Коњи Светог Марка

Коњи Светог Марка (итал. Cavalli di San Marco), такође познати као Тријумфалне квадриге, су ансамбл четири римске бронзане статуе коња, првобитно постављене као споменик који приказује квадриге (кочије са четири коња коришћене за трке кочија). Коњи су постављени на фасади зграде, на лођу над тремом, у Базилици Сан Марко у Венецији, након пљачке Цариграда 1204. године. Они су остали тамо до Наполеонове пљачке 1797. године, али су враћени 1815. године. Скулптуре су скинуте са фасаде и стављене унутар Базилике Светог Марка за потребе заштите, уз постављање реплика на њиховој позицији на лођи.

Реплика коња Светог Марка

ПореклоУреди

 
Оригинални коњи у музеју

Ове јединствене скулптуре из класичне антике настале су у Римско доба, по некима од средине 2. века наше ере до 3. века, или, вероватније, у хеленистичко доба. Датирање радио-угљеником говори да нису настале пре 2. века пре наше ере. Постоје експерти које скулптуре приписују старијем добу, 4. веку п.н.е, и вајару Лисипу. Чувена Коњичка статуа Марка Аурелија у Риму, из око 175. године нове ере, може да служи као поређење.

Коњи су, вероватно, били на врху славолука или неке друге величанствене зграде, можда, по наређењу цара Септимјуса Северуса. Они су првобитно били направљени за Источне престонице Константинопоља, и дошли су тамо касније.

Иако названи бронзани, физичко-хемијска анализа показује да су они 96,67% од бакра[1], па их треба третирати као нечисти бакар, а не бронзу. Високи садржај бакра подигао је температуру топљења на 1200-1300 °C.[2] Оваква легура је одабрана да би квалитет позлате, уз коришћење живе, био бољи.[3] То сугерише да су скулптуре вероватније израђене у римском, него у хеленистичком добу.[4] Максимална висина коња је 238 центиметара. Дуги су 252 центиметра. Сваки од њих је тежак 850 до 900 килограма.

ИсторијаУреди

Могуће је да су ови коњи били украс Хадријановог маузолеја у Риму до епохе готских ратова, од када се зна да су коњи, заједно са квадригама, били изложени на Хиподрому у Константинопољу. Они су били тамо све до 1204, када су их узеле млетачке снаге као део пљачке престонице Византијског царства, у четвртом крсташком рату. Огрлице на четири коња су додате 1204. године, како би се сакрило да су животињама одсечене главе, како би оне могле бити транспортоване из Цариграда у Венецију. Убрзо након четвртог крсташког рата, дужд Енрико Дандоло послао је коње у Венецију, где су били постављени на тераси фасаде Базилике Свети Марко 1254. године. Петрарка им се дивио тамо.[5]

Године 1797, Наполеон је коње насилно уклонио из базилике и однео у Париз, где су се користили у дизајну Тријумфалне капије на тргу Карусел, заједно са квадригама.

Коње је 1815. вратио у Венецију капетан Думареск. Борио се у бици код Ватерлоа, и био је са савезничким трупама у Паризу. Ту га је послао Цар Аустрије Франц II, да врати коње у Венецију. За вешт начин на који је обавио овај посао Цар му је дао златну табакеру са својим иницијалима на дијамантима на поклопцу.[6]

 
Конзервација-рестаурација коња Светог Марка.

Коњи су остали на том месту све до почетка 1980-их, када је штета од загађеног ваздуха присилила стручњаке да их замене идентичним копијама. Од тада, оригинали су изложени унутар базилике.

РеференцеУреди

  1. ^ Anon 1979 The Horses of San Marco Thames and Hudson an English translation of a 1977 Venetian city government publication. стр. 191
  2. ^ Anon 1979, p. 199
  3. ^ Anon 1979, p. 185
  4. ^ Anon 1979, Chapter: W.A. Oddy et al. "The gilding of bronze statues in the Greek and Roman world"
  5. ^ Petrarch, Rerum senilium, V., noted by Roberto Weiss, The Renaissance Discovery of Classical Antiquity (Oxford: Blackwell) 1973:35.
  6. ^ A History of The Boissier-Scobell Families" by Henry Boissier, 1933 pp. 7.

Спољашње везеУреди