Кристел Кобрич

чилеанска пливачица

Кристел Аријане Кобрич Шимпл (шп. Kristel Arianne Köbrich Schimpl; Сантијаго де Чиле, 9. август 1985) чилеанска је пливачица чија ужа специјалност су трке слободним стилом стилом на дужим дистанцама. Вишеструка је национална и јужноамеричка првакиња и рекордерка, учесница светских првенстава и Олимпијских игара и најбоља жена у историји чилеанског пливања.

Кристел Кобрич
Кобрич 2013.
Лични подаци
Пуно имеKristel Arianne Köbrich Schimpl
Датум рођења(1985-08-09)9. август 1985.(38 год.)
Место рођењаСантијаго (Чиле),
ДржављанствоЧиле
Висина171 цм
Маса61 кг
Каријера
Стилслободно
медаље
Панамеричке игре
Златна медаља — прво место Гвадалахара 2011. 800 м слободно
Сребрна медаља — друго место Торонто 2015. 800 м слободно
Сребрна медаља — друго место Лима 2019. 800 м слободно
Бронзана медаља — треће место Санто Доминго 2003. 800 м слободно
Бронзана медаља — треће место Гвадалахара 2011. 400 м слободно
Панпацифичко првенство
Бронзана медаља — треће место Ервајн 2010. 1.500 слободно
Освојене медаље
Такмичење 2 3
Панамеричке игре 1 2 2
Панпацифичко првенство 0 0 1
Јужноамеричке игре 5 6 2
Укупно јуниори 0 0 0
Укупно сениори (25.6.2021) 6 8 5

Спортска каријера уреди

Кобричева јена међународној пливачкој сцени дебитовала у Барселони 2003, на светском првенству у великим базенима, где није остварила неки запаженији резултат. Месец дана касније, на Панамеричким играма које су одржане у Санто Домингу, освојила је бронзану медаљу у трци на 800 метара слободним стилом, поставши тако првом женом освајачем медаља на највећим такмичењима у историји чилеанског пливања. Захваљујући одличним ерзултатима на Панамеричким играма успела је да се квалификује за наступ на Летње олимпијске игре 2004. у Атини. У грчкој престоници је Кобричева пливала у квалификационим тркама на 400 слободно (26) и 800 слободно (15. место), а уједно је носила и заставу своје земље на свечаној церемонији отварања Игара. [1][2].

На светском првенству у Мелбурну 2007. као осмопласирана је успела да се квалификује за наступ у финалу трке на 1.500 метара слободним стилом, испливавши притом и нови континентални и национални рекорд, поставши тако првом пливачицом у историји чилеанског пливања која је пливала у финалу светског првенства у великим базенима.

На свом другом наступу на Олимпијским играма, у Пекингу 2008, такмичила се у трци на 800 метара слободно где је заузла 20. место, и у маратонској трци на 10 километара коју није успела да заврши. Потом је на светском првенству у Риму 2009. постигла и најбољи резултат у дотадашњој каријери, пошто је у финалу трке на 1500 слободно заузела високо четврто место, а њен резултат од 15:57,57 минута је био уједно и нови јужноамерички рекорд. У децембру 2009. проглашена је за „Најбољег спортисту Чилеа” по избору спортских новинара.[3].

Одличан резултат из Рима поновила је и две године касније, на Светском првенству у Шангају 2011, да би потом на Панамеричким играма у Гвадалахари остварила и најбољи резултат у каријери освојивши златну медаљу у трци на 800 метара слободним стилом. Била је то уједно и прва златна медаља на том такмичењу у историји чилеанског пливања.[4].

На својим трећим Олимпијским играма, у Лондону 2012. заузела је 14. место у квалификацијама трке на 800 слободно, док је у трци на 400 слободно била тек 24. у квалификацијама.[5].

И на наредна три светска првенства, у Барселони 2013, Казању 2015. и Будимпешти 2017, пливала је у финалним тркама на 1.500 слободно, али ни у једном од три покушаја није успела да освоји медаљу.

На својој четвртој узастопној Олимпијади, у Рију 2016, остварила је пласмане на 17. и 24. место у тркама на 800 и 400 слободно, не успевши тако да се квалификује за финалне трке.

На светском првенству одржаном у корејском Квангџуу 2019, свом деветом узастопном учешћу на том такмичењу, пливала је искључиво своју примарну дисциплину, 1500 слободно, а иако је у квалификацијама заузела тек 12. место и није успела да се квалификује за финале након шест узастопних финала у тој дисциплини, успела је да исплива квалификациону норму за наступ на ЛОИ 2020. у Токију.[6][7]

Референце уреди

  1. ^ Sports Reference LLC. „Chile - Olympics”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2008. г. 
  2. ^ „Kristel Köbrich, la constancia en el agua”. Tokio 2020. 24. 9. 2020. 
  3. ^ „Köbrich es elegida la mejor deportista chilena del año”. La Tercera. 18.12.2009.9. Архивирано из оригинала 11.9.2014. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ „Kristel Köbrich le da a Chile su primer oro en los Panamericanos”. La Tercera. 19. 10. 2011. Архивирано из оригинала 30. 9. 2015. г.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  5. ^ „Otra decepción: Kristel Köbrich quedó fuera de la final de los 800 metros libres”. Emol.com. 2. 8. 2012. Архивирано из оригинала 18. 5. 2017. г.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  6. ^ „Natación : Campeonato Mundial 2019 - Resultados Mujeres”. www.los-deportes.info. Архивирано из оригинала 24. 4. 2021. г.  Непознати параметар |deadlink= игнорисан [|dead-url= се препоручује] (помоћ)
  7. ^ „Swimming The Same Event In Five Olympics: A Feat For Few”. SwimSwam (на језику: енглески). 2021-04-07. Приступљено 2021-04-10. 

Спољашње везе уреди