53 кућа, а до 1756. број је порастао до 211.

Почетком 1940, Дунав код С. Б. је био залеђен скоро два месеца, играчи СК "Дунав" су пред крај фебруара одиграли тренинг утакмицу на леду.[1]

У Другом светском рату, Силе Осовине окупирале су Старе Бановце а Срем се нашао у оквиру тзв. НДХ. Тада је убијено 158 житеља, 52 отерано је у концентрациони логор Сајмиште, 38 послато је на принудни рад а 104 житеља били су ратни заробљеници.

ДемографијаУреди

У насељу Стари Бановци живи 4385 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,5 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 1692 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.029
1953. 2.074
1961. 2.374
1971. 2.829
1981. 3.393
1991. 4.033 3.938
2002. 5.488 5.784
2011. 5.954
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
5.034 91,72%
Роми
  
144 2,62%
Хрвати
  
27 0,49%
Југословени
  
25 0,45%
Црногорци
  
14 0,25%
Македонци
  
9 0,16%
Немци
  
7 0,12%
Украјинци
  
6 0,10%
Словаци
  
6 0,10%
Мађари
  
6 0,10%
Муслимани
  
5 0,09%
Словенци
  
1 0,01%
Бугари
  
1 0,01%
непознато
  
93 1,69%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ОбразовањеУреди

 
Школа у Старим Бановцима

Школа у Бановцима постоји од половине 18. века, а могуће и нешто раније. Први писани документ у коме се спомиње потиче из 1751. године, а први учитељ чије се име зна Лазар Мијатовић забележен је 1758. године. О тада до данас Бановци су имали школу. У 18. и првој половини 19. века била је то српска вероисповедна школа са 30 до 50 ђака. У другој половини 19. века постала је дворазредна, а пред крај века троразредна. Због сталног повећања броја ђака школске 1910/1911. претворена је у четвороразредну. У току 1947/1948. била је Прогимназија, од 1949. до 1951. Непотпуна гимназија, а 1951. године постала је Осмолетка. Назив Основна школа „Слободан Савковић“ добила је 1962. године. Данас је то школа од 1. до 8. разреда.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", 28. феб. 1940
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Милорад Бабић — Петар Вукелић — Сретеније Зоркић, Хроника Старих Бановаца, Сремска Митровица, 1989.
  • Срета Пецињачки, Стари Бановци до краја 18. века, Матица српска, Зборник за друштвене науке 36, Нови Сад, 1963.
  • Милорад Бабић — Српске породице у Бановцима и Касарни од 1766. до 1777. године, Центар за културу Стара Пазова, 2004.
  • Милорад Бабић — 250 година школства у Старим Бановцима, Ауторско издање, Стари Бановци 2008.
  • др Слободан Ћурчић — Општина Стара Пазова (географска монографија), Институт за географију, Нови Сад, 1984.

Спољашње везеУреди