Отворите главни мени

Крвава бајка је југословенски филм из 1969. године. Режирао га је Бранимир Тори Јанковић, који је написао и сценарио.

Крвава бајка
Krvava bajka.jpg
ДВД омот
Изворни насловКрвава бајка
Жанрратни
РежијаБранимир Тори Јанковић
СценариоБранимир Тори Јанковић
ПродуцентРадивоје Поповић
Главне улогеСлободан Младеновић
Зорица Миладиновић
Мира Ступица
Мија Алексић
Велимир Бата Живојиновић,
МузикаВојислав Костић
СценографијаЉерка Станојевић
КамераЈержи Војчик
МонтажаВластимир Гаврик
Издавачка кућаФРЗ Београд
Година1969.
Трајање82 минута
Земља СФРЈ
Језиксрпски
НаградеПула: Сребрна арена за режију
Крагујевац: Октобарска награда
Карлове Вари: Златна ружа „Лидице“
Претходни
IMDb веза

Садржај

Садржај филмаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Сећање на жртве крагујевачког масакра описано кроз догађаје који се односе на групу дечака, уличних чистача ципела. Њихова судбина је уткана у атмосферу града и окупације, када су пале прве невине жртве. Тада су хиљаде радника одбиле да раде за окупатора, па је цео град изложен суровим репресалијама, прогонима, малтретирањем недужних грађана и укидањем редовних следовања хране. Деца су се довијала на различите начине, па је дечак по имену Мали Пиљак, дошао на идеју да са својом дружином организује пред касарном чишћење ципела окупаторским војницима и официрима. То је био начин да малишани дођу до зараде. Али у једном окршају са партизанским одредом на домак града, гине више непријатељских војника. То избезумљује њихове старешине који наређују масовну одмазду и за сваког погинулог војника стрељају стотине грађана. Тада у граду настаје атмосфера ужаса и лова на људе. Група малих чистача ципела одбија да очисти прљаве немачке чизме, и њих одводе на стрељање. Крагујевац је постао град црних застава и црних марама, а посмртна звона звоне, јер се држи опело за 8000 стрељаних.

УлогеУреди

Глумац Улога
Слободан Младеновић Пиљак
Зорица Миладиновић Била
Мира Ступица Пиљакова Мајка
Мија Алексић Кум
Велимир Бата Живојиновић Марисaв Пeтровић
Франек Трефалт Major Paul König
Љуба Тадић Дирeктор Павловић
Васа Пантелић Kreiskommandant Otto von Bischofshausen
Љубиша Јовановић Дирeктор Лaзaр Пантелић
Јанез Врховец Hauptmann Theobald Wagner
Северин Бијелић Пиљаков Отац
Богољуб Динић Чика Миле
Драгомир Фелба Сељак са волом
Љуба Ковачевић Преводилац
Фрањо Кумер Немачки гeнeрaл
Љубомир Убавкић Пендула Прцко
Рaјко Стојaдиновић Цигaнин сa штaкaмa
Растко Тадић Билин отац
Горицa Поповић Млада
Мирко Бабић Млaдожeња
Драган Петровић Гале
Нинослав Петровић Дрaган
Миодраг Дабић Зоки
Зоран Петровић Шишмиш
Душан Стефановић Сова
Драган Јелић Дуле
Зоран Миленковић Лотар
Срета Станковић Кујило
Тома Ђорђевић Славче
Братислав Стевановић Дечак
Југослав Барјактаревић Дечак
Горан Симић Дечак
Радослав Крстић Дечак
Милан Живковић Дечак
Зоран Ивановић Дечак
Миодраг Поповић Дечак

ЗанимљивостУреди

  • Десанка Максимовић је написала песму „Крвава бајка“, која описује стравичан злочин окупатора над недужним становништвом.

НаградеУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди