Крајпуташи Илији Мијатовићу и Димитрију Бојовићу у Доњој Врбави

Крајпуташи Илији Мијатовићу и Димитрију Бојовићу у Доњој Врбави (општина Горњи Милановац) налазе се у центру села крај потока Ивковача, у непосредној близини регионалног пута Горњи Милановац-Крагујевац. Подигнути су војницима страдалим у Јаворском рату крајем 19. века.[1]

Крајпуташи у Доњој Врбави
Крајпуташи Илији Мијатовићу и Димитрију Бојовићу у Доњој Врбави
Опште информације
МестоДоња Врбава
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикаКрајпуташи
Време настанка19. век

Споменици припадају такозваном типу „капаша”. Добро су очувани, а простор на коме се налазе уредили су чланови доњоврбавске фамилије Бојовић.[1]

Споменик Илији Мијатовићу уреди

Крајпуташ је подигнут у спомен војнику Илији Мијатовићу из Доње Врбаве. Епитаф наводи да је изгубио живот у 27. години у „у рату 1875”. Чест је случај да су подаци уклесани на споменике нетачни или приказани оквирно (Српско-турски ратови вођени су између 1876. и 1878. године). У Државном попису становништва из 1862/63. наводи се да Илија тада имао 15 година,[2] што се слаже податком са споменика.

Материјал, димензије и стање уреди

Споменик је исклесан је од тврдог камена из оближњег мајдана у Мокром пољу. Димезије стуба износе 150х26х22 cm. Надвишен је профилисаном „капом“ димензија 14х42х37 cm. Споменик је добро очуван, захваљујући отпорном камену од кога је начињен.[1]

Ликовни садржај уреди

У горњем делу предње стране споменика исклесан је складан геометријски мотив умноженог крста уоквирен декоративном лучном бордуром. На левој бочној страни урезан је цртеж пушке без бајонета, а на супротној представа умноженог крста димензија 18х18 cm испод кога је стилизована биљка која вијугаво израста из саксије.[3] На полеђини споменика је геометријски орнамент заснован на форми крста.[1]

Натпис уреди

Испод крста на предњој страни споменика је текст у 16 редова правилних, читких слова. Уместо слова И урезан је крстић.[2]

Епитаф гласи:

ДРАГА БРАЋО † СЕСТРЕ СТАНТЕ † ПОМЕНТЕ А СЛУШАЈТЕ † ПОМЕНТЕ ТАДЕ О ЖАЛОСТИ † ИЛИЈЕ МИЈАТОВИЋА МЛАДОСТ ОН ЖИВЕ 27 ГОД. А ПОГИБЕ У РАТУ 1875. СПОМЕН ПОД

Текст се наставља мањим словима на дну полеђине споменика:

МИЉОЈКА СУПРУГА ЊЕГОВА СА СИНОВИМА МИЉОСАВОМ СТАНОЈЕ ВУКАШИНОМ ВРБАВ.

Споменик Димитрију Бојовићу уреди

Крајпуташ је подигнут у спомен Димитрију Бојовићу, војнику из Доње Врбаве који је погинуо на Шиљеговцу 1876. године.[1] Подаци са споменика подударају се са подацима из Државног пописа становништва из 1862/63. године.[2]

Материјал, димензије и стање уреди

Споменик нешто мањих димензија, исклесан од истог камена. Димезије стуба износе 138х28х25 cm. Надвишен је профилисаном „капом“ димензија 14х48х42 cm. Споменик је добро очуван.

Ликовни урези уреди

На лицу споменика целом висином уклесан је читак натпис. На левој бочној страни урезана је рука која држи пушку, а на десној правоугаони мотив умноженог крста димензија 24х50 cm испод кога је наставак текста. Епитаф се завршава на леђима споменика, а изнад је урез умноженог крста са постољем.

Натпис уреди

На лицу споменика уклесан је читак текст у 22 редова правилних слова. Епитаф гласи:

ПРИЂИ БЛИЖЕ ПУТНИЧЕ НЕ ЖАЛИ ТРУД СВОЈ ПРОЧИТАЈ СПОМЕН ОВАЈ КОЈИ ПОКАЗУЈЕ ДИМИТРИЈА БОЈОВИЋА ИЗ Д ВРБАВЕ ВОЈНИКА I КЛ А ЖИВИ 28 Г ПОГИБЕ НА ШИЉЕГОВАЦ У РАТУ СА ТУРСКОМ 1876 Г.

Наставак текста је на десном боку:

СПОМЕН ОВАЈ ПОДИЖУ МУ СИНО

а завршава се на леђима споменика:

ВИ ЉУБОМИР И ВЕЛИМИР СА МАТЕРОМ ДРАГИЊОМ.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  2. ^ а б в Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература уреди

  • Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.