Лав Равдух (грчки: Λέων Ῥαβδοῦχος) је био византијски стратег Драча из прве четвртине 10. века. Носио је титуле протоспатара, магистра и логотета дрома.[1]

Живот и каријераУреди

Равдух је био у родбинским везама са Македонском династијом и зет дипломате Лава Хиросфакта[2]. Драчки стратег помиње се у 31. поглављу "Списа о народима" Константина Порфирогенита. Цар-писац бележи да је српски кнез Петар Гојниковић са бугарским царем Симеоном склопио мир и постао му кум. После смрти цара Лава, тадашњи стратег Драча, протоспатар Лав Равдух, који после тога би постављен за магистра и логотета дрома, дође у Паганију, тада у власти архонта Србије[a], да се састане и посаветује са архонтом Петром о извесној ствари и предмету. Љубоморан на ово, архонт Захумљана, Михаило, пријави Симеону да цар Ромеја подмићује архонта Петра да се повеже са Турцима (Мађарима) и зарати против Бугарске. У оно време била је битка код Анхијала између Ромеја и Бугара[b]. Симеон је на Петра послао Теодора Сигрицу и Мармаја са војском. Са собом су војсковође водили Павла Брановића, сина Брана кога је Петар ослепео. Дошавши у Србију, Бугари лукаво склопе са њим кумство и под заклетвом га убеде да се са њима састане. Гојниковић је заробљен на састанку и одведен у Бугарску. У заробљеништву је умро[4]

Хронологија мисије Лава РавдухаУреди

Мисија Лава Равдуха за коју Порфирогенит пише да је била у време битке код Анхијала (20. август 917.) представља основ за хронологију догађаја српске историје крајем 9. и у прве три деценије 10. века. Поједини историчари сумњају у тачност података "Списа о народима" јер се Равдух у три византијске хронике спомиње као стратег Драча око 880. године док се у писму Лава Хиросфакта, упућеном из прогонства (у коме се налазио до 913. године) патрицију Никити Мономаху, говори о Равдуху магистру и логотету дрома. На основу тога, М. Ласкарис помера мисију Лава Равдуха у време првог Византијско-бугарског рата 896-7. године. Радојчић претпоставља да је Петар у току своје владавине могао да се састане са више драчких стратега и да је Порфирогенит помешао ствари помињући Лава Равдуха. Међутим, Острогорски сматра да Равдух из времена од око 880. године може да буде један од Лавових рођака и претходника на положају драчког стратега, а да са друге стране, пошто је Лав Хиросфакт 913. године због учешћа у једној завери поново прогнан, писмо Никити Мономаху може да буде упућено и из овог другог прогонства. Прихватање Ласкарисовог датирања померило би сукобе Срба и Бугара као и борбу византијског и бугарског утицаја у Србији у време од 896-913. године када је у Византији владао апсолутни мир. Извесни детаљи упућују да је Порфирогенит имао јасну слику о времену мисије Лава Равдуха. Он пише да је Лав био стратег Драча после смрти цара Лава VI Мудрог, а одмах после његове мисије говори се о Роману Лакапину (920-944).[1]

НапоменеУреди

  1. ^ Није познато када је Паганија дошла под власт српског кнеза. Златарски сматра да је то било за време владавине Петра Гојниковића који је искористио мирне односе са суседима како би освојио ову област. Стивен Рансиман даје 915. годину као годину Петровог освајања Босне и проширења до мора.
  2. ^ Порфирогенитов податак да је мисија Лава Равдуха била у време битке код Анхијала веома је значајан. То је прва хронолошка одредница коју цар даје у поглављу 32. Захваљујући овом податку приближно се могу одредити владавине Прибислава и Петра Гојниковића.[3]

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 Византијски извори 2. pp. 54.
  2. ^ Tougher 1997, стр. 229.
  3. ^ Острогорски, стр. 27
  4. ^ Византијски извори 2. pp. 53–55

ЛитератураУреди