Културни расизам

Културни расизам, понекад неорасизам, нови расизам, постмодерни расизам или диференцијалистички расизам, концепт је који се примјењује на предрасуде и дискриминацију засновану на културним разликама између етничких или расних група. Укључује идеју да су неке културе супериорне у односу на друге и да су различите културе у основи некомпатибилне и да не би требале коегзистирати у истом друштву или држави. По томе се разликује од биолошког или научног расизма, што значи да су предрасуде и дискриминација укоријењене у перцепцији биолошких разлика између етничких или расних група.

Концепт културног расизма развили су током осамдесетих и деведесетих година 20. вијека западноевропски научници Мартин Бејкер, Етјен Балибар и Пјер-Андре Тагијеф. Ови теоретичари су тврдили да непријатељство према имигрантима, тада евидентно у западним земљама, треба означити расизмом, изразом који се користи за описивање дискриминације на основу перцепције биолошке расе од почетка 20. вијека. Тврдили су да је биолошки расизам постојао све непопуларнији у западним земљама током друге половине 20. вијека и да је замијењен новим, културним расизмом који се умјесто тога ослања на вјеру у суштинске и непремостиве културне разлике. Примјетили су да су ову промјену промовисали крајње десничарски покрети попут фрацуске Нове деснице.

Представљена су три главна аргумента зашто вјеровање у суштинске и непремостиве културне разлике треба сматрати расистичким. Једна је да непријатељство на културној основи може резултирати истим дискриминаторским и штетним праксама као вјеровање у суштинске биолошке разлике, попут експлоатације, угњетавања или истребљења. Друга је да су вјеровања у биолошке и културне разлике често међусобно повезане и да биолошки расисти користе тврдње о културној разлици да би промовисали своје идеје у контекстима у којима се биолошки расизам сматра друштвено неприхватљивима. Трећи аргумент је да идеја културног расизма препознаје да су се у многим друштвима групе попут имиграната и муслимана подвргле расилизацији, због чега се на њих гледало као на засебне друштвене групе одвојене од већине на основу својих културних особина. Под утицајем критичке педагогије, они који позивају на искорјењивање културног расизма у западним земљама углавном су тврдили да би то требало учинити промовисањем мултикултурног образовања и антирасизма кроз школе и универзитете.

Расправљало се о корисности концепта. Неки научници тврде да се предрасуде и непријатељство засновано на култури довољно разликује од биолошког расизма, па није прикладно користити израз расизам за обоје. Према овом становишту, укључивање културних предрасуда у концепт расизма превише га проширује и слаби његову корист. Међу научницима који су користили концепт културног расизма водиле су се расправе о његовом обиму. Неки научници тврде да би исламофобију требало сматрати облик културног расизма. Други се не слажу, тврдећи да док се културни расизам односи на видљиве симболе разлике попут одјеће, кухиње и језика, исламофобија се првенствено односи на непријатељство на основу нечијих вјерских увјерења.

ЛитератураУреди

  • Helms, Janet (1993). Black and White Racial Identity: Theory, Research, and Practice. New York: Praeger. ISBN 978-0-275-94612-8. 
  • Jones, James M. (1999). „Cultural Racism: The Intersection of Race and Culture in Intergroup Conflict”. Ур.: Deborah A. Prentice; Dale T. Miller. Cultural Divides: Understanding and Overcoming Group Conflict. New York City: Russell Sage Foundation. стр. 465—490. ISBN 978-0-87154-689-0. 
  • Wren, Karen (2001). „Cultural Racism: Something Rotten in the State of Denmark?”. Social and Cultural Geography. 2 (2): 141—162. S2CID 33883381. doi:10.1080/14649360120047788. 
  • Kassimeris, George; Jackson, Leonie (2015). „The Ideology and Discourse of the English Defence League: 'Not Racist, Not Violent, Just No Longer Silent' (PDF). The British Journal of Politics and International Relations. 17: 171—188. S2CID 143140361. doi:10.1111/1467-856X.12036. 
  • Kundnani, Arun (2017). „Islamophobia as Ideology of US Empire”. Ур.: Narzanin Massoumi; Tom Mills; David Miller. What is Islamophobia? Racism, Social Movements and the State. London: Pluto Press. стр. 35—48. ISBN 978-0-7453-9957-7. 
  • Mangcu, Xolela (2017). „Cultural Racism in South Africa and the United States: Notes Toward an Anti-Racist Vision”. Brown Journal of World Affairs. 23 (2): 239—252. 
  • McCulloch, Tom (2006). „The Nouvelle Droite in the 1980s and 1990s: Ideology and Entryism, the Relationship with the Front National”. French Politics. 4 (2): 158—178. S2CID 144813395. doi:10.1057/palgrave.fp.8200099. 
  • Miles, Robert; Brown, Malcolm (2003). Racism (second изд.). London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-29677-9. 
  • Mukhopadhyay, Carol C.; Chua, Peter (2008). „Cultural Racism”. Ур.: John Hartwell Moore. Encyclopedia of Race and Racism. Gale. стр. 377—383. ISBN 978-0-02-866116-2. 
  • Powell, Rebecca (2000). „Overcoming Cultural Racism: The Promise of Multicultural Education”. Multicultural Perspectives. 2 (3): 8—14. S2CID 143991591. doi:10.1207/S15327892MCP0203_03. 
  • Rattansi, Ali (2007). Racism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280590-4. 
  • Rodat, Simona (2017). „Cultural Racism: A Conceptual Framework”. RSP. 54: 129—140. 
  • Sheridan, Clare (2003). „Cultural Racism and the Construction of Identity”. Law and History Review. 21 (1): 207—209. JSTOR 3595073. doi:10.2307/3595073. 
  • Siebers, Hans; Dennissen, Marjolein H. J. (2015). „Is it Cultural Racism? Discursive Exclusion and Oppression of Migrants in the Netherlands”. Current Sociology. 63 (3): 470—489. S2CID 143774014. doi:10.1177/0011392114552504. 
  • Taguieff, Pierre-André (1993). „Origines et métamorphoses de la Nouvelle Droite”. Vingtième Siècle. Revue d'histoire (40): 4—6. ISSN 0294-1759. JSTOR 3770354. doi:10.2307/3770354. 
  • Taguieff, Pierre-André (2001) [1988]. The Force of Prejudice: On Racism and Its Doubles. Minneapolis and London: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2373-0. 
  • Wollenberg, Daniel (2014). „Defending the West: Cultural Racism and Pan-Europeanism on the Far-Right”. Postmedieval: A Journal of Medieval Cultural Studies. 5 (3): 308—319. S2CID 143444752. doi:10.1057/pmed.2014.19.