Отворите главни мени

Кустура је, у говору Качерског краја, истрошен нож.

Јеремија М. Павловић у својој књизи Качер и Качерци, о томе каже:

„Кустура је обичан нож који се носи за појасем. Кад исти човеку дотраје, даје га жени, а себи купује нов. Кустуром се стружу хлеб, погача и наћве. Зато она није за чишћење опанака (као бекута). Она стоји или у наћвама, или је уз хлебну пећ, где се често кваси, док сасвим не зарђа.“[1]

ИзвориУреди

  1. ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
    Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
    Јеремија М. Павловић, Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1.