Доња Врбава
Доња Врбава је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 506 становника. Удаљено је 12 км од Горњег Милановца и на путу је за Крагујевац, на падинама планине Рудник. Налази се на надморској висини од 380 до 640 м и заузима површину од 1420 ха.[1]
Доња Врбава | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
— 2011. | 506 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 01′ 00″ С; 20° 35′ 00″ И / 44.016666° С; 20.583333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 538 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Спада међу три највећа села у општини. Доња Врбава се састоји из седам заселака: Ивковача, Мокро Поље, Гај, Браковићи, Липљани, Јоксићи и Тешићи. Припада Рудничко-гружанском крају, а налази се на обронцима Рудника и Црног врха, као и на обалама реке Груже.
Историја
уредиСтароседелачко становништво се било иселило пред најездом Турака. У 18. веку доселило се ново становништво пореклом из Старог Влаха.[1]
Село је добило име по великом броју врба које су израсле поред реке Груже која протиче кроз село. На брду Јешевац налазе се рушевине истоименог средњовековног манастира, који је, по предању, подигао Марко Краљевић и посветио га својој мајци Јевросими – Јеши. По мишљењу истраживача тај манастир је подигао челник Радич Поступовић.[1] Највероватније датира из 14. века. Проглашен је спомеником културе.[2] Захваљујући Живомиру Петровићу почела је градња цркве посвећене Светом архангелу Гаврилу.[3]
Село је некада припадало општини Бело Поље. Школу је имало од 1909. године и припадало је парохији манастира Враћевшнице.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 146 ратника. Погинуло их је 72 а 74 је преживело.[1]
Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Доњој Врбави (општина Горњи Милановац), Доњоврбавски мајдани камена и Крајпуташи Илији Мијатовићу и Димитрију Бојовићу у Доњој Врбави.
Демографија
уредиУ пописима село је 1910. године имало 959 становника, 1921. године 898, а 2002. године тај број је спао на 675.[4]
У насељу Доња Врбава живи 531 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (43,1 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 182 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,59.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
-
Црква Архангела Гаврила
-
Остаци манастира Јешевац
|
|
м | ж |
|||
? | 6 | 11 | ||
80+ | 6 | 11 | ||
75—79 | 15 | 16 | ||
70—74 | 23 | 25 | ||
65—69 | 25 | 27 | ||
60—64 | 23 | 26 | ||
55—59 | 13 | 12 | ||
50—54 | 17 | 22 | ||
45—49 | 21 | 16 | ||
40—44 | 35 | 23 | ||
35—39 | 22 | 20 | ||
30—34 | 11 | 17 | ||
25—29 | 21 | 15 | ||
20—24 | 19 | 15 | ||
15—19 | 15 | 23 | ||
10—14 | 19 | 32 | ||
5—9 | 16 | 12 | ||
0—4 | 10 | 14 | ||
Просек : | 43,1 | 42,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 272 | 68 | 182 | 20 | 1 | 1 |
Женски | 279 | 46 | 183 | 48 | 0 | 2 |
УКУПНО | 551 | 114 | 365 | 68 | 1 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 158 | 47 | 0 | 0 | 55 |
Женски | 99 | 38 | 0 | 0 | 42 |
УКУПНО | 257 | 85 | 0 | 0 | 97 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 6 | 7 | 4 | 14 |
Женски | 0 | 0 | 5 | 1 | 1 |
УКУПНО | 5 | 6 | 12 | 5 | 15 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 0 | 2 | 0 | 4 |
Женски | 0 | 2 | 1 | 2 | 3 |
УКУПНО | 1 | 2 | 3 | 2 | 7 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 13 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 17 |
Познате личности
уреди- Спасоје Тешић, генерал који се истакао у пробоју Солунског фронта
- Срећко Тешић, председник Државне контролне комисије Краљевине Србије
Референце
уреди- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 198.
- ^ Списак споменика културе у Моравичком округу
- ^ Гружи црква и од гастарбајтерске пензије („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
- ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 155.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
уреди- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Central Serbia Media Report January 2003
- Шумадијско село у којем се знају само по надимцима („Блиц“, 28. децембар 2012)
- Selo u Srbiji u kome se svi znaju isključivo po nadimcima („B92“, 3. januar 2015)