Википедија

Легат Драге Хандановића

Легат

Легат Драге Хандановића једно је од културних добара Босне и Херцеговине, чији главни део чини збирка награђених радова које је признати добојски вајар Драго Хандановић завештао Граду Добоју. Легат од 2022. гоодине има трајну поставку у ЈУ Музеју у Добоју.[1] Дарујући овај легат намера Драге Хандановића била је да Добоју поклони укупно 100 својих дела,[1] од неколико стотина разноврсних и јединствених керамичких форми, уметничких скулптура, које је створио у протеклих више од шест деценија стварања, како би та дела била трајно похрањена у Музеј у Добоју кроз легатску збирку.[2]

Легат „Драге Хандановића”
Оснивање11. фебруар 2022.
ЛокацијаДобој
Република Српска, Босна и Херцеговина
ВрстаЛегат
ДиректорНебојша Драгојловић
Веб-сајтhttp://muzejdoboj.com/

О дародавцу уреди

 
Драго Хандановић (2012)

Академски вајар и керамичар Драго Хандановић рођен је 11. априла 1939. године у Острошцу код Коњица. Ликовним стваралаштвом бави се више од 60 година. За то време дао је не само значајан допринос културном животу Републике Српске и Босне и Херцеговине већ и значајн допринос у раду Музеју у Добоју.[3] Поред радионичарског и конзерваторског рада Хандановић је радио на више пројеката за Музеј у Добоју. Визуелни идентитет зграде Музеја у Добоју допуњује и пано елипсастог облика, пречника метар и по, који је Драго израдио у теракоти. У центру тог натписа уметник је уградио и један музејски експонат који потиче од пре три и по хиљаде година.[3]

Као афирмисани вајар и керамичар, Хандановић се сврстао међу најзначајније уметнике бивше Југославије, а своје место нашао је и у уметничкој енциклопедији Југославије. Његова дела, од којих се нека налазе у саставу легата, била су излагана на многим ликовним догађањима и значајним изложбама у Босни и Херцеговини, бившиј Југославији и у свету. Велики део његових дела овенчан је признањима, укључујући и награду Grand Prix (највеће уметничко признањем у Босни и Херцеговини).[2]

Кроз овај легат, који би требало да има 100 дела, Драго Хандановић се будућим покољењима приказује као вајар и керамичар модерног израза, који на приказаним скулптурама на сасвим специфичан, врло индивидуалан начин приказује облике, настојећи да кроз хармоничан, валовит и перфорирани облик форме обликује простору. Или како каже ликовни критичар Богдан Месингер... Он је са себи својственом сигурношћу искорачио из координата унутар којих се смјестила већина данашњих кипара-крамичара.[4]

Положај и размештај легата уреди

Легат Драге Хандановића смештен је у за ту намену специјално уређеном Одјељењу за историју уметности Јавне установе Музеј у Добоју, у адаптираној згради, саграђеној 1926. године. Музеј се налази у централном језгру Добоја у улици Видовданска 4 преко пута Народне библиотеке Добој.

У овом простору изложено је 38 скулптура у теракоти, мајолици и перфорираној глини. Сви су награђивани и излагани на међународним и домаћим изложбама. Изложено је 38 скулптура у теракоти, мајолици и перфорираној глини. Сви су награђивани и излагани на међународним и домаћим изложбама. Остали предмети које је Хандановић поклонио Музеју су депоноване и намењене за покретне изложбе које ће се реализовати изван Музеја у Добоју.[5]

  • Стална поставка легата у музеју у Добоју, 2022. године
  •  
  •  
  •  
  •  
    Лабуд
  •  
  •  

Намена уреди

Збирка, која се повремено иновира, има за циљ не само да чува уметничка дела и лик дародавца академског вајара Драге Хајдановића, већ и да доприноси представљању и популаризацији културних добра Републике Српске и Босне и Херцеговине.[5]

Презентацијом овог легата на овај начин град и његови становници одужују се њиховом суграђанину, уметнику за његов труд, рад и допринос развоју култутре у Граду Добоју и шире.

 
Реплике стећака испред Музеја у Добоју дело су Драге Хандановића

Историја уреди

Након што је средства за проширење музеја у износ од 250.000 конвертибилних марака, обезбедио Град Добој, извршена је доградња и адаптација Јавне установе Музеј у Добоју, за смештај 38 (100) вајарских дела из легат Драге Хандановића, као и за додатни изложбени простор сталне музејске поставке.[6]

Лапидаријум са копијама некропола стећака у природном бетону, такође је једна од сталних Хандановићевих споменика у Добоју, који надопуњује његов легат Добоју.[5]

Хандановић је доста сарађивао и на другим пројектима са Музејем у Добоју као што су репарација дијелова керамике, археолошке збирке, који потичу са локалитета на подручју Добоја, Дервенте (највећа колекција је са подручја Вис Модран), Брода и Модриче (2013. и 2014. године).[7][8][9]

Информације за посетиоце уреди

Посете легату су омогућене сваког радног дана од 7:00 до 16:00 часова.

Од 20. јуна 2022. године љубитељи дела Драге Хандановића моћи ће користити викимедијине вишејезичне кјуар кодове да сазнају више о појединим експонатима у Музеју.[10][11]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Skulpture vajara Drage Handanovića u dobojskom Muzeju (VIDEO)”. KULTURA - RTRS. Приступљено 2022-12-31. 
  2. ^ а б ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЈЕТНОСТ И КУЛТУРУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. „Умјетник у фокусу: ДРАГО ХАНДАНОВИЋ” (PDF). www.uk-rs.org. Приступљено 31. 12. 2022. 
  3. ^ а б Pet i po decenija stvaralaštva Drage Handanovića (на језику: српскохрватски), Приступљено 2022-12-31 
  4. ^ Др Богдан Месингер Драго Хандановић, Из каталога самосталне изложбе у Славонском Броду, поводом тридесет година умјетничког рада, 1988.
  5. ^ а б в „Vajar Drago Doboju poklanja 60 godina umjetničkog stvaralaštva”. mojteslic.info. Приступљено 2022-12-31. 
  6. ^ Влада Републике Српске, Министарство просвјете и културе (11. 2. 2022). „Отворен реновирани Регионални музеј у Добоју”. Приступљено 31. 12. 2022. 
  7. ^ SRNA (2013-12-13). „Dobojski Info - Restauracija i konzervacija praistorijske keramike”. dobojski.info (на језику: српски). Приступљено 2024-03-01. 
  8. ^ Vrančić, Josip (2018-05-06). „Osnove za jednu moguću koncepciju predmeta kultura oblikovanja”. Radovi. Razdio historije, arheologije i historije umjetnosti. 14 (6). ISSN 1330-4038. doi:10.15291/radovihahu.1940. 
  9. ^ Zlaja (2014-03-10). „Gradina krije tajne stare hiljade godina”. Derventa Cafe (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-01. 
  10. ^ „DOBOJ: Turistička organizacija grada Doboja na konferenciji za medije povodom završetka projekta Viki ambasador (FOTO)”. RTV Doboj (на језику: бошњачки). 2022-06-21. Приступљено 2022-07-04. 
  11. ^ „Вики амбасадор: Поставке Музеја у Добоју означене QR кодовима”. Блог Викимедијине заједнице Републике Српске (на језику: српски). Приступљено 2022-07-04. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Легат Драге Хандановића на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Легат_Драге_Хандановића&oldid=27718767”