Отворите главни мени

Карлове Вари (чеш. Karlovy Vary, нем. Karlsbad) је значајан град и светски познато бањско лечилиште на северозападу Чешке Републике и Бохемије. Карлове Вари су седиште управне јединице Карловарски крај, где чине засебан округ Карлове Вари.

Карлове Вари
чеш. Karlovy Vary
2007-KarlovyVary-143s.jpg
Панорама града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чешка
КрајКарловарски крај
Основан1370.
Становништво
Становништво
 — 53.708
 — густина908,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50°13′50″ СГШ; 12°52′21″ ИГД / 50.230556° СГШ; 12.8725° ИГД / 50.230556; 12.8725Координате: 50°13′50″ СГШ; 12°52′21″ ИГД / 50.230556° СГШ; 12.8725° ИГД / 50.230556; 12.8725
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина447 м
Површина59,10 км2
Карлове Вари на мапи Чешке
Карлове Вари
Карлове Вари
Карлове Вари на мапи Чешке
Остали подаци
ГрадоначелникВернер Хауптман
Поштански број360 01
Веб-сајт
karlovyvary.cz

Карлове Вари су једна од најпознатијих бања у целом свету. Велики део данашње славе град дугује и изузетно лепо очуваној архитектури уоквиреној очуваном природом на околним брдима.

Садржај

Порекло називаУреди

Карлове Вари су назване по оснивачу, Карлу IV, који је основао град око 1370. године.

ГеографијаУреди

 
поглед из ваздуха на Карлови Вари
 
Река Тепла у средишту града

Карлове Вари се налазе у северозападном делу Чешке републике и удаљене су од главног града Прага 130 км западно.

РељефУреди

Карлове Вари се налазе на крајњем североистоку Чешко-Моравске висоравни, у горњем делу тока реке Охрже. Град и околина су на изразито покренутом терену, на око 450 m надморске висине. Северно од града издижу се Крушне горе, а јужно Славикова шума, као веома шумовите планине. Недалеко од града су заштићене области Славикова шума и Војне управе Храдишће са карактеристичном фауном и флором која је такође богата на минеролошка открића. Околина града је такође богата на лежишта каолина светског квалитета.

КлимаУреди

Клима области Карлових Вари је умерено континентална.

ВодеУреди

Град Карлове Вари се образовао на токовима три реке: Охрже, Ролаве и Тепле. Све реке у градском подручју имају уске долине. Река Тепла је посебно чувена по својој топлој води.

ИсторијаУреди

Подручје Карлових вари је било насељено још у време праисторије. Приближно око 1350. године цар Карло IV је боравио у оближњем Локту и посетио околне шуме. На месту где су се према неким подацима налазили топли извори дао је основати бању Horké Lázně u Lokte, која је касније преиманована у Карлове Вари, и уделио овој бањи иста права као и Локту.

Лекар Вацлав Пајер је 1522. године у Лајпцигу издао прву научну књигу о Карловим Варима и њиховом лековитом дејству. После 60 година град је задесила велика поплава, а 1604. и 1759. године велики пожари који су уништили град.

Године 1807. године у граду је почела производња ликера Бехеровка који је постао у наредним годинама познат у Чешкој, али и у свету. Друге гране индустрије су почеле да се развијају 1844. године. Од 1870. године је град спојен железничком мрежом. Крајем 19. века Карлове Вари се архитектонски мењају појавом грађевина у стилу необарока, неокласицизма и неоренесансе. Тада град постоје монденско место у које су долазили владари, племићи и богата господа.

За време прве Чехословачке републике у граду је 1929. године отворен аеродром за имућније госте. После Другог светског рата долази до одлива немачког становништва из Карлових Вари у Немачку. У Карловим Варима је 1946. године настао Међународни филмски фестивал Карлове Вари који је довео до посета филмских ентузијаста из целог света.

У време комунизма 1948. године долази до подржављавања бањског лечилишта које је поново приватизовано после Плишане револуције 1989. године. Данас су Карлове Вари поново једна од најпознатијих светских бања.

СтановништвоУреди

Карлове Вари данас имају око 53.000 становника и последњих година број становника у граду стагнира. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Stanislav Burachovič: Karlovy Vary a jejich vlastivědné písemnictví, Státní okresní archiv Karlovy Vary. 2000. ISBN 978-80-238-5363-6.
  • BURACHOVIČ, Stanislav, WIESER, Stanislav (2001). Encyklopedie lázní a léčivých pramenů v Čechách, na Moravě a ve Slezsku. Praha: Libri. ISBN 978-80-7277-048-9. 


Спољашње везеУреди