Крст са Малог пијаца

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац, Србија

Крст са Малог пијаца,[а] као јавни споменик, налази се у Београду, у парку Бристол, између Карађорђеве улице и Светониколског трга, на територији градске општине Савски венац. Један је од првих јавних споменика у Београду и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Крст са Малог пијаца
Крст са Малог пијаца
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1862.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Историја уреди

Споменик је подигнут 1862. године на Малом пијацу, испред некадашњег хотела „Босна”. Споменик је подигао београдски трговац Ћира Христић у част незнаних јунака који су погинули при ослобођењу Београда 1806, како би (они који пристигну у Савско пристаниште) "када сиђу са брода, одмах увидели да су у хришћанској земљи".[б][2] Споменици у облику крста подизани су у време формирања српске државе као симбол победе хришћанства над Турцима.[1]

Приликом изградње зграде Београдске задруге трговац Лука Ћеловић преместио је крст у парк код хотела „Бристол”, где се и данас налази.[3]

Изглед споменика уреди

Споменик су чинили крст са крацима у виду тролиста и постамент. Био је ограђен ниском оградом од металних шипки.[1]

Трговац Ћира Христић купио је крст у Пешти. Споменик је израђен од црвенкастог камена амонитико росо. Од овог камена, који се увозио из Мађарске, начињен је и крст у Панчеву и многи надгробни споменици у Сремским Карловцима.[3]

Као једини сачувани оригинални примерак споменика у виду крста, представља материјално сведочанство о подизању јавних споменика у још увек уметнички неразвијеној средини, какав је био Београд средином 19. века.[1]

Напомене уреди

  1. ^ Правилно би било рећи „Крст са Мале пијаце”, али обзиром на чињеницу да се тај локалитет, док је постојао, звао Мали пијац, тако га треба и називати
  2. ^ Мали пијац налазио се поред Савског пристаништа, на месту где се данас налази зграда Београдске задруге.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г Завод за заштиту споменика културе града Београда/Крст са Мале пијаце
  2. ^ „Beograd nekad i sad: Karađorđeva ulica”. Opusteno.rs. Приступљено 28. 11. 2018. 
  3. ^ а б Васиљевић, Бранка (21. 04. 2014). „Парк на раскршћу путева и историје”. Политика. Приступљено 28. 11. 2018. 

Спољашње везе уреди