Куп Кариба 2012.
Куп Кариба 2012. (познат као Caribbean Championship−Шампионат Кариба), било је седамнаесто издање Купа Кариба, основано од стране ФСК, једне од Конкакаф зона. Укупно 25 земаља је пријављено за квалификације.
Шампионат Кариба 2012. (Caribbean Championship 2012) | |
---|---|
Детаљи такмичења | |
Држава домаћин | Антигва и Барбуда |
Датум | 7. децембар — 16. децембар 2012.[1] |
Екипе | 8 (из 1. конфедерације) |
Стадиони | 2 (из 2 градова) |
Коначан пласман | |
Шампиони | Куба (1. титула) |
Друго место | Тринидад и Тобаго |
Треће место | Хаити |
Четврто место | Мартиник |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 16 |
Постигнуто голова | 29 (1,81 по мечу) |
Укупно гледалаца | 6.350 (397 по мечу) |
Најбољи стрелац | Питер Бајерс Жан-Филип Пегеро Леонел Сен-При Керби Родригес Ариел Мартинез Кевин Парсемен Фредерик Пикин Гари Пигре (по 2. гола) |
Најбољи играч | Кевин Парсемен |
Завршни турнир се играо на Антигви и Барбуди.[2] Са овог турнира четири првопласиране репрезентације су се квалификовале аутоматски за Конкакафов златни куп 2013.[3]
Првобитно финални део турнира је требао бити одигран у јуну и јулу 2012. године[4] али је датум накнадно померен за децембар. Титулу шампиона Кариба је по први пут освојила репрезентација Кубе.[5]
Квалификације
уредиПрва и друга фаза квалификација је била заказана за август и септембар, и октобар. Извлачење за групе ја обављено у марту 2012. године.
Репрезентација | Квалификација | Број учешћа | Досадашњи успеси |
---|---|---|---|
Антигва и Барбуда | домаћин | 7 | четврто место |
Јамајка | Шампион 2010. | 14 | победник |
Хаити | поз. 1 Група 6 | 8 | победник |
Француска Гвајана | поз. 2 Група 6 | 2 | групна фаза |
Доминика | поз. 1 Група 7 | 2 | групна фаза |
Мартиник | поз. 2 Група 7 | 11 | победник |
Тринидад и Тобаго | поз. 1 Група 8 | 17 | победник |
Куба | поз. 1 Група 8 | 10 | друго место |
Припреме
уредиОво је први међународни турнир који организује КФС још од корупционашког скандала, напуштања спонзора и тешкоћа са финансирањем турнира. Пре него што је био домаћин турнира, Пол „Чет“ Грин, бивши генерални секретар Фудбалског савеза Антигве и Барбуде, изразио је забринутост да фудбалски савез Антигве можда неће моћи да приушти да буде домаћин турнира и сугерисао је да ће за то бити потребна помоћ државе. Актуелни генерални секретар АБФА Дерик Гордон је постао председник Карипске фудбалске уније и на крају изабрао нацију домаћина. Грин је изјавио: „Антигва [није] нужно у позицији да даје [више] што би иначе дала, мислим да влада постаје једина опција у овој фази и позив за већу посећеност од уобичајене како би се омогућило удружењу да плати рачуне. Грин је такође рекао да ће у случају гранта од ФСК-а (преко КОНКАКАФ-а), удружење „и даље морати да сноси део трошкова”. [6]Председник АБФА Евертон Гонсалвес је одговорио: „Вредност фудбала није нешто што се може проценити у доларима”.[7]
Председник ФСК Гордон Дерик изјавио је да је „Фудбал скуп подухват у свим аспектима, развој има цену тако да се новац мора потрошити." [7] На Конгресу ФСК 2013. године, Дерик Гордон је изјавио да нису могли да се договоре са уобичајеним спонзорима Дигисел јер „нису могли да се договоре на време за Куп Кариба, пошто је Дигиселова буџетска година била затворена."[8]
Градови домаћини и стадиони
уредиДва места су изабрана за домаћина турнира .[6]
Сент Џонс | Норт Саунд |
---|---|
Антигва рекреациони центар | Вивијан Ричардс |
Капацитет: 12.000 | Капацитет: 10.000 |
Завршни турнир
уредиУтакмице су се играле на Антигва и Барбуда.
У овој фазу тимови су распоређени на основу фиксног жреба. Тако је одлучен жреб :[9]
|
|
Групна фаза
уредиКомплетан распоред финала објављен је 20. новембра. [10]
- Правила у случају нерешеног резултата
- Већи број бодова у мечевима између изједначених екипа .
- Већа гол-разлика у мечевима између изједначених тимова (ако више од два тима заврше једнако по бодовима).
- Већи број голова постигнутих у мечевима међу изједначеним екипама (ако више од два тима заврше изједначено по бодовима).
- Већа гол разлика у свим утакмицама у групи.
- Већи број постигнутих голова у свим утакмицама у групи.
- Извлачење жреба.
Све сатнице су локалне, по (UTC−4)
Група А
уредиПоз. | Тим | О | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Хаити | 3 | 2 | 1 | 0 | 6 | 3 | +3 | 7 |
2 | Тринидад и Тобаго | 3 | 2 | 1 | 0 | 5 | 3 | +2 | 7 |
3 | Доминиканска Република | 3 | 0 | 1 | 2 | 3 | 5 | −2 | 1 |
4 | Антигва и Барбуда | 3 | 0 | 1 | 2 | 4 | 7 | −3 | 1 |
Хаити | 1:1 | Тринидад и Тобаго |
---|---|---|
Леонел Сент-При 7’ | Извештај | Кевин Картер 19’ |
Антигва и Барбуда | 2:2 | Доминиканска Република |
---|---|---|
Питер Бајерс 17’, 44’ | Извештај | Сезар Гарсија Пералта 74’ Џонатан Фања 90’ |
Доминиканска Република | 0:1 | Хаити |
---|---|---|
Извештај | Пегеро Жан Филип 39’ |
Антигва и Барбуда | 1:2 | Тринидад и Тобаго |
---|---|---|
Питер Бајерс 63’ | Извештај | Кевин Молино 72’, 89’ |
Тринидад и Тобаго | 2:1 | Доминиканска Република |
---|---|---|
Кевон Картер 14’ Кевин Молино 70’ |
Извештај | Керби Родригез 52’ |
Хаити | 3:1 | Антигва и Барбуда |
---|---|---|
Пегеро Жан Филип 19’ Леонел Сент-При 21’, 44’ |
Извештај | Питер Бајерс 89’ |
Група Б
уредиПоз. | Тим | О | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Мартиник | 3 | 2 | 1 | 0 | 4 | 1 | +3 | 7 |
2 | Куба | 3 | 2 | 0 | 1 | 3 | 2 | +1 | 6 |
3 | Француска Гвајана | 3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 6 | −2 | 3 |
4 | Јамајка | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 3 | −2 | 1 |
Јамајка | 1:2 | Француска Гвајана |
---|---|---|
Тремејн Стјуарт 22’ | Извештај | Гери Пижре 19’ Руди Еванс 48’ |
Куба | 2:1 | Француска Гвајана |
---|---|---|
Аријел Мартинез 74’, 76’ | Извештај | Гари Пигри 16’ |
Француска Гвајана | 1:3 | Мартиник |
---|---|---|
Жан-Клод Даршевил 80’ | Извештај | Фредерик Пижон 10’ Кевин Парсемејн 33’ Ентони Анжели 77’ |
Нокаут фаза
уредиСве репрезентације које су достигле ову фазу су се квалификовале за Конкакафов златни куп 2013.
У случају нерешеног исхода меча, п.с.н. су играни, ако је и после тога било нерешено ишло се на ивођење пенала.
Полуфинале | Финале | |||||
Хаити | 0 | |||||
Куба | 1 | |||||
Куба | 1 | |||||
Тринидад и Тобаго | 0 | |||||
Мартиник | 1 (4) | |||||
Тринидад и Тобаго | 1 (5) | |||||
Треће место | ||||||
Хаити | 1 | |||||
Мартиник | 0 |
Полуфинале
уреди[[Фудбалска репрезентација Мартиника {{{altlink2}}}|Мартиник]] | 1:1 (п. с. н.) | Тринидад и Тобаго |
---|---|---|
Кевин Парсемејн 75’ | Итвештај | Ричард Рој 90’ |
Пенали | ||
Жаки Бердикс Себастијан Кретјен Стив Густен Кевин Парсемејн Фредерик Пикин |
4:5 | Денсил Теобалд Кевин Молино Карлајл Мичел Кертис Гонзалес Атаулах Гвера |
Утакмица за треће место
уредиФинале
уредиКуба | 1:0 (п. с. н.) | Тринидад и Тобаго |
---|---|---|
Марсел Ернандез 113’ | Извештај |
- Белешка
Најбољи играч Кевин Парсемен |
Победник Купа Кариба 2012. Куба 1° титула |
Најбољи стрелац (Осам играча по 2. гола) |
Референце
уреди- ^ Baptiste, Neto. „FA awaits Benna Brits’ availability”. Antigua Observer. Приступљено 16. 11. 2012.[мртва веза]
- ^ Prescott, Ian (16. 11. 2011). „Coach: T&T unlucky”. Trinidad Express. Архивирано из оригинала 2011-11-18. г. Приступљено 20. 1. 2012.
- ^ „Warner re-elected as CFU president”. CONCACAF. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 20. 2. 2012.
- ^ „Caribbean Cup finals to be played June-July 2012”. CONCACAF.com. 15. 2. 2011. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 20. 1. 2012.
- ^ „Cuba 1 Trinidad & Tobago 0”. Soccerway. 16. 12. 2012. Приступљено 17. 12. 2012.
- ^ а б Baptiste, Neto (16. 11. 2012). „‘Chet’ cautions FA over Caribbean Cup hosting”. Antigua Observer. Архивирано из оригинала 18. 11. 2012. г. Приступљено 16. 11. 2012.
- ^ а б Baptiste, Neto (21. 11. 2012). „Gonsalves Justifies Caribbean Cup Decision”. Antigua Observer. Приступљено 21. 11. 2012.[мртва веза]
- ^ „CFU on repairing”. Jamaica Observer. Архивирано из оригинала 21. 04. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013.
- ^ „2013 Gold Cup Qualifying Schedules, Results, Standings”. GoldCup.org. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 15. 12. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2012.
- ^ „Caribbean Cup finals set for December 7 start”. CONCACAF.com. 20. 11. 2012. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г.