Лампсак (грч. Λαμψακος) је древни и средњовековни град основан средином 7. века п. н. е. у Мизији, на обалама Дарданела. Тренутно, град Лапсеки (Турска), са популацијом од 11,6 хиљада (2015).[1]

Златник са ликом Зевса из Лапсака

ИсторијаУреди

Лампсак је био познат по култу божанства Пријапа, кога је, према легенди, овде родила Афродита. Околина града је била позната по својим прекрасним виноградима. У 4. веку п. н. е. градом је владао тиранин Хипоклас. Његов син Аиантид се оженио Архедиком, кћерком Хипије, атинског тиранина.

Лампсак је након тога припао персијском цару Артаксерксу I 376. п. н. е. Њега наслеђује тиранин Фалиск, а око 355. п. н. е. тиранин Астинак, па тиранин Харес. Након тога град град осваја Мемнон са Родоса.

Од 479. п. н. е. године је у саставу Делског савеза. У периоду од 4. до 3. века пне. град је ковао свој златник. Све ово указује на то да је Лампсак био један од најбогатијих градова у региону.

Анаксагора је након што је протеран из Атине, дошау у Лампсак и у њему умро 428. пне, окружен поштовањем његових грађана. Након смрти филозофа, у граду су се одржавали годишње фестивали њему у спомен.

Према Цицерону, то је био један од најпознатијих градова међу провинцијама Азије.

Године 364. одржан је Сабор у Лампсаку против Аријеваца. Године 1235. овде је одржан Свеправославни сабор.

Године 1416., између Лампсака и Галиполија, млетачка флота је извојевала поморску победу над Турцима.[2].

Познати грађани ЛампсакаУреди

  • Стратон из Лампсака — филозоф и физичар.
  • Метродор из Лампсаке (старији) — пре-сократски филозоф.
  • Метродор из Лампсаке (млађи) — епикурски филозоф, један од четири главна представника епикурејства.
  • Идоменеи Лампсакски — пријатељ и ученик Епикура, епикурејски филозоф и историчар.
  • Харон од Лампсака — историчар.
  • Анаксимен Лампсакски (око 390—320) — реторик и историчар.
  • Полиен из Лампсака математичар, пријатељ Епикура.
  • Партеније Лампсакски

РеференцеУреди

  1. ^ Φώκαια (Αρχαιότητα, Αλεξανδροπούλου Ιωάννα, 2005-06-24, Εγκυκλοπαίδεια Μείζονος Ελληνισμού, Μ. Ασία
  2. ^ Циркин Ю. Б., Аристотель и основание Массалии, Античный мир и археология, Саратов, 1990, 8, с. 11—21