Кривична пријава
Кривична пријава је пријава да је учињено одређено кривично дело, која се (у праву Србије) подноси надлежном јавном тужиоцу, а може се поднети и ненадлежном јавном тужиоцу, суду или органу унутрашњих послова, у ком случају ће бити прослеђена одговарајућем јавном тужиоцу.
Подносиоци уреди
Кривична пријава представља неопходан акт којим се открива да је одређено кривично дело извршено и којим се омогућава даље одвијање процесних радњи. Као подносиоци кривичне пријаве могу се јавити различити субјекти: грађани, државни органи, органи територијалне аутономије или локалне самоуправе, јавна предузећа и установе, као и органи унутрашњих послова којима је ово једна од основних дужности у борби за сузбијање криминала. Подношење кривичне пријаве је посебно регулисано када је подносе органи унутрашњих послова, и у тим случајевима садржина је прецизно прописана као и прилози који се подносе уз кривичну пријаву (попут предмета, фотографија и скица).
Врсте уреди
Може се разликовати више врста кривичних пријава према различитим критеријумима. Према начину подношења разликују се писмена (писана, чији је садржај слободан сем када је подносе органи унутрашњих послова) и усмена (када се подносилац мора упозорити на последице лажног пријављивања - то је кривично дело, и мора се саставити записник). Посебно је регулисано и питање телефонских кривичних пријава, и тада се о пријави мора сачинити службена белешка.
Према потпуности података о делу, учиниоцу и доказима разликују се потпуне и непотпуне кривичне пријаве. Потпуне кривичне пријаве омогућавају да се одмах покрене кривични поступак услед тога што постоје потпуни подаци о делу, учиниоцу и доказима. Непотпуне кривичне пријаве захтевају даље истражне радње органа унутрашњих послова, јавног тужиоца или истражног судије.
Према истинитости садржаја разликују се лажне и истините кривичне пријаве. Изношење лажних података у кривичној пријави има за последицу позивање на кривичну одговорност подносиоца и таквом пријавом се не остварују кривичнопроцесна дејства. Само истинита кривична пријава омогућава даље одвијање преткривичног и кривичног поступка.
Процесне последице пријаве и даљи поступак уреди
Кривична пријава у одређеним ситуацијама може имати процесне последице. Тако се кривична пријава сматра благовременом приватном тужбом уколико се у даљем току поступка открије да је у питању кривично дело које се гони по приватној тужби. Друга последица се јавља уколико јавни тужилац не реагује на поднету пријаву у року од месец дана. Тада оштећени може преузети кривично гоњење као тужилац подношењем оптужног предлога суду.
По редовном току ствари, о кривичној пријави одлучује јавни тужилац. Он може одбацити кривичну пријаву уколико сматра да нема основа за даљи поступак, у ком случају о одбацивању обавештава оштећеног (који може преузети гоњење) или орган унутрашњих послова (што зависи од подносиоца) у року од осам дана. Уколико сматра да постоје основи за даљи поступак, јавни тужилац ће поднети одговарајући оптужни акт чиме ће започети кривични поступак.
Види још уреди
Литература уреди
Јекић З., Кривично процесно право - посебни део, Београд, 2006., ISBN 978-86-905555-1-2