Отворите главни мени

Јеремија М. Павловић је био српски етнолог, етнограф, учитељ и политичар. Рођен је у селу Божурња у општини Топола 1881. године. Службовао је као учитељ најпре у родној Божурњи, па затим у оближњој Блазнави и тада је почео своја етнолошка истраживања.

Јеремија М. Павловић
Jeremija M. Pavlović (LJDF 202).jpg
'
Датум рођења1881.
Место рођењаБожурња
Кнежевина Србија
Датум смрти1931.
Место смртиБеоград
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Пољеетнологија, етнографија
Јасеничанка: живот и рад женскиња у Крагујевачкој Јасеници, 1930.

У делу Качер и Качерци забележио је податак о најдуговечнијем Србину, извесном Старом Тасу, који је живео 135 година.[1] Забележио је бројне народне обичаје, песме и приче.

Пуних осам година проводи на функцији школског надзорника у Струмици (Македонија) и тада настају његова дела о, како се тада говорило, „Старој Србији“. Био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата. У групи Врховне команде прелази Албанију и учествује на Солунског фронту. Доласком у престоницу постаје учитељ на Сењаку. Два пута је биран за посланика краљевине Југославије, као члан Народне радикалне странке.

Умире у педесетој години живота‚ 1931. године.

ДелаУреди

  • Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници у Шумадији, 1921.
  • Из прошлости јужне Србије, 1924.
  • Дојран и Дојранско језеро, 1925.[2]
  • Качер и Качерци, 1928.
  • Малешево и Малешевци, 1928.[3]
  • Најновије досељавање становништва, 1928.
  • Јасеничанка: живот и рад женскиња у Крагујевачкој Јасеници, 1930.
  • Стари Дојран и Дојранско језеро, 1930.
  • Наш народ у причама, 1930.

ИзвориУреди

  1. ^ Етнолошки приступ феномену дуговечности
  2. ^ Павловић, Јеремија М. (1925). Малешево и Малешевци. Штампарија „Родољуб“. Приступљено 10. 5. 2014. 
  3. ^ Павловић, Јеремија М. (1928). Малешево и Малешевци. Штампарија „Свети Сава“, М. Салдековића. Приступљено 10. 5. 2014. 

ЛитератураУреди